Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
413
ф аккурнинг классик ш акли мазмунида ди н и й акидалар, 
догматлар, умуман теология (илохиёт илм и) ва клерика- 
лизм ни нг таъсири кучли нам оён булади. А йникса урта та- 
бакалар о н ги д а к л ер и к ал и зм д у н ёви й л и к д ан устунлик 
килади. И ж тим оий \а ё т хам, маиш ий турмуш хам диний 
коидалар, акидалар ва меъёрлар негизида кечган.
А нъанавий таф аккурнинг тарихан киска умр кУрган 
XX аср диктатуралари билан бовдик тоталитар боскичи. 
Бу боскичда турли ш аклдаги ф аш истик (М уссолини, Гит­
лер, Ф ранко, Салазар хоким ияти пайтидаги И талия, Гер­
м ания, И спания, П ортугалия), расистик (апартеид пай^ 
тидаги Ж анубий А ф рика Республикаси, со б и к Ж анубий 
Родезия ва т .к .) , социалистик таф аккур ш акллари вужудга 
келган. Улар бир-биридан кески н ф ар к кдлсалар-да, аммо 
тоталитар ва репрессив мохиятига кура узаро я к и н булган. 
Улар ди н и й эм ас, балки дунёвийлиги, хатго атеистик ха- 
рактери (социалистик таф аккур) билан ажралиб турган. 
Ф аш и сти к таф ак к у р Ута м и ллатчи ли кк а, ш ови н и зм га, 
амалиётда баъзи бир гайриинсоний тамойилларга таянса, 
социалистик таф аккур, аксинча, куп холларда инсонпар- 
варли к, б ай н алм и лалч и ли к, халклар дУстлиги, тенглик 
каби эн г ж озибадор гояларни ш иор килиб олган ва амал- 
да хаётга ж орий килиш га уринган (социализм нинг улар- 
н и хаётга ж орий кдлолм агани — бу бош ка масала). Таш ки 
жихатдан бир-бирига карам а-карш и булса-да, хар иккала 
тузум хам и н с о н н и Узлари р еж ал аш ти р ган ж ам и ятн и
куриш да оддий бир мурват, «курилиш материали» деб 
билган. Д авлат манф аати наф акат алохида инсон манф аа- 
тига, зарур булса, бутун ж амият манф аатига карш и кУйил- 
ган. Хар иккала тузум жамиятда казармача тартиб, инти- 
зом урнатишга, ф укароларни бир хил ф икрлайдиган килиб 
тарбиялаш га интилган. К дрш илик курсатганларни аёвсиз 
катагон килган. Ш у боис ж ам ият таф аккурига чукур иж ­
тим оий 
КУ РК У В 
си н ги б колган, таф аккур деф орм ацияга 
учраган, ташаббус ва мустакилликдан, масъулиятдан чучий 
бошлаган.
Авторитар бош карув (диктатура) ва авторитар фикрга 
тобелик иккала тузумда хам дохийпарастликни, шахсга 
сигиниш ни келтириб чикарган. Дохий ф и к р и , тугри ёки 
нотугрилигидан катьи назар, олий хакикат деб кабул ки-


414
Абдурахим Эркаев
линган, чунки дохийга табиат гениал акд ва ички сезги 
ато этганлиги боис, у \ар кандай олимга, фанга нисбатан 
Хвдикатни эртарок, теранрок; пайк,айди, деб хисобланган. 
Фан, олимлар адашишлари мумкин, зеро улар уз даври 
имкониятлари билан чегараланади, до\ий эса, албатта, 
даврдан анча илгарилаб кетади деб ишонилган. Бундай 
тарзда фикрлаш, до\ий а*ушни гайриинсоний, гайрита- 
биий кудратга эга деб бахолаш мистицизмнинг нак; узги- 
наси.
Хар иккала тузум гуманитар илмларни ута сиёсийлаш- 
тирган ва мафкуралаштирган, ижтимоий фикрни кудрат- 
ли ташвикот ва ОАВ оркали узларига керакли йуналишда 
шакллантирган ва бошкарган. Табиатшунослик фаилари 
ривожланиши учун, айникса техника ва технологиялар 
билан боклик тадкикртлар учун шароит яратган. Аммо улар- 
ни хам, иложи топилса, уз мафкураларига хизмат кддди- 
ришга уринган. Масалан, фашистлар Германиясида евге- 
никадан орий иркининг бошкалардан устунлигини, баъ­
зи бир халкларнинг табиатан тугма нок,обиллигини 
исботлашда фойдаланмок^и булишган. Собик, СССРда эса 
бунинг тескариси руй берган: евгеника умуман фан эмас 
деб эълон кдпинган ва такик^анган.
Бугунги кунда ривожланаётган мамлакатлардаги тафак­
кур шакли нихоятда мураккаб, зиддиятли ходисадир. Гар- 
чи кенг омма онгида эски тафаккур кдлдикдари сезилар- 
ли даражада сакланиб к,олган булса-да, уни анъанавий та­
факкур дейиш мумкин эмас. Айни пайтда у либерал, 
демократик эркин тафаккур хам эмас. Ривожланаётган мам- 
лакатлар ахолиси тафаккури эклектик деб бахоланса, 
тУфирок, булади. Унда феодализмдан колган анъанавий 
унсурлар, анъанавий кддриятлар ва бахолар тизими, пост­
колониализм зиддиятлари ва неоколониализм хавфи 
TyF- 
дирган туш унчалар, бахолар, караш лар, ижтимоий 
мулжаллар, минтацавий ва ички этник можаролар туфай- 
ли вужудга келган махаллийчилик, миллатчилик, социа- 
листик, тоталитар, диний-экстремистик хамда либерал- 
демократик тафаккур унсурлари эклектик тарзда црришиб 
кетган. Турли мамлакатлар ахолиси, айникса Урта та- 
бакалари онгида бу унсурлар нисбати турлича. Шунинг- 
дек уларнинг ижтимоий-сиёсий вазияти, турмуш фаро-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish