Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet273/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

\ ш
бунга хизмат килади.
Демак, 
демократиями ривожлантириш, фукаролик жа-
миятини к^арор топтириш тафаккур эркинлигини таъмин-
лашнинг хукукий, сиёсий

ижтимоий шартларидан бири.
Демократия ривожланмаган жойда тафаккур масъулият- 
дан, мустакдлликдан куркдб, обрули фикрга тобе булиб 
колаверади.
Демократия ва фукаролик жамияти ривожланиши да­
ражаси охир-окибатда тафаккур эркинлиги даражасини 
белгилайди. Тафаккур эркинлигини шакллантирувчи, юза­
га чикарувчи омиллар орасида 
маънавий-маданий омиллар
гуру^ини ало\ида ажратиб курсатиш керак. Таълим-тарбия 
тизими, ёш авлодни укитиш, унга зарур замонавий илмий 
ва касбий билимларни бериш, юксак ахлокий ва эстетик 
фазилатларни, 
с о р л о м м и л л и й F y p y p
ва ватан парварликни 
шакллантириш, фикрлаш маданиятини устириш жамият 
тараккиётининг \ам, тафаккур ривожланишининг 
\ ш
асо­
сий шарти ва воситасидир. Таълим-тарбия тизими Узбекис- 
тоннинг буюк келажагини яратиш, жа\он \амжамиятига 
интеграция булиш, шахсни баркамол этиб тарбиялашнинг 
барча масалаларини тУла \исобга олиши лозим. У эклекти­
ка ва догматизмдан *ам, миллий нигилизм ва маадудлик- 
дан \ам бирдай холи булмога шарт.
Юкоридагилардан аён буладики, тафаккур эркинлиги 
Узининг ижтимоий мазмунига кура, гуманизм, демокра­
тизм ва тараккийпарварлик тамойилларига таянади. Во- 
келикка муносабатига кУра, у адекватликка, асосан ра­
ционализмга, холисликка интилади, масалага \ар томон- 
лама ёндашиб, таэушл ва умумлаштиришнинг илмий 
усулларидан фойдаланади. Унга масъулият, ижодий ва тан­
кидий ру\, фаоллик ва мустакдллик хос.
* *
*
Маънавият инсон ва жамиятнинг хос, мо\иятли белги- 
си сифатида улар \аётининг маънисини, мезони ва макса- 
дини ташкил этади. Инсон ва жамият тараккиётининг асо­
сий курсаткичи, Улчови пировард натижада маънавиятдир.


Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
477
Чунки моддий бойликлар купайиши, ишлаб чикариш на 
технологиялар ривожланиши охир-окибатда инсоннинг эр­
кинлик даражаси усишига, унинг шахси камол топишига
жамиятдаги муносабатлар янада инсонийлик касб эти ш ит, 
яъни маънавият юксалишига хизмат 
к и л м о р и
лозим. Акс 
холда улардан инсон учун \еч кэндай наф йук. Иктисодист 
Усса-ю, инсон карам булиб крлаверса, технологиялар янги- 
ланса-ю, иктисодий ва ижтимоий муносабатлар такомил- 
лашмаса, биз ижтимоий тараккиёт юз берди, деб айтол- 
маймиз. Бежиз баъзи файласуф ва социологлар ижтимоий 
тараккиёт деган тушунчанинг узини тан олмайдилар. Улар 
фикрича, жамият кайси бир сохада илгарилаб кетса-да, бош­
ка сохаларда (айтайлик, ахлок, санъат ва ш.к.) ва масала­
ларда депсиниб тураверади, баъзан хатто ортга чекинади. 
Масаланинг мураккаблиги ижтимоий тараккиётнинг ягона 
универсал мезони йукдигида, кУлланилаётган мезонларнинг 
анча нисбийлигидадир. Инсон эркинлиги даражаси ва уму­
ман маънавият юксалиши мезони сифатида олинса, наза- 
римизда, нисбийлик бир оз камаяди, универсаллик бир оз 
ошади. Маънавият инсон ва жамият тараккиётининг мезони 
ва айни пайтда унинг максадидир, десак, хато булмайди.
Хаёт тажрибаси шуни к^рсатадики, инсон фаол яра- 
тувчи, хаки кий шахе булиши, яъни индивидуал, бошка- 
ларда такрсрланмас узига хоеликларни миллий ва умумин- 
соний хусусиятлар билан чамбарчас холда узида мужассам 
этиши учун у энг аввало эркин ва ижодий фикрлайдиган, 
замонавий билимларни пухта эгаллаган, ташаббускор ва 
мустакил карор кила оладиган, уз моддий ва маънавий эхти- 
ёжларини туьри англаб, туфи кондира оладиган, мехнат- 
севар киши булиши керак. Мазкур инсоний хислатларнинг 
барчаси маънавият таъсирида шаклланади.
Агар ушбу китоб укувчига маънавиятни, унинг инсон ва 
жамият хаётидаги Урни ва ахамиятини, бир оз булса-да, анг­
лаб олишга, Уз тасаввурларини маълум даражада кенгайти- 
ришга ёрдам бериб, кандайдир мулохазалар уйготган булса, 
муаллиф Узини максадига эришган, деб хисоблайди.
Китобда укувчини каноатлантирмаган, эътироз уйгота- 
диган кэрашлар, хулосалар учраши табиийдир. Улар юзаси- 
дан билдириладиган хар кандай танкддий фикр ва маслахат 
учун муаллиф олдиндан миннатдорчилик билдиради.


М У Н Д А Р И Ж А
СУзбоши.................................................................................................3
I к и е м . Маънавият ижтимоий додиса сифатида
«Маънавият» тушунчаси, м о\ияти, тузилмаси ва
ижтимоий вазиф алари..................... ................................................. 7
Маънавият тушунчаси шаклланиши какида ф ар аз............ 7
Маънавият тушунчасининг м о^и яти ................................... 17
Эътикод ва маънавият.............................................................. 22
Маънавият ва инсон табиати................................................ 33
Маънавият ва маданият*.-........л ../Г...........................................43
Маънавият ва и р о д а................................................................. 46
Маънавият таърифи ва тузил м а с и ........................................50
Маънавиятнинг меъёрийлиги ва ижтимоий вазифалари 54 
Маънавиятнинг вужудга кел и ш и ................................................. 58
II к и е м . Узбек халки маънавияти ривожланишининг
тарихий боскичлари
Узбек халки маънавияти ривожланишининг тарихий боскич
лари ва хусусиятлари....................................................................... 75
Ислом тамаддунининг вужудга келиши ва равпакида
аждодларимиз д о с сас и .................................................................. 115
Амир Темур ва темурийлар даврида маънавий-маданий
у й гон иш ................................................................................. ........... 131
Анъанавий жамиятнинг узил-кесил карор топиши па маъна­
вий тургунлик................................ ................................................. 149
Совет даврида маънавиятимизга таъсир курсатган баъзи 
ом иллар................................................. ............................................ 167
III к и е м . Маланий мерос ва маънавият
Мустакилликнинг маънавий асослари..................................... 176
Маданий меросга муносабат........................................................ 197
Маданий меросга муносабатнинг мезонлари......................... 198
Истиклол ва ислом масаласи.......................................................211


Тараккиётнинг Узбек модели тушунчаси: мазмуни,
тузилмаси, асосий тамойиллари................................................ 241
Маънавият ва иктисодиёт............................................................ 270
Демократия ва тараккиёт м од ели .............................................. 306
Демократия ва иктисодиёт........................................................... 325
Маънавият ва фукаролик ж амияти............................................336
V к и е м . Маънавият ва тафаккур эркинлиги
Тафаккур эркинлиги зарурати.....................................................365
Тафаккур эркинлиги: масаланинг кУйилиши........................ 382
Тафаккуриинг тарихий ш акллари.............................................. 398
Рационал ва иррационал тафаккур............................................426
IV к и е м . М а ъ н а в и я т в а т а р а к д а ё т м одели


А Б Д У РА Х И М Э Р К А Е В
МАЪНАВИЯТ ВА ТАРАКДИЁТ
Ташкент «Маънавият» 2009
Му^аррир М. Ражабова
Мусаввир Н. Попов
Техн. мухаррир Т. Золотилова
Муса\\их О. Бозорова
Компьютерда са^ифаловчи Г. Отаскевич
Босишга 29.05.2009 й. да рухсат этилди. Бичими 84* 108/„. Офсет босма у< 
лида босилди. Шартли б. т. 25.2. Нашр т. 26,5. 3000 нусха. Буюртма № 41 
Нархи шартнома асосида.
-Маънавият» нашриёти. Тошкент, БуюкТурон, 41-уй. Шартнома 1
« Ш а р м нашриёт-матбаа акциядорлик компаниясида чоп этилди. 7 
Тошке?
Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish