Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet200/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Мнмшнинт ва таращ иёт модели
327
тп л та р
давлат хусусий мулкчиликдан воз кечган социа- 
ЯИстик 
тузумга м ансуб булса, икги соди й сам арадорлик 
ИИХоигда пасайиб, сарф-харажат жуда ош иб кетади (собик 
< Ч Ч Р ва социалистик мамлакатлар). Бундай вазиятда ста­
ми 
гик 
маълумотларни сохталаш тириш , иктисодий ахвол- 
НМ буиб-безаб курсатиш амалиёти пайдо булади. Д емак, 
демократия етиш маслиги пировардида икгисодий туррун- 
иикка 
йул очади. Ш ундай килиб, дем ократия самарали 
Икгисодий 
сиёсат юритиш да кудратли рагбатдир.
Уз навбатида, иктисодиёт хам демократия ривожлани- 
||
1
Ига кучли акс таъсир курсатади. Биринчидан, иктисодиёт 
тимократия ривожланиш и учун моддий асосга ва серунум 
иг ним а айланади. М улкнинг турли ш акллари жамият иж- 

и 
М( 
>и 
й-синфий таркибининг ранг-баранглигини белгилай- 
ДИ, 
Ижтимоий катламлар уз иктисодий манфаатларини, 
ЩОИЙ интилиш ларини химоя килиш , юзага чикариш мак- 
Ш и д а хакикий куппартиявийликни вужудга келтиради. 
КViiиартиявийлик ф икрлар, караш лар, назариялар, сиё- 
1ИЙ илатф ормалар ранг-баран глиги ни ош иради, давлат 
Оошлиги ва парламент сайловларини демократлаштиради, 
му кол ифатни вужудга келтиради. Конструктив мухолифат 
вор мамлакатда давлат идоралари устидан жамоат назора- 
тини Урнатиш, иж роия хокимиятидан хисобот талаб килиш 
ИМКониятлари ва амалиёти кучаяди. Мамлакатда фукаро- 
ЛИК жамияти ш акллана бошлайди.
Иккинчидан, куп мулкчилик сакданиб колган жойда, 
1РГГ0 харбий режим Урнатилиб, сиёсий демократия бугил- 
гмн шароитда хам, бозор муносабатлари иктисодиёт соха- 
i
мча стихияли равиш да аксарият эркинликларни сакдаб 
ЦОЯ ОД и. 
Шу сабабдан Тайвань, Чили, Ж анубий Корея хар- 
Лий режим даврида иктисодий ю ксалиш га эриш ди. Бу 
ОЦИбат
-натижада сиёсий режимни хам либераллаштириш- 

а 
олиб 
келди. Хитойда Д эн С яопин ташаббуси билан икги- 
ООДИЙ 
ислохотларнинг бошланиши, хусусий мулкчилик ва 
шдбиркорликнинг ривожланиши сиёсий режимни анча юм- 
шатди. Бугун ХХРда хам дем ократия унсурлари тобора 
куиаймокда.
Хулоса ки ли ш м у м ки н ки , кУ пмулкчиликка таянган 
Ооюр иктисодиёти демократия ривож ланиш ининг мухим 
омичи, харакатлантирувчи моддий кучидир. Бозор икги-


328
Абдура^лм Эркаев
содиёти, купмулкчилик бор жойда сиёсий демократиями 
тиклаш осон. Л екин бозор иктисодиёти энди ш аклланаёт- 
ган, к у п м у л к ч и ли к ам алд а эн д и м устахкам ланаётган, 
иш лаб чикариш га чукур сингиб кетмаган жойда энг замо­
навий дем ократик конунлар кабул килинса-да, сиёсий ва 
ижтимоий хаётни демократиялаш сек и н р о к кечади. Чун­
ки ижтимоий он г инерцияси халакит беради.
Ж ам ият демократиялаш уви наф акат сиёсий, иж тимо­
ий ва м аънавий хаётда, ш унингдек, иктисоди ётда хам 
намоён булади. Э н г аввало давлат турли корхоналарнинг 
ички иш ига, корхоналараро иктисодий муносабатларга 
аралаш майди. Балки уларни С оли к кодекси, М ехнат ко­
декс»! ва бош ка конунлар оркали тартибга солади. Конун 
дои расида хужалик ю ритувчи субъектлар эркиндирлар. 
Хужалик субъектларининг давлат билан муносабатлари, 
узаро алокалари ва мажбуриятлари ф акат ш артномалар 
асосида амалга ош ирилади. Бу корхона булинмаларининг 
ички муносабатлари га ва иш чи-ходимларни ёллаш , лаво- 
зимга тайинлаш , озод килиш масалаларига хам тааллук- 
ли. Д ем ократи к ж ам иятда корхона н аи н к и иктисодий, 
ш унингдек, иж тим оий-сиёсий жихатдан хам мустакилдир.
М аъмурият билан ш артнома тузсагина, касаба уюш- 
маси ва бош ка хар кандай жамоат таш килотлари корхо- 
нада ф аолият курсатиши мумкин. 
\ е ч
ким корхонани маж- 
бур килиб унда бирор таш килот тузилмасини очиш га хакли 
эмас. С овет даврида биз бу хол акси н и н г гувохи булдик: 
Хар бир корхонада бош лангач партия, ком сом ол таш ки­
лотлари тузилиш и ш арт эди. Уларга кабинетлар, телефон 
алокаси, коммунал хизматлар корхона хисобидан бепул 
берилар эди.
Э р к и н л и к н и н г и к ти со д и й м ун осабатларда нам оён 
булиш шаклларидан ян а би ри-ракобатдир. Ш у боис мулк- 
л ар Уртасида тенг хУКУКЛилик ва уларга тенг им коният 
яратиш ни истайдиган, иктисодий хаётни эркиилаш тириш - 
га интиладиган хар бир дем ократик давлат монополияга 
карш и конун кабул килиш билан чеклан иб кол масдан, 
унинг иш лаш и учун самарали механизм яратади ва хар 
и ккаласи н и таком иллаш тириб боради. Ш унда хакикий 
ракобат юзага келади ва иктисодий муносабатлар демо- 
кратиялаш увига Уз хиссасини кУшади. У збек модели са-


Мнгчшаият ва т аращ иёт модели
329

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish