Бу гypy~гa тиббиётда куп кулланадиган кучлива кенг доира антимикроб таъсирга эга табиий пенициллинлардан



Download 20,5 Kb.
Sana28.04.2022
Hajmi20,5 Kb.
#586466
Bog'liq
farm kimyo10.1


Бу гypy~гa тиббиётда куп кулланадиган кучлива кенг

доира антимикроб таъсирга эга табиий пенициллинлардан

бензилпенициллиннингкалий, натрийва новокаинлитузлари,

~aMдa унинг N, N ~ дибензилэтилендиамин билан булган кУ·ш

молекуляр бирикмаси ~ бициллин-l, шунингдек феноксиме­

тилпенициллин, яримсинтетик йул билан олинган метациллин

натрий, оксациллин-натрий, диклоксацилин-натрий, ампи­

циллин, карбенициллин-натрий киради.

Пенициллин ~осил килувчи МОFорларнинг турлари куп

булсада, аммо саноатда асосан юкори унумли Penicillium

chrysogenum ва Penicillium notatum МОFорларидан фойдалани­

лади. Одатда пенициллин олишда Penicillium chrysogenum

ишлатилади. Ушбу морор уз ~aёT фаолиятида кимёвий

тузилиши бир-бирига якин булган пенициллиннинг бир канча

турларини ~осил килади. Улар узаро пенициллин тузилиши­

нинг б ~олатдаги аминогуру~га бириккан, турли органик

кислота колдиклари билан фаркланадиПенициллинлар тузилишининг З х.олатдаги карбоксил

гурух. уларга кислотали хусусият яратади. Шунинг учун х.ам

пенициллинлар ишк.ориЙ ва ишк.ориЙ ер металлари (К, Na,

Са, Mg ва бошк.алар) шунингдек органик асослар (новокаи'н,

дибеНЗИЛЭТИJlендиамин ва бошк.аJlар) БИJlан тузлар беради. Пенициллинлар, жумладан кислота шаклидаги бензилпе­

нициллин жуда х,ам гигроскопик кристалл модда булиб,

тезликда уз антимикроб фаоллигини ЙУкотади. Шунинг учун

х,ам тиббиёт эх,тиёжлари учун унинг турли тузлари ишлатила­

ди. Пенициллинлар оптик фаол МОДДа булиб, кутбланган нур

текислигини уигга буради. Масалан, бензилпенициллиннинг

калийли Ба натрийли тузларининг (2% ли СУБдаги эритмаси)

солиштирма БУРУБчанлиги +2700 га тенг.

IТенициллинлар кимёБИЙ тузилишининг асосини узаро

кондеНСИРJJанган турт аъзоли ~- лактам Ба беш аъзоли

тиазолидин .х.аJJкаJJари ташкил КИJJади. Улардан ~- лак­

там х,алкаси бирмунча бекарор булиб, у ишкорий Ба

КИСJJотаJJИ мух,итда, шунингдек баъзи стрептококк штаммла­

ри уз х,аёт фаОJJиятида х,ОСИJJ киладиган пенициллиназа

ферменти таъсирида ~- лактам х,алкаси куйидаги гидролитик

парчаланиб кетади Ба узининг .биологик фаоллигини йукота­

ДИ:
Гидролитик парчаланиш натижасида х,осил булган

пенициллоин кислота уз наБбатида ишкорий мух,итда бироз

туриши билан янада парчаланиб, пенальдин кислота Ба

пеницилламинга уtиб .кетади (реакция бензилпенициллин­

нинг МИ.кдорини· аниклашда келтирилган).

Кис:Лотали мух,итда пеНИЦиллиндаги ~- лактам х,алкаси­

нинг узгариши БИРМ)'"Н,ча бошкача булиб, аББал у калий Ба

натрийли тузлардан ок кристаJIЛ чукма х,олида, кислота

шаклида ажралиб чикади. Сунгра, кислотанинг ортикчасида

эриган х,олда парчаланади Ба изомерланишга учраб, натижа­

да антимикроб фаоллиги булмаган пенилл Ба пеницилл

кислотаJJарга Утади.

3Гидролитик парчаланиш натижасида х,осил булган

пенициллоин кислота уз наБбатида ишкорий мух,итда бироз

туриши билан янада парчаланиб, пенальдин кислота Ба

пеницилламинга уtиб .кетади (реакция бензилпенициллин­

нинг МИ.кдорини· аниклашда келтирилган).

Кис:Лотали мух,итда пеНИЦиллиндаги ~- лактам х,алкаси­

нинг узгариши БИРМ)'"Н,ча бошкача булиб, аББал у калий Ба

натрийли тузлардан ок кристаJIЛ чукма х,олида, кислота

шаклида ажралиб чикади. Сунгра, кислотанинг ортикчасида

эриган х,олда парчаланади Ба изомерланишга учраб, натижа­



да антимикроб фаоллиги булмаган пенилл Ба пеницилл

кислотаJJарга Утади.
Download 20,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish