Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт


Деполитизация эса тартибга солиш ва боищарувнинг



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Деполитизация эса тартибга солиш ва боищарувнинг
муайян шакллари конун чикариш ва мажбурий меъёр белги

лаш ууцуъига, мажбурлаш воситаларига эга булмаган узини
узи бошкариш тузилмалари, нодавлат, нохукумат

жамо­
ат ташкилотлари тасарруфига утганини билдиради. Бун
-


Маънавият ва т а р а ^н ёт модели
343
дай боищарув жамият аъзоларининг юксак онглилигига, их-
тиёрий равиш да умум маъкуллаган коида ва меъёрларга
итоат этишига асосланади. Носиёсийлашган бош кару в усул-
лари хукукдан кура купрок ахлокка таянади. Хукук жамо­
ат ташкилотларининг урни ва мавкеини, хатт и-уарака -
тининг конуний чегараларини белгилаб беради.
С иёсат нафак;ат ам алий ф аолият куриниш ида, айни 
пайтда назарий-роявий, ам алий-м аф курави й, тар габ и й - 
ташвикртй шаклларда мавжуд. Ш у боис Уз сиёсий хУКУКла- 
рини етарлича юзага чикариш , давлатнинг, у ёки бу партия- 
нинг амалий иш ларини, хокимиятни эгаллашга каратил­
ган даъволарини тУ ф и бахолай олиш , мустакил хулоса 
чикариш зарурати кар бир фукаронинг сиёсий онгига, дунё- 
караши, маънавиятига нисбатан объектив равиш да катга 
талабларни турдиради. 
Демак, фукаролик жамияти бу бош-
карув куп со^аларда номарказлаштирилган ва носиёсийлаш­
ган, аъзолари юксак сиёсий, уукУКий ва ахлокий савияга эга
булган, %ар соцада фаол бунёдкор кишилар жамиятидир.
Иж тимоий онгн ин г сиёсийлаш уви ва ж амият аъзола­
рининг кар кандай сиёсий фаоллиги ф укаролик ж ам ия- 
тига бевосита дахлдор эмас. М асалан, инкилобий алгов- 
далровлар пайтида иж тимоий онг кескин сиёсийлаш иб ке- 
тади, о м м ан и н г сиёсий ф аолли ги , конун чикарувчи ва 
иж роия \оки м и ятга тазй ики кучаяди. Л екин бундай холат- 
н и н г ф укаролик жамиятига бевосита алокаси йук.
Ш у боис ф укаролик ж ам и ятин ин г мухим белгилари 
каторида бошкарувда деполитизация билан бирга одам- 
ларни нг ижобий маънодаги сиёсий онги усиш и ва бунёд- 
корлик ф аолияти ажратиб курсатилиш и максадга муво- 
фик- И нкилобий шароитда биз куплаб деструктив холат- 
ларни кузатамиз.
Табиийки, ж амият хаётини бош кариш нинг хамма со- 
халари бирдек децентрализация ва деполитизация булмай­
ди. Б инобарин, уларни бош кариш да хам ж ам оатчилик бир 
хил иш тирок этмайди. И жтимоий хаётнинг ш ундай соха- 
лари борки, улар ф акат ёки асосан давлат томонидан тар- 
тибга солинади ва бош карилади. Ж амоатчилик уз ф икри- 
ни билдириш и, ташаббуслар билан чикиш и мумкин. Аммо 
хал килувчи хатти-харакат, карор, ечим давлат ваколати- 
да кол ад и.


344
Абдурафш Эркаев
Ислом Каримов таъкидлаганидек: «Давлат тасарруфи- 
да асосан конституцион тузумни, мамлакатнинг мустакил­
лиги ва 
ХУДУДИЙ 
яхлитлигини химоя килиш , хУКУК-тарти- 
бот ва мудофаа крбилиятини таъминлаш, инсон хУКУКДа- 
ри ва эрки н л и кл ари н и , мулк эгалари ни нг хУКУКларини 
Химоя килиш , самарали таш ки сиёсат утказиш каби вази­
ф алар колиш и керак»1. М асалан, конун кабул килиш , жа­
м иятнинг сиёсий ва икгисодий тузумини белгилаш, бюд­
жет, м олия-крсдит ва пул сиёсати, мудофаа ва хавфсиз- 
л и к, ^укук-тартибот масалалари, чет мамлакатлар билан 
дипломатик, сиёсий ва харбий алокалар ф акат давлат их- 
тиёридаги масалалар булади. Ш унингдек, инсон 
хУ К У *У Щ > и
ва эркинликларини, икгисодий ф аолият эркинлигини ва 
мулкларнинг тенгхукуклилигини, халк хужалигининг стра- 
тегик ахамиятга эга базавий сохалари ривожланиш ини таъ­
м инлаш , халк таълими ва согликни саклаш тизимининг 
кафолатли ф аолият курсатиш и ва шулар каби йирик икти­
содий ва иж тимоий масалалар асосан давлат ихтиёрида 
колаверади. Л екин хамма сохапардаги барча масалаларга фу- 
каролар турли даражада ва турфа воситалар, биринчи гал- 
д а ОАВ оркали уз муносабатларини билдириш лари, муай­
я н масала ечимига таъсир курсатишлари мумкин. Масалан, 
О лий М ажлисга у ёки бу конун лой и \аси н и белгиланган 
тартибда киритиш лари, оммавий ахборот воситалари ор­
кали хукумат карорларини, амалий ф аолиятини бахолаш- 
лари, жамоатчилик эътиборини хукумат фаолиятидаги ёки 
жамиятдаги муайян камчиликларга каратиб, уларни бар­
тараф этиш юзасидан таклифларини айтишлари мумкин. 
Худди ш ундай бахолар ва таклиф лар сиёсий партиялар, 
ж амоатчилик харакатлари томонидан айтилиш и ва ОАВ 
оркали таркатилиш и мумкин.
О ммавий ахборот воситалари эрки нлиги нин г ва таъ­
сири н инг хамда улар томонидан наф акат давлат, ш унинг­
д ек, нодавлат, ж ам оат таш килотлари ф аолияти ни назо- 
рат ки ли ш н и нг муггасил кучайиш и ф укаролик ж амияти 
асосларининг ривожланиш конуниятларидан биридир. Ф у­
кар о л и к ж амиятида ОАВ эрки н булади. У ларнинг иж ти­
м оий институт сифатидаги эркинлигини давлат К онсти-
1 Ислом Каримов. 
Узбекистон XXI асрга интилмоцда. Т., «Узбе­
кистон», 1999 й., 26—27-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish