Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet239/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тафаккур эркинлиги
409
радагина рухсат этади. Ушбу муносабат билан Раззолий- 
нинг илм-фанга муносабатини эслаш уринлидир. Раззо- 
лий фанларни динга бевосита ва билвосита таъсиридан 
келиб чикдб, уч тоифага булган. Динга хизмат кдлувчи 
илмлар (яъни шаръий илмлар), динга зид илмлар (улар 
каторига фалсафани хам киритган ва мутаассибларча 
карши курашган) ва динга «фойдаси хам, зарари хам тег- 
майдиган» илмлар. Сунгги тоифага у факат математик 
фанларни киритган. Хар кандай дунёвий фанларга карши 
булиб, факат шаръий илмларга рухсат бериш лозим деган 
Уша пайтдаги бошка диний мутаассибларни математик 
илмларга (арифметика, геометрия, астрономия) карши 
чикмасликка чакдрган. XVI асрдан бошлаб ислом мамла- 
катлари тараккиётда ортда колиб, хатто аввалги ютукла- 
рини \ам саклаб кололмади. Рарбда эса вужудга келган 
капитализм диний мафкуранинг хукмронлигини бекор 
кдлди. Бу тафаккур эркинлигига янги уфклар очди.
Европада капитализм ривожланишининг илк даври- 
дан бошлаб давлат мафкураси черков таъсиридан чик;а 
бошлади. Охир-окибатда давлат мафкураси дунёвий маф- 
курага айланди. У давлат хокимияти ва буржуазия манфа- 
атини миллий манфаат сифатида талкин килди, зодагон- 
ларнинг, аристократиянинг манфаатларини химоя кдлувчи 
эски мафкурага карши курашди. Бундай вазиятда окдбат- 
да католик черков хам узини ислох кдлишдан ва карор 
топаётган янги вокеликка мослашишдан бошка чора топа 
олмади. У протестантизм билан узок ва муваффакиятсиз 
курашиб, Узининг баъзи бир даъволаридан воз кечишга, 
аввал инквизиция судлари (диний догмаларга зид караш- 
ларга, эркин тафаккур услубига, илм-фан, санъатнинг чер- 
ковдан мустакдл ривожланишига карши кулланилган ка­
толик черкови суди) фаолиятини тухтатиб кУйишга, ке- 
йинрок уларни тамомила таркатиб юборишга, дунёкараш 
ва эътикод масалаларида анча-мунча либераллашишга 
мажбур булган эди.
Айни пайтда капитализм оёкда туриб, 
кучгя
борган 
сайин ёш давлатлар мафкурасида миллатчилик ва шови­
низм кучая борди. У мустамлакачилик сиёсатини ёкяаб, 
тажовузкор мафкурага айланди. Ш арк ва Рарбни, Шимол 
ва Жанубни бир бирига карама-карши куядетан, иркдй


410
Абдурацим Эркаев
ва син ф и й нотенгликни «асослайдиган» назариялар пай­
д о булди. Л еки н капиталиста к ракобат, и лм -ф ан ва тех­
ни ка ю тукларини иш лаб чицариш га, харбий сохага (мус- 
тамлакаларни итоатда сакдаш ва янгиларини купайтириш, 
Узга ракобатчи давлатларга уларни бериб куйм аслик учун) 
ж орий килиш зарурати, бир том ондан, таф аккурни мут- 
тасил рационаллаш тирди, иккинчи том ондан — тургун- 
л и к ва догматизм карор топи ш и га карш и тусикдардан бири 
булиб хизмат килди.
Т аф аккурн и н г цивилизация тараккиёти билан узвий 
боЕпиклиги хакида бир о з кен гр о к тухталиш максадга му- 
воф ик. Ц ивили зац ия ю ксалиш и давом ида таф аккур тез 
бойиб, изланиш лар олиб боради. И лм -ф анда, адабиёт ва 
санъатда, ф ал саф а ва д и н и й илм ларда каш ф иётлар юз 
беради, услублар такомиллаш ади. М ухолиф ф икрлар бах- 
си, услублар ракобати кузга таш ланади. Ц ивилизация уз 
ю ксалиш ининг ю кори нукгасидан утгандан кейин, ижод- 
нинг айрим со\алари да хусусий ютуклар кулга киритил- 
са-да, аста-секин узини узи такрорлаш , такпидчилик ва 
туррунлик аломатлари пайдо була бош лайди. Тафаккурда 
догм атизм ва авторитар ф икрга мослаш иш кучаяди. М аъ­
навий хаётда илм -ф ан ва санъатда янги изланиш лар суниб, 
мазмунан ва ш аклан ранг-баранглик урнига бир хиллик, 
эп и гон ли к таркалади. М аънавий \аётда, тафаккурда даст- 
лаб туррунлик, суигра ин ки роз юз беради. Бу окибатда 
ж ам иятнинг барча со.\аларини — сиёсий \о к и м и я т ф ао- 
л и яти н и , и ктисодн и, иж тимоий алокаларни, маданият- 
н и камраб олади. Мавжуд цивилизация ички ва таш ки зар- 
баларга дош беролмасдан, уз Урнини бош ка цивилизацияга 
буш атиб беради. Таф аккур ян ги иж тим оий-сиёсий ва маъ- 
навий-м аданий негизга кУчади.
Я нги негизга кУчган таф аккур м аънавий хаётда ама- 
ли й ва назарий жихатдан дастлаб аввалги негиздаги та- 
ф аккурга нисбатан самарасиз булиши мумкин. Л еки н бир 
нарсада устун булади: у янги м улкий ва иктисодий муно- 
сабатларга йул очадики, бу ж ам ият аъзолари аксарияти- 
н и н г манфаатларига тулик ёки кисм ан мос келади. М аса- 
л а н , и сл ом га асослан ган таф ак к у р Э рон ва М арказий 
О сиёга кириб келганда, зардуш тийликка асосланган т а ­
ф аккур тарзидан и л м -ф ан , адабиёт ва санъатни ривож -



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish