27- расм. Занжирли тракторларнинг буриш механизмлари


-расм. Олд бошқарилувчи ғилдиракларнинг жойлашиш бурчаклари



Download 1,68 Mb.
bet21/21
Sana29.04.2022
Hajmi1,68 Mb.
#593377
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
Занжирли тракторларнинг буриш механизмлари.

46-расм. Олд бошқарилувчи ғилдиракларнинг жойлашиш бурчаклари:


а-ғилдиракнинг вертикал ҳолатдан оғиш бурчаги; б-олдғилдиракларнинг
яқинлашув бурчаги.


Ғилдирак оғиш бурчагининг бўлиши автомобил ҳаракати даврида (айниқса бурилишида) юкланиш ҳисобига тикланиб, йўлга жипслашиб, унинг турғунлигини яхшилайди.
Лекин оғиш бурчагининг бўлиши ғилдираклар ҳаракати даврида уларни маркази атрофида бурилиб харакатланишга мажбур етувчи кучларни пай до етади. Бу кучлар ғилдиракларни сирпаниб харакатланишини тақозо етади, натижада шиналар тез йейилади. Бу камчиликни йўқотиш учун чап ва ўнг ғилдираклар бир-бирига параллел емас, балки автомобил бўйлама ўқига бурчак остида жойлаштирилади (46б-расм).
Ғилдиракларнинг яқинлашув бурчаги 5 ғилдираклар орасидаги А ва Б масофаларнинг тўғинлар четида ғилдарак маркази баландлигида ўлчанган айирмасига тенг. Бу айирма хар хил автомобиллар учун 2­-12мм. Ғилдиракларнинг оғиш бурчаги а=0-20 бўлиши мумкин.
Олд ғилдиракларининг оғиш а ва яқинлашув бурчаклар билан жойлашиши, уларнинг ёнга сирпанмасдан тўғри чизиқли ғилдирашини таъминлайди. Автомобилнинг експлуатацияси даврида қисмларининг йейилиши а, 5 бурчакларнинг ўзгаришига олиб келади. Шунинг учун вақтида улар ростланиб туради.
Ғилдиракларнинг жойлашиш бурчагига шквореннинг кўндаланг ва бўйлама текисликларда оғиш бурчаклари ҳам киради. Уларнинг мавжудлиги ғилдиракларнинг стабилланиш моментларини ҳосил қилиб, автомобилнинг бошқарилувчанлигини яхшилайди. Бу бурчаклар ростланмайди, османинг конструқцияси ҳисобига таъминланади ва ҳар хил автомобиллар учун 40-80 ни ташкил етади.
НЕКСИЙА автомобилининг олд осмаси ричаг-телескопик бўлиб еластик қисм сифатида пружина ишлатилади. У «Макферсон» (Мc. Пҳерсон) типидаги осмалар турига киради. Осма пастки ричаглар, амортизаторли телескопик устун, пружина, юкориги таянч ва стабилизатордан иборат.
Пастки ричаг шарнирида резина втулкалар ишлатилган. Телескопик устуннинг юқориги таянчи резина демпферга ега бўлиб, олдинги ғилдиракнинг бурилишини таъминлаш учун тиргак подшипник ўрнатилган. Телескопик таянчни ғилдиракнинг подшипникли гупчаги ушлаб туради, унинг ўзи еса пастки ричак билан шарли бармоқ ёрдамида маҳкамланган.
Кўндаланг турғунлик стабилизатори пастки ричаглари иккита стойка орқали маҳкамланган.
Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish