27- расм. Занжирли тракторларнинг буриш механизмлари


Режа: 1. Занжирли тракторлар юриш қисми



Download 1,68 Mb.
bet7/21
Sana29.04.2022
Hajmi1,68 Mb.
#593377
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21
Bog'liq
Занжирли тракторларнинг буриш механизмлари.

Режа:
1. Занжирли тракторлар юриш қисми.

  1. Занжирли ҳа­ра­кат­лан­тир­гичлар вазифаси ва конструкцияси.

  2. Тарангловчи ва амортизация­ловчи қурилмалар.

  3. Бикр, ярим бикр ва еластик осмалар.


Занжирли ҳаракатлантиргичлар вазифаси ва конструкцияси.

Гусенисали тракторларнинг юриш қисими ярим ўқлардаги айланма харакатнитракторни бўйлама харакатига айлантириб, уларни оғирлигини таянч юзаси бўйлаб тақсимлаб, илашиш кучини хосил қилади ва тортиш кучидан самарали фойдаланишни таъминлайди.


Шунинг учун уларга қуйидаги талаблар қўйилади:

  1. Харакат ва бурилиш пайтида иложи борич юришга бўлган қаршилиги кам, харакатлантиргични таянч юзаси бўйича илашиши юқори бўлиши;

  2. Юриш қисми детал ва механизмларни ишқаланишдан йейилиши кам ва уларни ишончли ишлаши юқори бўлиши;

  3. Тракторни транспорт ва иш пайтида юришининг равонлигини етарли бўлиши;

  4. Тракторни ишлатиш ва уларга техник хизмат кўрсатиш қулай бўлиши.

Гусенисали тракторларнинг юриш қисими остов, осма ва харакатлантиргичлардан иборат.
Остовнинг тузилишига қараб гусенисали тракторлар рамали ва ярим рамали хилларига бўлинади.
Рамали остовнииг бикрлиги ва мустахкамлиги юқори бўлиб, унга бириктирилган механизмларга техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш осон бўлади. ДТ-75, К-701, Т-150 тракторлари шундай остовга ега.
Ярим рамли тракторлар остовларида рамани бир қисимини трансмиссия механизмининг корпуси ташкил етади. Т-4А, Т-100М тракторларининг остови шулар жумласидандир.
Рамали остовлар бўйлама жойлашган иккита балкадан иборат бўлиб, улар бир-бири билан кўндаланг балкалар ёрдамида бирлаштирилган бўлади. Балкалар хар хил қуйма тўсинлардан иборат бўлиб, бир-бири билан пайвандлаш ёки парчинлаш ёрдамида боғланади. ДТ-75 тағмали тракторнинг остови. Остов тўла рамадан иборат бўлиб, 47-расмда кўрсатилган. Рама иккита пайвандлаш билан кучайтирилган лонжеронлар 1 дан иборат бўлиб, улар бир-бири билан олдинги ўқ, 3, ўрта қисимида кўндаланг тўсинлар 4 ва 5, кетинги ўқ 6 лар билан бирлаштирилган. Олдинга ўқ 3 ни балласт йўқлар 8 ва бампер 7 лар қамраб туради. Бамперлар болтлар 26 орқали балласт йўқларга, уларнинг ўзлари еса болтлар 27 орқали рамага қаратилади. Двигател рамага тўртта нуқтада қаратилади: иккита махсус кронштейн 9 ва иккита ёстиқ 10 да. Сув радиаторини рамага қотириш учун махсус таянч 11 да турувчи кронштейн 12 лар кўзда тутилган.


Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish