Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet243/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тафаккур эркинлиги
417
Узи, бахслар купинча холислик, илмийлик нуктаи наза- 
ридан эмас, мафкуравий мацсадга мувофиклик ва авто­
ритаризм нуктаи назаридан олиб борилади. Баъзан эса 
гоявий мутаассибликка айланади.
Асотирий тафаккур учун гоявий мутаассиблик хос эмас. 
Бир-бирига мос келмаган асотирий дунёкарашлар тукнаш- 
ган жойда купинча эклектик к,оришув натижасида янги 
карашлар вужудга келгани маданият тарихидан маълум. 
Анъанавий тафаккурда гоявий мутаассиблик потенциал 
тарзда яширин. Узига кулай шароитда у юзага чикиши ва 
жамиятга катта зарар келтириши мумкин. урта асрларда 
\атто бир дин доирасида турли мазхаблар, окимлар Урта- 
сида юз берган конли тУхнашувлар, гоявий муросасизлик 
бунга мисол була олади.
Марксизм дастлаб анъанавий тафаккур тарзи сифатида 
эмас, аксинча, танкидий таълимот сифатида юзага келди. 
Маркс хатто файласуфлар шу пайтгача оламни турлича ту- 
шунтириб келдилар, аслида вазифа оламни узгартирищдир, 
деганида Уз таълимотининг пировард максади ва тарихий 
даъвосини ифодалаган эди. Аммо Октябрь тунтаришидан 
аввалги Россия шароитида, кейин совет даврида марксизм- 
нинг узи анъанавий тафаккуриинг янгича шаклига айланди. 
Марксизмга хос синфий ёндашув, муроса билмаслик, авто- 
ритаризмга мойиллик окибат-натижада унинг дастлабки 
шаклланиш даври учун хос булган танкидий, ижодий рухни 
сУндирди. Унинг деформациялашган, Ута сиёсийлаштирил- 
ган ленинизм, троцкизм, сталинизм, маоизм ва бошка ш.к. 
шакллари нафакат авторитар мазмун касб этди, шунинг- 
дек, узга караш вакилларини сиёсий репрессия килишни 
ёклади ва амалда куллади. Бундай шароитда тафаккур эр­
кинлиги хакдда гапиришнинг Узи ортикча.
Хуллас, марксизм ва унинг турли миллий мактаблари 
анъанавий тафаккуриинг тажовузкор шаклига айланди. Бу- 
гунги кунда ваххобийлик, хизбут тахрир ва уларга Ухшаш 
диний-экстремистик окимлар асосида ётган фикрлаш ус- 
луби хам анъанавий тафаккуриинг бошкача куринишдаги 
тажовузкор шаклларидир.
2. 
Догматизм анъанавий тафаккуриинг асосий белги- 
ларидан биридир. Анъанавий тафаккурда биринчи навбатда 
анъаналар догматизми хукмронлик килади — бу ижтимо-
27 — А. Эркаев


418
Абдуршуш Эркаев
ий турмуш анъаналарим и (урф-одатлар, удумлар ва ш.к.), 
сиёсий бош карув анъаналарими, илмий ёки бадиий-эс- 
тетик анъаналарми — бундан катъи назар. Анъана эса бир- 
данига тайёр холда вужудга келиб колмайди. У баркарор 
шакл ва мазмунга эга булгунга кадар, ж амиятда нисбатан 
кенг таркалиб, эн г обрели гурухлар, оксоколлар, рахбар- 
лар, олимлар (илмий анъаналар) томонидан ю кори бахо- 
ланиб, эътироф этилгунга кдцар анча узок; вакг давомида 
«такомиллашади», «сайкал топади», эволю цион узгаради. 
М ана шу даврда у ж амият ривож ланиш ига сезиларли иж о- 
бий таъсир курсатади, янгиликлар яратади.
Урта асрлар Ш арк адабиётида, иж тимоий фикрлар эво- 
лю ц ияси ж араёнида анъаналар ш аклланиб, катьий авто­
ритар андозаларга айланиш ига куплаб м исоллар келти- 
риш мумкин. С овет адабиётида (социалистик реализм ус- 
луби, иж обий к а\р ам о н масаласи ва х к ) ва ижтимоий 
фанларида хам XX аср 30-йилларидан эътиборан биз анъ­
аналар авторитаризм и га дуч келамиз.
Ш у боис анъанавий таф аккурни бир чизикли, жУн та­
факкур ш акли сиф атида тасаввур килиш ярамайди. У анча 
зиддиятли. У хар бир ян ги сохада, айн икса ж амиятда кес- 
ки н бурилиш лар ю з бераётган пайтда хатто баъзан нова- 
торлик унсурларини куллаб, эски догм атик караш ларни 
анча-м унча янгилаш и мумкин. А ммо окибатда янги ютук- 
лар ва каш ф иётлар ортикча бахоланиб, таклид учун на- 
мунага, андозага айлантирилади, догматлаш тирилади.
3. 
Асотирий тафаккур хукмронлик кдлган даврда шахе 
индивидуализми куртаклари пайдо булган, лекин ривож- 
ланмаган, иккинчи уринда турган. Ш у боис асотирий та­
факкур очикчасига шахе манфаатларига карш и курашма- 
ган, зеро бунга 
кандай эхтиёж йУк эди. А нъанавий 
таф аккур даврнда алохида шахе манфаатлари яккол намо- 
ён булди. Баъзан хатто бутун жамиятга буюк шахе иродаси- 
н и Утказиш даражасига бориб етди. М иср фиръавнлари, 
кадимги деспотик давлатлар хукмдорлари, И скандар М ак- 
дуний кабилар фаолиятини эслаш жоиз. Лекин кадимги дес- 
потлар тезда илохийлаш тирилди, улар шахеига сигиниш
Урнатилди (яна Уша догматизмнинг, анъана андозасининг 
эътикоддаги бир куриниш и). И лм-фанда хам бую к асар­
лар, таълимотлар догматлаштирилди (юкорида Аристотель



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish