Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

\е ч
Пир со\ага эрки нлик етишмайди. Агар анъанавий жамият-


310
Абдурацим Эркаев
да Утмишдан келаётган, узгармас кадриятлар, урф-одатлар 
эркинликни чекласа, тоталитар жамиятда бу иш ни давлат 
идоралари, ХУКУКИЙ меъёрлар, ялпи назорат, давлат билан 
Кушилиб кетган жамоат институтлари, хатто «думалок хат* 
ёзишни одат килиб олган фукароларнинг бир кисми бажа- 
ради. Хар икки жамиятда хам расмий-сиёсий мафкура икти- 
содиётни, маънавий хаётни каттик назорат килади.
Ш у сабабдан иктисодиёт ва маънавият эр к и н ривож- 
ланиш и учун сиёсий тузум демократик булиш и, ж амият­
да конун устуворлиги ва хаммага бирдай мажбурийлиги 
таъминланиш и лозим. У ларнинг эрки н ривож ланиш и эса 
сиёсий тузумнинг янада демократлаш увига, ХУКУКИЙ жа­
м ият ш акллан иш и га, ю ксалиш ига, яъ н и узбек модели­
н и н г асосий максадларидан бири юзага чикиш ига акс таъ­
сир курсатади.
Демократик, ХУКУКИЙ давлатда бирорта синф иинг, сиё­
сий парти ян и н г, д и н и й кон ф есси ян и н г, оки м н и н г ёки 
мазхабнинг мафкураси расмий давлат мафкураси сифати­
да урнатилиши мумкин эмас. Чунки расмий мафкура бош- 
ка м аф кураларни си к и б чи кари ш га харакат килади ва 
ХУрфикрлиликка, гоялар ракобатига, бахсига путур етка- 
зади. Бу эса, охир-окибатда, догматизмга ва мутаассибликка 
й^л очади, иктисодий ва маънавий туррунликни, инкирозни 
келтириб чикаради. Бошкача фикр юритадиганларнинг иж­
тим оий мавкеларидан, эгаллаган лавозим ларидан катъи 
назар, ф аолияти чекланади, улар турли такикларга, таз- 
йикларга учрайди. Бу хам камлик килса, улар таъкиб кили- 
нади, озодликдан, хатго хаётидан махрум этилади. Утмишда 
Улугбек ва Нодирабегим, совет даврида Сталин катагон- 
ларига махкум булган минглаб ватандошларимиз — адиб- 
ларимиз, зиёлиларимиз, давлат арбобларимизнинг кисмат- 
лари бунга мисолдир.
Расмий мафкура хукмрон булиб, эркинлик йук килин- 
ган ж ойда аста-секи н маънавий ривож ланиш тухтайди. 
М аънавий ривожланиш тухтаган жойда иктисодий янги- 
ланиш , ижтимоий тараккиёт юз бермайди. Хатто жамият 
у зи н и н г илгари эриш ган таракки ёт дараж аси ни саклаб 
кол олмайди. И нкирозга учраб, кескин оркага кетади. Ма­
салан, мамлакатимизда тиббиёт, риёзиёт (математика) XIX


Маънавият ва таращ иёт модели
311
асрнинг урталарида Хоразмий, Беруний, И б н С ино, ке- 
Нинчалик Улугбек, Али Кушчи давридан анча ортда дол­
гам эди. Умуман халкимизнинг аччик; тажрибаси буни узок; 
Утмишда хам. мустабидлик даврида хам куп исботлаган.
о
Ш у бои с Узбекистон Республикаси К онституцияси- 
иинг 12-модцаси \е ч кайси мафкура давлат мафкураси си ­
фатида урнатилиш и мумкин эм аслигини, ижтимоий \аёт, 
сиёсий институтлар, мафкуралар ва ф икрларн ин г хилма- 
х ил лиги асосида ривож ланиш ини м уста\камлаб куйибди. 
Минг афсуски, бунинг м о^иятини айрим киш илар \а л и - 
гача тушуниб етгани й ^ к (Таъкидлаш ж оизки, давлатнинг 
мажбурий маф кураси сиф атида урнатиладиган тор маъ- 
иодаги синф ий мафкурадан миллий истиклол гояси н и ва 
мафкурасини фаркдаш лозим. М иллий истиклол м аф ку­
раси давлат мафкураси эмас, унинг ю ридик м аком и йук,: 
мъни хукукий жихатдан каф олатланмаган, \ам м ага бир- 
дай мажбурий эм ас. У нинг барчага умумийлиги эса ж ами- 
ЯТ аъзолари томонидан, ахлок; меъёрлари каби, ихтиёрий 
кабул килиниш и оркали таъминланади).
К^адимги антик даврдан келаётган «х;акикат ба^сларда 
тугилади» деган накл накадар тугрилиги сабабли, бугун у 
\аккон и й равиш да энг эъзозли умуминсоний кдцриятлар- 
дан, демократияни юзага келтирувчи ва ривожлантирувчи 
гамойиллардан бири щ собланади. Бош кача айтганда, суз 
ва эътицод эркинлиги, ><урфикрлилик, умуман маънавий 
эркинлик демократиянинг аклий ва миссий асосидир. Бу 
срда, албатта, ф акат м аънавиятнинг сиёсий маф кура ва 
\укук билан, сиёсий маданият билан боглик, ж и\атларигина 
назарда тутилаётгани йук;. Ахлок;, адабиёт ва санъат, маи- 
ш ий турмуш нинг ахлок;ий, маънавий ж и\атлари , ж ам и­
ятда шаклланган кенг маънодаги маънавий ва сиёсий му- 
\и т 
\ ш
демократия ривож ланиш и учун асос булиб хизмат 
килади.
Д унёкараш и тор, ахлокий, эстетик, турмуш м адания- 
ти, диди паст халк кандай килиб дем ократияни ривож - 
лантирсин? И лм -ф ан , адабиёт ва санъат, халк таълими, 
ахлок, хуллас, маънавият канчалик юксалса, ж ам иятнинг 
ацпий ва миссий сало^ияти, иж одкорлик им кониятлари, 
иктисодий ва маданий э?сгиёжлари, бинобарин, узбек м о-


312
Абдура^им Эркаев
делининг сало \и яти ш унчалик усади. Ю ксак маънавият 
ж ам иятнинг Уз мавжудлик ^олатидан кон икм аслик \и с -
си н и , уни мудом таком иллаш тириш га ин тили ш ни 
p a F -
батлантиради. М аънавият канчалик ю ксалса, ижтимоий 
муносабатлар шу кадар инсонийлаш ади, эзгулик ва и н ­
сонпарварлик, дем ократик тамойиллар, инсон хукуклари 
ва эркинликлари карор топади.
М устакиллик йилларида исло\отларни амалга ош ириш - 
да жуда улкан таш килий ишлар килинди. М улкчиликнинг 
турли ш аклларига таянган купуютадли иктисодиётнинг, 
бозор муносабатларининг асоси яратилди. Зарур ХУКУКИЙ 
пойдевор, конунлар мажмуи вужудга келтиридди. Миллий 
давлатчилик тикланди. М иллий маънавият ва он а тили ри- 
вожлантирилди, маданий мероснинг унут булган ва халк- 
дан мустамлакачилик даврида яш ирилган кисми юзага чи- 
карилди ва урганила бошланди. У збекистоннинг кУлга ки- 
ритган ютуклари халкаро микёсда эътироф этилди.
А ммо \а ё т бир ж ойда тухтаб туриш и мумкин эмас. Ж а­
м ият доим о олга \а р а к а т килиш и лозим . Ш у боис би ри н ­
ч и ч а к и р и к Олий^ М аж лис 14-сесси ясидаёк П резидент 
И слом К арим ов «Узбекистан XXI аср сари» маърузасида 
исло^отлар янги боскичининг асосий устувор йуналиш - 
ларини белгилаб берган эди. У ларнинг биринчиси—сиё­
с и й , иктисодий *аётни, давлат ва ж ам и ят курилиш ини 
эркинлаш тириш булса, иккинчиси ж ам и ят маънавияти- 
н и ю ксалтириш дир. Бу икки йуналиш узаро ва бош ка ке­
йинги йуналиш лар билан чамбарчас боглик. Ижтимоий 
тараккиётга интилаётган, тубдан янгиланаётган, сиёсий, 
иктисодий хаётини эркинлаш тириш га ж азм килган ^ар 
кандай ж ам и ят маънавияти ю ксак, озод, эр к и н шахсни 
ш акллантирм ога лозим.
( Q
Демократиянинг, ижтимоий тараккиётнинг ижодкори, 
амалга оширувчиси — бу инсон. Демократия — нафакат халк 
\о к и м и яти , ш унингдек, халкнинг мамлакат келажаги, уз 
такдири олдидаги масъулияти ^амдирЗДемократия ни охлок- 
ратиядан (охлос—туда, оломон) — оломон ^окимиятидан, 
яъни турли гуру^ларнинг узбошимчалигидан, бошбошдок- 
лигидан, тартиб-коидаларни, конунни писанд килмасдан 
\о к и м и ят идораларига ноурин талаблар куйишидан, тазйик


Мамшвият ва т аращ иёт модели
313
Vi казишидан ф ар к килиш лозим. Демократиянинг охлокра- 
гияга х,еч кандай алоцаси йук,.
М а\аллийчилик ва ypyF-айм окчилик туфайлими ёхуд 
лииий-экстрсм истактаргаботтуф айлим и, катьи назар, бир 
iypy\ фукароларни йулдан уриб, конституциявий тузумга 
Кррши куйиш, ноконуний усулларда унга карш и кураш олиб 
бориш ни, ай н и кса, д и н и й экстрем изм ва сепаратизм ни 
глкик/тш нинг демократияни чеклашга 

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish