Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet197/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маышвият ва таращ иёт модели
321
I мни С талин ва Гитлер даврларида со б и к С С С Р ва Гер­
мания халкларининг чеккан азоб-укубатлари, берган КУР- 
бонлари, тарихнинг ач чи к сабоклари к^рсатди.
Шахсга сигиниш нинг окибатлари барча тарихий давр- 
Лирда бир хил булган. Ш у боис ислом хам Оллохдан узгага 
сигинманг, дейдн. Бу исломнинг наф акат бут ва санам - 
лпрга, ш унингдек, бую к шахсларга сигиниш хам мумкин 
>маслигини х алкон ги га сингдириш га интилиш и эди (маъ- 
Лумки, кадимги даврлардаёк баъзи \укм дорлар илохий- 
Лаштирилган, улар худоларнинг инсон киёфасида тугал- 
I ан фарзандлари деб хисобланар эди. М асалан, М иср фиръ- 
анплари, И скандар Зулкарн айн ва бош калар. Кддимги 
1’имда хам Ю лий Цезарь ва Август шахслари илохийлаш - 
I прилган). Л екин айни пайтда у конунга итоат этиш га чор- 
/шйди: «амри... вожиб». Афсуски, исломнинг бундай окило- 
на талабларининг биринчисини урта асрларда турли гараз- 
ЛИ, ш ах си й м а н ф а а т и ва ш у х р а т и н и к у зл о в ч и д и н
арбоблари буздилар. Н атиж ада «азиз-авлиёлар», шайху 
эш онлар шахсига, турли катга-кичик амиру хонлар шах- 
оига сигиниш одати пайдо булди. Бу миллатимиз, давла- 
гимиз муш тараклигига, бирлигига, иж тимоий тараккиё- 
Iимиз
11
инг инкирозига, мам лакатимизнинг к и ч и к х о н л и к - 
ларга, амирликларга булинишига хизмат килди.
М авзудан б и р о з ч еки н и б куйидаги ф аразн и айтиб 
Утмокчимиз. Мумтоз исломнинг эн г йирик ашюмалари, дахр 
мухяддислар — А л-Бухорий, А т-Т ерм изий, ш ариат м аз- 
\аГ)лари асосчилари - Абу Х анифа ва бошкдлар, буюк му- 
ткаллим лар (калом илми асосчилари) Абу Мансур ал-М о- 
|урудий, А бул-М уъин ан -Н асаф и й ва ном и саналмаган 
кунлаб да\ол ар дабдабали диний унвонларга эга б$?лмаган- 
иар. Олдийгина «имом» унвони билан чекланганлар. Улар­
нинг ислом ил мига ва баш арият тамаддуни ривожланиш и- 
I а кушган хиссалари бекиёс. Номлари ва ижодлари жахрн 
маданияти тарихида абадий мухрланиб колган.
Замондошлари хам, кейинги авлодлар хам уларни буюк 
да\олар сифатида эътироф этиб, чукур хурмат кдпганлар. 
Пекин уларнинг шахсига сигинилмаган. Улардан фаркди та- 
« анну<|) шайхларига аввал муридлари, сунг ахоли хам сигина 
Пошлаган. Балким, шу сабабдан Амир Темур тасаввуф шайх- 
лари Ахмад Яссавий ва бош ка баъзи бир машхурларнинг
Л Д. Эркасп


322
Абдурацим Эр ка г»
кабрларига мак^аралар курдирган, ободонлаштирган. Аммо 
у на И мом ал-Бухорий, на Имом ал-М отуридий кабрларига 
макбара кУРДирган. Чунки (бу, яна бир бор таъкидлайми 
j

факдг фараз) уларнинг шахсига сириниш аввал хам, Амир 
Темур замонасида хам анъанага айланмаган.
Исломда шахсга 
с и р и н и ш
унда иррационализм кучайиб 
бориши жараёнида вужудга кела бошлади. Азиз-авлиёлар 
кароматлари, муьжизалари хасида ривоятлар куп тарриб 
этилиши, айрим тасаввуф шайхлари, пири муршидларини 
валий хисоблаб, тавоф айлаш анъаналари аста-секин кэрор 
топиши, хатто мозорларини зиёрат килиш окибатида улар­
нинг шахсига 
с и р и н и ш
шаклланди. Бундай муносабат ке- 
йинчалик баъзи бир хукмдорларга нисбатан хам кбайта тик- 
ланди. А нъанавий ж ам ият белгилари купайиб, таназзул 
кучайган сайин, X III асрдан пайдо бУла бошлаган мазкур 
бидъат, айникса, X V I-XVII асрларда мустахкамланган.
Х алкнинг бую к шахсларга муносабати ва конунга ито- 
атгуйлиги ж амиятда узок йиллардан буён хукм суриб ке- 
лаётган муайян тарбия тизимига, эътикодга, дунёкараш - 
га боглик- Оврупода протестантизмнинг пуританий маз- 
хаблари таркалган ж ойларда ш ахсга си ги н и ш вужудга 
келм аган (А нглия, Г олландия, Ш вейц ария, АКД1, К а­
нада ва ш.к). И нглизлар Уз киролини (кироличасини) жуда 
севади. Унга Ватаннинг, миллатнинг рамзи, жипслаш ти- 
рувчи кучи деб карайди, л еки н сиринмайди, кироллари 
учун улимга ти к бориш га тайёр, буни улар Ватанга хиз­
мат деб билади.
Америкаликлар хам президентларини миллатнинг етак- 
чиси деб хисоблайдилар, уни чукур хурмат килади, курсат- 
маларини (конун доирасида булса) сузсиз бажаради. Аммо 
Х
укукий
жихатдан, фукаро сифатида, узларига тенг деб би­
лади. Уларда атокли шахсларга, миллат рахбарларига бун­
дай демократик муносабат би р авлод умри давомида шакл- 
лангани йУк. У Оврупода Ренессанс, XVI аср Реформация- 
си ва XVII—XVIII асрлар Маърифатпарварлик даврида карор 
топган тамойиллар ва меъёрларнинг тарбияда кулланили- 
ш и, кенг ом м анинг эътикодига айланиш и, капиталистик 
муносабатларнинг, эркин тадбиркорликнинг карор топи­
ш и натижасидир. М и нг афсус билан кайд килиш лозимки, 
бизда айнан уша асрларда тарбия тамойиллари ушбу маса-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish