Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт


\е ч кандай алока-  си йУк- Бир  туру\



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

\е ч
кандай алока- 
си йУк-
Бир 
туру\
ж ан гари лар ва уларн и н г м аф курачилари, 
фаоллари бутун халк номидан гапириш га ва иш куришга 
\aiyni эмаслар. Бундай х;олат халкаро \у к у к меъёрларига 
\ам зид ва дунёнинг бирор ж ойида тан олинмайди. Л екин 
ж а\оннинг турли минтакасидаги вокеалар, жумладан, 2005 
Пил Андижон вокеалари 
курсатдики, бундай диний 
•жстремистик ва сепаратистик кучларни зим дан кУллаб- 
Куиватловчи норасмий ва ярим расм ий доиралар бор. Б и ­
ри ими навбатда, улар халкаро терроризмга оид доиралар- 
Дир. Улардан таш кари пин^она иш юритувчи, узларининг 
гаразли геосиёсий максадларини, неоколониалистик м ан­
фаатларини кузлаб турли ж ам оатчилик фондлари оркали 
\аракат килувчи Барбнинг ярим расмий доиралари 
\з м
бор.
Айнан кейингилари дем ократияни никоб килиб, ас­
пида охлократияга йул очиш га, олом он оркали «рангли 
и и Килоблар»ни амалга ош ириб, узларига маъкул келмай- 
дигаи давлат ра^барларини алмаш тириш га уринмокдалар.
Хар бир фукаро дем ократиянинг м о \и я ти н и тугри анг­
лаб, уни наф акат охлократиядан ва анархиядан, ш унинг­
дек, автократи яд ан (р а^б ар н и н г узгалар ф и к р и билан 
\исоблаш м асдан, ёлгиз бош кариш и, бош каларнинг унга 
куллук к и ли ш и ) ва волю нтари зм дан (ш ар т-ш ар о и т ва 
объектив иж тимоий конунларни м енсимасдан, ф акат хо- 
\
i i i i i
иродага таян и б ж ам иятни ривож лантириш га кара- 
I ил гаи бош карув усули) ажрата билиш и керак.
Ш ундай ки ли б, дем ократи я ф укаролардан наф акат 
ю ксак \у к у к и й м адан и ятн и ва и ж ти м ои й ф ао л л и к н и , 
шунингдек, уз манфаатларини давлат, ж ам ият манфаати 
билан уйгунлаштира олиш ни талаб килади. Акс долда, ки- 
ш иларнинг ж амиятга куйган талаблари нотугри, *аддан


314
Абдура\им Эркасп
зиёд булиш и, худбинлик касб этиш и ёки, аксинча, улар 
шахеий манфаатларини яхш и юзага чикаролмасдан к;олиш- 
л ари м ум кин. Б и з ш ундай и ж ти м о и й муносабатларгл, 
Конун-тартибот ва ахлок тизим ига 
и н т и л м о б и м и з
керак- 
ки, унда ал о \и д а шахе ва бутун ж ам ият м анфаатлари, зар- 
рача булса-да, зарар курмасин.
Д емократия ривожланиш и маънавий \аётн и эркинлаш - 
тири ш ни нг омилидир. Д ем ократия таф аккур эркинлиги, 
караш лар ранг-баранглигининг карор топиш ига, уларнинг 
бир-бирларини Узаро бойитиш ига кумаклашади.
Таф аккур эрки н ли ги вокели кка холис, танкидий ва 
айни пайтда иж одий муносабатда булиш ва умуман маъ­
навий бунёдкорлик йулида 
fob
х;осил килган ички иж ти­
моий куркувни, ички «цензор»ни енгиш нинг асосий шарти 
ва воситасидир. М утелик психологиясида
1
и киш и конст- 
руктив-танкидий ф и к р ю рита олмайди. У уз такдиридан, 
иж тимоий ^олатидан норози булиши, нафратланиш и мум­
кин. У нинг ф аолияти нари борса истикболсиз бесамара 
радикализм дараж асига кУтарилади. Узида куркувни, куд- 
ликни енгган киш игина самарали иж одий натижага эри- 
шади. И н сон н и н г иж тимоий \о л а ти билан ички, ботиний 
эркинлигини чалкаш тирм аслик керак. И ж тимоий \олати- 
га кура шахеан карам булса-да, Э зоп, Гайдн, Ш евченко 
каби д а\о л ар ру^ияти ва тафаккури эрки н булган.
Д ем ократияни ривож лантириб, ум ум инсоний кадри- 
ятларни узлаш тириш миллий номукаммаллик туйгусидан 
халос булиш га, иж тимоий о н гн и н г, давлат ва нодавлат 
институтларнинг маънавий ижодий изланиш ларга, оким - 
ларга холис муносабатда булиш ига хизмат килади. Ш унда 
турли бю рократик расмий ва норасмий институтлар, урф- 
одатлар, иж тимоий онгда сакланиб колган хурофий, пат- 
риархал ва бош ка колок анъанавий тушунчалар маънави­
ятн ин г эрки н ривож ланиш ига ж иддий хавф сололмайди.
Х озирча би зни нг маънавий \аётга алокадор иж тимо­
ий институтларимизда \а м Уз ф аолиятини бюрократлаш- 
тириш га, ута меъёрлаш тириш га, марказлаш тириш га и н ­
ти л и ш кучли. Бу совет давридан колган иллатлардан бири- 
дир. Бирор нарса чикиб колм асин, деган иж тимоий кУРКУВ 
тула бартараф этилмаган. Мутасаддилар Уз зиммасига масъ- 
у л и я т о л и ш д ан , со к ал ар и н и н г и ч к и м уносабатлари н и



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish