Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
467
Утишдир. Буни шартли равишда «неофитлик радикализ- 
ми» деб аташ мумкин (неофит — янги динни кабул кдл- 
ган киши).
Неофитлик учун биринчи хос белги — бу мутаассиблик, 
муросани тан олмасликдир. Неофит *еч качон хато кдлдим, 
демайди. У янги динга утгунча иккиланиши мумкин. Аммо 
кейин узининг ^ак эканлигини тиш-тирнона билан \имоя 
кдлади. Неофитликнинг иккинчи белгиси — унинг со^ибида 
янги эътикод буйича билимларнинг етишмаслиги, муло^а- 
заларнинг саёзлиги, амалий тажрибанинг эса мутлако йукли- 
гидир. Шу сабабдан неофитлар янги ра\намоларининг иро- 
дасига тулик тобе булади, уларга ёкдш ва курсатаётган щ м- 
матларини оклаш илинжида «жонбозлик» курсатади, ута 
«ташаббускор» булади, аввалги кавмларини \еч иккилан- 
масдан жазолашга тайёр туради. Куриниб турибдики, асли­
да биз «неофитлик радикализми» деб атаган \одиса тотали­
тар тафаккурнинг эски кадриятлар емирилиши давридаги 
деформациялашган кУринишларидан биридир.
Неофитлик радикализмини шартли равишда иккига 
булиш мумкин: демократия никоби остидаги радикализм 
ва дин никоби остидаги радикализм. Иккаласи *ам сиё­
сий хокимиятга интилади.
Узини демократия ва суз эркинлиги курашчилари деб 
хисоблайдиган айрим радикал кимсалар тафаккури аслида 
неофитлик тафаккури намунасидир. Амалда улар демокра­
тия никоби остида ижтимоий-сиёсий баркарорликка хавф 
тугдириб, ^акикий демократик жараёнлар тадрижий ри­
вожланишига халакит бераётирлар. Матбуот ва оммавий ах­
борот воситаларида эса «кора пиар» деб аталмиш ^одиса- 
ларда фаол катнашишга тайёрдирлар. Ушбу ^олатни у ёки 
бу даражада собик СССР парчалангандан сУнг пайдо булган 
барча мустакдл давлатларда кузатиш мумкин. Ташки куч- 
лар ёрдамида айрим мустакдл ёш давлатларда «рангли ин- 
кдлоб»лар деб аталмиш сиёсий тунтаришлар содир булди. 
Лекин \озирча «рангли инкилоб»лар туфайли ^окимият 
тепасига келган янги сиёсий кучлар Уз мамлакатларида на 
демократия ва инсон хукуклари масалаларини, на икгисо- 
дий-ижтимоий муаммоларни \ал кила олдилар. Купрок 
мулкни ва лавозимларни кайта таксимлаш билан чеклан-


468
Абдурецим Эркаев
дилар ва хорижлик хомийлари, рахнамоларининг сиёсий- 
мафкуравий курсатмаларини огишмай бажариб туришдан 
бошка илож топа олмаяптилар.
Д иний радикализм тафаккурида мутаассиблик, тари­
хий тажриба ва анъаналарни билмаслик ва инкор этиш, 
ф икрий саёзлик, жахолат, уз мухолифларига нисбатан 
душманлик кайфияти нафакат яккол сезилади, шунинг­
дек, минг афсуски, амалиётга хам кучиб, фожиали вокеа- 
ларга сабаб булмокда.
Узларини инсон хУКУКпари ва демократия тарафдор- 
лари деб хисоблайдиган, турли радикалларга хомийлик 
киладиган Яарбдаги доиралар, кучлар аслида гаразли гео- 
сиёсий максадларни кузлашмокда. Улар демократия ва ин­
сон хукукдарининг универсал модели йукдигини, етук де­
мократия меъёрларини 10-15 йилда жорий этиб булмас- 
лигини билмайди, дейиш кийин. Хархолда Рарбнинг Генри 
Киссинджер ва Збигнев Бжезинский каби номдор сиё- 
сатчилари ва бош ка олимлари бу хакда Уз фикрларини 
билдирмокдалар.
Ёш мустакил давлатлардаги сиёсий ва диний радикал 
ташкилотларни очикча ёки пинхона кУллаётган хориж до- 
иралари жахон жамоатчилигини махсус бирёклама тан- 
ланган ёки сохталаштирилган ахборотлар ёрдамида чал- 
гитмокдалар. А КШ нинг собик президента Ж. Буш томо­
нидан эълон килинган демократияни рлга суриш гояси 
аслида харбий-саноат мажмуаси ва ёнилги-энергетика 
билан б о ш й к доираларнинг геосиёсий манфаатларини 
кузлайди. Амалда у неоколониализмнинг янги куриниши- 
дир. Буни А КШ нинг Болкон ярим ороли, Кавказ ва Якин 
Ш арк, К аспий денгизи минтакаси ва М арказий Осиё 
мамлакатларига нисбатан юритаётган «икки хил стандарт- 
лар»га асосланган сиёсати кУрсатиб турибди. Албатга, бу 
геосиёсий уйинда, неоколониалистик сиёсатда АКШ нинг 
стратегик ракиблари — Россия ва Хитойга карши пинхо­
на кураш хам эсдан чикарилган эмас.
Демократия ва инсон хукукдарини химоя килиш ни- 
коби остида гегемончилик ва неоколониалистик таргибот 
ва таш викот олиб борилаётганини хамюртларимиз яхши 
тушуниб олишлари, таркатилаётган хар бир ахборотни тан­
кидий тафаккур элагидан утказиб кабул килишлари ке-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish