Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Мамшвият ва тарацциёт модели
319
к.п ларида ноанъанавий ж ин си й мулжалдаги киш иларнинг 
фукаролик хукукдари чекланм ай кУйилганига анча булган, 
баъзи бир давлатларда хатто бир ж ин сли никохларга рух- 
сат берилган.
К.айсидир ж амоат таш килотлари у ёки бу давлатларда- 
1
и дем ократия дараж асини гей-парадларни эр к и н утка-
II н и га м онелик кдлм аслик билан белгилашга уринмокда.
I »ундай намойиш ларга Е вроианинг барча пучмокдаридан 
ноанъанавий ж ин си й мулжалдаги киш илар йигилади, чун- 
ки бир мамлакатнинг Узида нам ойиш учун зарур микдор- 
да киш илар тупланмаслиги ёки уларнинг катта кисм и уз 
иитилиш ларини ош кора куз-к^з кд ли ш н и истамасликла- 
ри мумкин. Ушбу муносабат билан эътироф этмокчи эди к- 
ки, и н со н н и н г ай р и м таб и и й ф и зи о л о ги к эхтиёж лари 
Хакида очикча гапириш ва бош каларнинг кУз Унгида улар- 
пи амалга ош ириш кабул килинмаган. Ахлок, шарм-хаё 
Сунга йул бермайди. Ж ин си й эхтиёжлар шулар каторига 
к и ради.
Гей-парадларнинг иш гирокчилари дем ократияни р и ­
вожлантириш ва камсонли махсус озчиликнинг хукукда- 
рини гаъминлашдан кура купрок узларини реклама килиш , 
ООХта 
обру тугрисида кайгураётган булса, не ажаб. Бундай 
имкониятдан хатго европарламентнинг айрим депутатла- 
ри хам фойдаланиб колиш дан тийилмаяпти.
К елтири лган м и со л н аф ак ат Fap6 м аъ н ави яти н и н г 
инкирозидан далолат беради, ш унингдек м аданият ва ак- 
с ил м адани ят уртасидаги чегара йуколи б б ораётган и н и
кУрсатади. Х еч бир ж амиятда мутлак тутри иж тимоий му­
носабатлар карор топиб, ф укаролар 100 ф оиз мукаммал 
булмайди. А ммо дем ократик, хуку^ий давлат одамларга 
ЭНГ куп ва кулай ш ароит яратадиган, узи хам узлуксиз 
ривож ланиб, и ж ти м ои й таракки ётн и таъм и нлай олади- 
ган сиёсий таш килотдир.
Л екин, таъкидлаш ж оизки, Fap6 хУКУ^ий давлатлари 
турмуш тарзида биз учун номаъкул бир жихат бор: бу-од ам - 
ларнинг, жумладан, якин кариндошларнинг хам узаро бе- 
гоналашуви, улар уртасида мехр-окибатнинг пастлиги. Биз 
Гарбдан демократик, хукукий давлат тамойилларини умум- 
Оашарий кадрият сифатида кабул килиб, уни узимизнинг 
ЭНГ яхши миллий кадриятларимизга пайванд этиш имиз,


320
Абдурацим Эркаеш
жамият аъзолари уртасидаги илик, муносабатларни, хайри- 
хо\лик, узаро ёрдам ва \.к.ларни сакдаб крлиш имиз керак.
Ислом Каримов У збекистоннинг 16 йиллик мустакил 
тараккиёти натиж алари хакида гапириб, хакконий тач.- 
кидлаганидек: «мамлакатимизни и с л о \ этиш ва янгилаш - 
га каратилган дастурий вазифаларни бажариш да биз мил­
лий кдцриятларимиз, урф-одат ва анъаналаримизни сак- 
л а ш г а , х а л ц и м и з н и н г а с р л а р д а в о м и д а ш а к л л а н га н
менталитетига хурмат билан муносабатда булишга катта 
эътибор каратдик. Ш у билан бирга, муваффакиятли ва бар- 
кар о р р и в о ж л ан ад и ган зам о н ав и й д е м о к р а т и к давлат 
куриш нинг узини окпаган ж а\о н таж рибасини чукур урга- 
ниш ва кабул ки ли ш хам диккатим из марказида булди»1.
Ж ам иятни дсмократлаш тириш ва ф укаролик жамиятн 
асослари н и мустахкамлаш га н и сбатан бундай ёндаш ув 
келаж акда хам сакданиш и лозим.
Х
укукий
давлатда хамма нарса конун ва конунга онг­
ли равишда итоат доирасида кечиши керак. Ш ахснинг роли 
эса тарихий заруратни, Уз сохасидаги иж обий тенденция- 
ларни, я н ги эпкинларни бош калардан олди нрок пайкаб 
о л и ш д а, ж ам о а т ч и л и к н и у л ар д ан хаб ард ор ки ли ш д а, 
конун доирасида Узининг бую к яратувчилик, иж одкор- 
л и к, таш килотчилик им кониятларини амалга ош ириш да 
нам оён булади. Х,укукий давлатда ш ох хам, гадо хам конун 
олдида тенг. И жтимоий келиб чики ш и ва ахволи \е ч к н и ­
га имтиёз бермайди (бундан конунда кУзда тутилган иж ­
тим оий химояга мухтож киш илар—ногиронлар, ёш бола- 
л и оналар, кэриялар, балогат ёш ига етмаганлар истисно). 
Х аки к и й дем ократи к таф аккур, ХУКУКИЙ давлат шахсга 
си ган и ш н и н г хар кандай ш аклини инкор килади. Ж амият 
би р ки ш и н и н г, хатто у дахолар д а\о с и булса-да, дидига, 
фахм-фаросати ва дунёкараш ига мослаш иб яш аш и мум­
ки н эмас. Бу ж амият учун ута хавфли ва истикболсиз, чунки 
окибатда инсонпарварлик унутилишига, адолатсизликка, 
яккахоким ликка ва тотапитаризмга йул очади. Ж амиятни 
бош и берк кучага олиб киради. Ш ахсга сигиниш халкни, 
давлатни кандай балоларга гирифтор кдпиш и мумкинли-
1 Ислом Каримов. 
Узбекистоннинг 16 йиллик мустакил тарак­
киёт й?ли. 6—7-бетлар.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish