Маънавият ва тафаккур эркинлиги
397
ифодалаш) ва тизимлаштириш жараёнида шаклланган ва
Кабул килинган.
Турли меъёрларнинг нафакат шаклланиши, шунинг-
дек, омма томонидан кабул килиниши ва уларга аксарият-
нинг ихтиёрий итоат этиши
хрм.
амалий тафаккур ма\су-
лидир. Амалий тафаккур хар доим
\гм
турмушнинг барча
муаммоларининг энг макбул ечимини топавермаган. Баъ-
зан адашган, хато кдлган. Аммо инсон ^аётда кокдниб,
манглайини рурра килиб, боши берк кучага кириб колса-
да, акдини ишлатиб, янги чоралар, янги йуллар кддирган.
Яшаш учун кураш, ме\нат куролларини такомиллашти-
риб, тукрок яшашга, оила ва ypyF-жамоада узаро муно-
сабатларни яхшилашга, янги авлодга Уз тажрибасини урга-
тишга интилиш — кенг маънодаги ижтимоий амалиёт ин
сон акдини чархлаган, тушунчаларини бойитган, тафак-
курини ривожлантирган. У нарса ва \одисаларнинг, му-
раккаб жараёнларнинг ички мо^иятини англашга \аракат
кила бошлаган. Амалий онгдан назарий онг Усиб чиккан.
Назарий онг коинот, табиат, жамият, инсоннинг узи,
унинг ички олами, онги тугрисидаги, яъни зо^ирий ва
ботиний олам ту]-рисидаги билимларни, тасаввурларни,
карашларни та\лил этиб, умумлаштиради ва уларни узаро
мувофиклаштиради. Унга яккол намоён буладиган танки-
дийлик,
с о е л о м
скепсис (шуб^а), экспликация, рацио-
наллаштириш ва системалаштириш хос.
Албатта, назарий тафаккур бирданига ривожланган,
етук \олда шаклланиб колмайди. У инсоннинг аник мак-
садларга йуналтирилган ижодий фаолияти билан боглик*
Тадкикот, ижод эса \амма вакт жамият тараккдёт даража
си такозо этган конкрет-тарихий вазифаларга, имконият-
ларга, тупланган тажрибага бевосита ёки билвосита бориб
такалади. Шу сабабдан назарий тафаккур ^ам, канчалик
абстрактлашган булмасин, конкрет-тарихий ^одисадир.
Яна бир фикрни таъкидлаб утишни зарур деб биламиз.
Тафаккур, актуал намоён булишига кура, факат ижтимоий
^одиса эмас, у шунингдек, алощда шахе тафаккури сифа
тида, яъни индивидуал *одиса сифатида *ам мавжуд.
Аловдда шахе тафаккури ижтимоий тафаккурнинг уму-
мий ва тарихий хусусиятларини, функционал ва ривож-
ланиш конуниятларини, асосий тамойилларини, тушунча-
398
Абдурацим Эркаев
ларини акс этгирса-да, мухторий ходисадир. Айнан теран,
ижодий фикрловчи атокди шахслар тафаккури турли ян-
гиликларни кашф этади, илгор тажрибани умумлаштира-
ди, янги мехнат куроллари, ижтимоий ахлок меъёрлари ва
ш.к. янги кддриятлар пайдо булишига ва аста-секин жами
ят микёсида таркалишига хизмат щлади.
ТАФАККУРНИНГ ТАРИХИЙ ШАКЛЛАРИ
Тафаккурнинг илк тарихий шакли асотирий тафаккур-
дир. Ибтидоий жамият кишиси оламни билишда, турли
ходисалар, жараёнлар уртасидаги хакикий ёки хаёлий
6
o f
-
ликдикни, уларнинг бир-бирига ва ердаги хаётга, одам-
лар такдирига таъсирларини аникдашда ва ифодалашда
асотирлардан (мифологиядан) фойдаланган.
Асотир оламни кенг камровли, умумлашган, систе-
мали ва айни пайтда конкрет-образли идрок кдиишнинг
ибтидоий универсал, синкретик шаклидир. Асотирлар ти-
зимини оламнинг ибтидоий аждодларимиз томонидан яра
тилган илк модели дейиш мумкин.
Асотирлар оламни билишнинг ва тупланган билим-
ларни акс эттиришнинг мустакил илмий ва бадиий шакл-
лари пайдо булмаган, инсоннинг ахлоций, эстетик, ди
ний, илмий ва бошка билимлари жуда кам, жУн булгани
учун уларнинг хар кайси йуналиши алохида тизимларга
бирлашмаган даврда вужудга келган. Асотирлар ибтидоий
инсон онгининг, тафаккурининг негизини, услубини ва
ривожланиш воситасини ташкил этган. Оламни асотир
лар оркали идрок этиб, акс этгириш фанда ибтидоий син
кретизм, тафаккур услуби эса синкретик тафаккур, асо
тирий тафаккур дейилади.
Асотирий тафаккур хусусиятлари:
1. У оламни яхлит тарзда, бир бутунликда идрок эта
ди. Жамият ва инсонни табиатдан, коинотдан ажратмай-
ди, балки уларнинг узвий бир унсури, булаги деб билади.
Шу сабабдан унинг узига олам инъикоси сифатида хам,
инсон хулк-атвори, фаолиятининг пойдевори ва харакат-
лантирувчи кучи сифатида хам ички бус-бутунлик, муш-
тараклик, яъни синкретизм хос.
2. Барча предметларни, ходисаларни уз рухига эга мав-
Do'stlaringiz bilan baham: |