Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
411
лантириш бобида актуал жи^атдан анча заи ф эди. Аммо
сало^ият ж и^атидан ж ам иятни ривож лан ти ри ш бобида
устун эди. И лм -ф ан н и ривож лантириш бобида эса сало-
хияти (потенциал имкониятлари) кам эмас эди. И л к ис-
ломга хос демократизм, эгалитаризм, илмга нисбатан
6 a F -
рикенглик ва чанцовдик тезда Уз сам арасини берди. И с
лом дастлаб эски тузумни нафак;ат харбий куч ёрдамида,
ш унингдек, иктисодий ва иж тим оий турмуш да яратган
нисбатан эрки нлиги билан енгди. К ей и н эса илм-ф анда
уни ортда крлдирди. Фак;ат санъатнинг баъзи бир турлари
инк^ирозга учради.
И л к христианлик мафкурасига асосланган таф аккур
тарзи антик даврнинг политеизм негизидаги таф аккур тар-
зига нисбатан и лм -ф анн и, адабиёт ва санъатни, м аън а
вий м аданиятни ривож лантириш им кониятлари буйича
дастлаб жуда ночор эди. Европаликларнинг узлари Уйго-
ц и ш
давригача христиан оламини зулмат ва к;ора кучлар
васвасаси даври деб ба^олаши беж из эм ас. Европада бу
даврда на П латон, Аристотель, П иф агор, Эвклид, П то-
ломей, Архимед, Цельс, Гален (Ж олинус) сингари илм-
ф ан да^олари н и , н а Х ом ер, Эсхил, С о ф о к л , Еврипид,
А ристоф ан, Вергилий, О видий, Гораций сингари бую к
ш оир ва драматургларни, на номлари келтирилмаган буюк
рассомлар, хайкалтарош лар, меъморларни курамиз.
Л екин и л к христианликка асосланган таф аккур Худо
олдида барча бандалар тенглигини, куллар
\а м
кулдорлар
сингари Худонинг бандаси эканлигини, ик;тисодиётда эга
литаризм ва бошк;а янги тамойилларни
опта
сурди. О к^бат-
да кулдорлик тузумига нисбатан бир о з устун булган ев-
ропача феодализмга йул очди. Ж ам ият тараюддётини зим -
дан тайёрлай бошлади. Х ристианлик исломга нисбатан 6
аср илгари вужудга келган булса-да, исломдан 9 аср к е
й и н иж тимоий тарак;кд!ётга йул оча олди. Ва у очган янги
имкониятлар, тан олиш ж оизки, 7—8-асрларда ислом оч
ган имкониятлардан кучлирок, эди. Бу даврга келиб эса
(XVI аср) ислом мафкурасига асосланган таф аккур анъа
навий тафаккурга айланиб булган эди.
Ренессанс (Европа У йгониш даври) христиан ди ни -
нинг инсонга, ж ам иятга м уносабатини, христиан ахло-
Кини, эстетик кдраш ларини кдттик; танкдд остига олди,
412
Лбдурщим Эркаев
гуманизм (и н со н п ар вар л и к) го яси н и олга сурди, шахе
м анф аатларини, иидивидуализмни маънавий ва ахлок,ий
жи^атдан оклади. А нтик даврнинг гедонизм ва эвдемонизм
тамойилларини янгича шароитга мослаб тиклади. Т аф ак
кур эркинлигига, илм -ф ан, санъат ва адабиёт ривож ла-
ниш ига, ж ам ият дунёкараш и, ахлокий ва эстетик меъёр-
лари узгариш ига йул очди. Оцибатда Реф орм ацияга, чер
ков исло^ига, протестантизм пайдо булиш ига маънавий
замин яратди. П ротестантизм Уз навбатида т у т л и б кела-
ётган капитализм нинг м аънавий-ахлокий таянчига айлан
ди, унинг карор топи ш ин и тезлаш тирди. Ривож ланиш и
м обайнида анъанавий таф аккур би р неча тарихий бос-
кичлардан утган. Улар орасида ш артли равиш да кулдор-
ли к даври (ан ти к) боскичи, ф еодализм даври боскичи,
ф аш истик ва расистик \а м д а социалистик давр боскичла-
ри н и ажратиб курсатиш мумкин.
А нъанавий таф аккуриинг биринчи боскичида ж амият
аъзолари онгида асотирий таф аккур колдиклари анча куп
сакланиб колган, айникса куйи, авом табакалар онгида.
Бу даврда анъанавий таф аккур анча сиёсийлаш ган ва ди-
нийлаш ган булса-да, тулик клерикаллаш маган, яъни д и
ний маф курага, рухонийларга тУлик буйсундирилмаган.
Ч унки оламшумул динлар хал и ёш булган, уларнинг ило-
хиёт таълимотлари, м аросим чилик удумлари ш акллани-
ши давом этаётган эди. Ш у сабабли улар ж амият маъна
ви й каётини тулик камраб ололмаган, динларнинг ичида
Хам турли м азхаблар, оки м лар , ф и р к ал ар , Узаро ф а р к
Киладиган мактаблар шаклланиши давом этаётган эди. \ а л и
оламш умул динлар ж ам ият маънавий каётида як к а хукм-
рон булишга улгурмаган, одамлар тарихий хотирасида мил
лим ва махаллий динлар, эски эътикодлар тулик унутил-
маган, уларнинг ж ам ият хаётига таъсири анча-м унча сак
ланиб колган эди.
Ф еодализм даври боскичида анъанавий таф аккуриинг
классик ш акли вужудга келади. Ушбу боскичда жамият
аъзолари онгида асотирий таф аккур таъсири жуда заиф -
лаш иб, куп колларда умуман баркам топиб кетган (асо
тирларнинг Узлари эмас. Улар энди диний асотирлар кУри-
н и ш и д а таф а к к у р и и н г ун и версал м одели э м а с, балки
купчилик воситаларидан бирига айланган). А нъанавий та-
Do'stlaringiz bilan baham: |