Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 0,83 Mb.
bet143/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   146
Bog'liq
Fizik usullar

Ўқитиш мақсади -Талабаларни алкалоидларни кимёвий, биологик, физик-кимёвий тахлил усуллари билан таништириш.
Маъруза режаси:  Ишқорий шароитда органик эритувчилар ёрдамида экстракция қилиб олинадиган моддалар, уларни ёт моддалардан тозалаш, сифат ва миқдорини аниқлаш усуллари. Тахлилда қўллланиладиган реактивлар ва уларни синфланиши.
Адабиётлар: 
1. М.Д.Швайкова - "Токсикологическая химия".М, 1975г.
2. Л.Т.Икромов - "Суд кимёси".1966й.
3. Р.Т.Позднякова - "Микрокристаллоскопический анализ фармпрепаратов и ядов". М, 1968г.
4. В.Ф.Крамаренко - "Токсикологическая химия". Киев, 1989г.
Алкалоидлар
Алкалоидлар хам азот сақловчи асос хоссали моддаларнинг катта гурухи бўлиб, ўсимлик органларида учраб, кучли фармакологик таъсирга эга, улар халқ хўжалигида, тиббиётда қиммат бахо дори сифатида, қишлоқ хўжалигида эса захарли химикатлар сифатида (масалан: никадуст, анабадуст) қўлланилади.
Алкалоидлар биологик жихатдан жуда хам актив моддалардир, улардан жуда оз миқдорни организмга киритиш ўзига хос ўзгаришларни келтириб чиқаради. Шунинг учун ўсимликларда алкалоидлар жуда кам миқдорда сақланса хам, бу ўсимликларни истеъмол қилиш захарланишга олиб келиши мумкин.
Баъзи алкалоидлар ва алкалоид сақлаган ўсимликлар билан захарланишда характерли аломатлар рўй беради: атропин билан захарланганда кўз қорачиғини кенгайиши, стрихнинда-тетоник тиришиш, никотиндан ўзига хос тиришиш аломати каби. Лекин мурда органларида характерли белгилар сезилмайди.
Суд кимё тахлилларида биологик объектдан алкалоидларни текшириш нихоятда қийин. Объектдан алкалоидларни текшириш қуйидаги тартибда олиб борилади:
1. Биологик объект таркибидан алклоидларни ажратиб олиш;
2. Ишқорий шароитда хлороформ билан экстракция қилиб олинган эритмани тозалаш;
3. Қолдиқни умумий чўктирувчи алкалоид реактивлари билан текшириш;
4. Кимёвий реактивлар ёрдамида алкалоидлар бор йўқлигини текшириш;
5. Баъзи бир алкалоидларни аниқланганини тасдиқлаш учун қғшимча фармакологик текширув ўтказиш;
6. Аниқланган моддани миқдорини аниқлаш.
Маълумки, алкалоидлар асос холида кристалл моддалардир. Улар сувда ёмон, айримлари асос холида суюқлик бўлиб, сувда яхши эрийди. Уларни биообъектдан ажратишда ана шу хусусиятдан фойдаланилади.
Алкалоидларнинг сувдаги эритмалари асос хоссасига эга, уларни асослилик даражаси диссоциция константасига боғлиқ, у 10-2 дан 10-14 оралиқда бўлади. Алкалоидларни диссоциация константалари қанчалик катта бўлса, уларни кислоталар билан барқарор туз хосил қилиш қобилиятлари шунчалик кўп бўлади ва аксинча хосил бўлган тузлари эса сувда осон гидролизланади. Шунинг учун хам кофеин, стрихнин ва бруцинларни кислотали эритмасидан хлороформ қатламига ўтиши ажабланарли эмас.
Суд кимёси тахлилларида ишлатиладиган оксалат ва тартрат кислоталар хам алкалоидлар билан тегишли тузларни хосил қилади ва улар сув ва спиртда яхши эрийди.
Ишқорлар- (NaOH, KOH, Ca(OH)2, NH4OH ва хатто Na2CO3) алкалоид тузларини органик эритувчи билан яхши экстракцияланадиган асосларга айлантиради.
Таркибида фенол гидроксили сақлаган алкалоидлар морфин, салсалин ишқорлар билан сувда эрийдиган ва органик эритувчилар билан экстракцияланмайдиган фенолятлар хосил қилади, бу хусусиятдан масалан: морфин билан кодеинни бир-биридан ажратишда фойдаланиш мумкин.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish