Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

мпрндорлигини ош ириш
м о н о п о л и яга к а р ш и ко н у н н и
пмнлда
\аётга фаолрок; татби к эти ш н и , бу иш га мутасад­
им давлат ва ж ам оат таш килотлари и ш и н и , ко н у н н и иш - 
шггупчи
м еханизм ни яхш и лаш н и талаб килади.
Корхоналардаги ички демократий! куринишлари ранг- 
Онр/шглига тугрисида хам гапириш керак. Юкорида кайд 
мниап. Ички шартномавий муносабатлардан ташкари, ак- 
ппомерлик жамиятларида мухим карорлар кабул килиш ва 
/иищдсндларни тацсимлаш, инвсстицион тадбирлар, уму- 
М1Ш
хужалик харажатлари акциядорларга тулик маълум були- 
И1И,
яъни «шаффоф» булиши ички демократия га мисолдир. 
I Щ )и,
корхоналар баъзи бир тижорий маълумотларни, «ноу- 
Нпу»
рсжаларини, айрим шартномаларни сир сак^айди, хар- 
\0.нда
хизмат доирасвдан ташкарида ошкор килмайди. Jle- 
/1Ш бу ишлаб чикаришни демократик асосда ташкил цилиш-
iiI ип
бошкаришга халацит бермаслиги лозим.
Жамиятнинг демократиялашуви икгисодиётга хар жи- 
VI
1Д1Ч1
ижобий таъсир курсатади, шу жумладан, ишга ёллов- 
чилпр
ва ёяланувчилар Уртасида хамкорлик муносабатлари 
Щ рор
топишига хам. Демократия, шунингдек, яширин 
иктисодиёт кенгайиши ва усиши йулида тусик^тар хос ил 
h,iuin
6
, у н и
анча чеклайди. Яширин иктисодиёт — ик,тисо- 

/ 1
жиноятчилик махсули. У хатто демократик мамлакат- 
ппрд
а 
тулик,
йуколмайди. Лекин солик тизими адолатли, 
щ ш у п
устувор, иктисодиётда давлат ва жамоат назорати 
I «марали 
б у л га н
, иктисодий эркинликлар таъминланган 
жимиятда 
я ш и р и н
иктисодиётнинг замини торайиб бора- 
<1м 
Ч у н к и
жамият аъзоларининг аксарият кисми даромад- 
/Шрини
соликдан 
я ш
иришга, тадбиркорлик билан яширин- 
•III 
ш у гу л л а н и ш га ,
ташмачилик, хужжатларни ва маълумот- 
и н рп и
калбакилаштиришга, жамиятдаги даромадларни 
liji/lru
таксимлашнинг бошка ноконуний шакллари билан 
ш у гу л л а н и ш га
э\гиёж сезмайди. Факат узларидаги «олтин- 
I it 
м п л ъ уи
э^тиросни» енголмаган хамда наркобизнес, яши- 
р н п
киморбозлик, ноконуний курол-ярог сотиш ва бошка 
щ ц ш у ш п г а н
ишлаб чикариш, хизмат курсатиш турлари 
I hi ни п ш у р у л л а и а д и га н
ёки осон йул билан мумай даромад 
Ш тирддиган пудрат буюртмалари олишга интиладиган 
'н и п п ш
жиноятчилик яширин иктисодиётни келтириб чи- 
|/|р/|ди па доимо озиклантириб туради.


330 
Абдураф Ш Эркаел

-
■ ■ ■ —
----
~
-
-

— ----------------------- - -


' ■ ■■»■
Л ек и н д ем о кр ати я ч еклан ган , и кги соди й эрки н ли к 
етиш майдиган, мехнатга \а к тулаш жуда паст ва адолатсиэ 
ж амиятларда яш и ри н иктисодиётнинг иж тимоий базаси 
кенгаяди. Биринчидан, сармоядорлар ва тадбиркорларнинг 
анчаси махсулотлари ва даром адларининг би р кисмиии 
хисоботдан (б и н о б ар и н , со л и к д ан ) яш и р и ш га харакат 
Килади. И кки хил баланс юритилади. Хисоб-китоблар накд 
пул тулаш ва 
к. оркали амалга оширилади. Натижада бо- 
зорда хом ашё, ресурслар, тайёр махсулотлар, валюта со- 
тиш ва харид килиш икки хил—очикча, конуний ва яши- 
ринча, н окон ун и й куриниш да олиб борилади. Яш ирин 
икгисодиётда жуда улкан микдорда пул-валюта воситала- 
ри тупланади в а ноконуний айланиб юради. Бу расмий пул 
айланмасига жуда катта зиён етказади ва инф ляция суръ- 
атларини устиради.
Н оконуний топилган пулларни «ювиш», шубхали опе- 
рациялар Утказиш буйича курсатилган хизматлари эвази- 
га бан к ва м о л и я-к р ед и т ти зи м и , уларни куриб Узини 
кУрмаганга о л га н с о л и к ва ХУКУКИЙ м ухоф аза килиш
идораларининг баъзи ходимлари тамагирлик кила бош- 
лайдилар. Ж амият коррупциялаш иб, криминаллаш иб бо- 
раверади. Я ш ири н иктисодиёт сармоядорларидан хак олиб 
турадиган рэкетёрлар (талончилар) пайдо булади. Рэкет- 
н и н г пайдо булиш и майда, кичик хунармандчилик ва тад­
биркорликнинг бир кисм ини ян а нолегаллаш иш га, даро- 
м адини яш ириш га ундайди. Уюшган ж иноятчилик яш и­
рин иктисодиётни ривожлантиради. А ста-секин ижтимоий 
ва хусусий м уносабатларнинг ай ри м лари ни олди-берди 
воситасида таш кил этиш тенденцияси кучаяди.
И кки нчи дан, ж амият аъзоларининг сезиларли кисми 
даромадларни стихияли кайта такси мл аш га киришади. Бун­
дай йулга кирган иш чилар таш м ачилик килади, дехкон- 
лар хосилнинг бир кисм ини хирмондан уради, универси- 
тетларнинг профессор-укитувчилари талабалардан синов 
ва имтихонларда х ак олади, тиббиёт ходими касални мум­
кин кадар узокрок даволаш дан манфаатдор булади. Амал- 
д о р би ровн и вазиф ага тайи нлаш да, би рор ю ридик ёки 
ж и см он и й ш ахснинг хож атини чи кари ш да п ора олади. 
Х атго лавозимлар ва «хизмат турларининг» прейскурант



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish