1. Тупроқни гумусли ҳолатининг асосий курсаткичлари қандай?
2. Подзол, қора ва бўз тупроқлар гумусли ҳолатини изоҳлаб беринг?
3. Гумус миқдорига кура тупроқлар қандай группаларга булинади?
4. Гумуснинг тупроқ унумдорлигидаги аҳамиятининг хилларини санаб
ўтинг?
5. Органик моддалар турли группаларининг тупроқ унумдорлигига таъсир
этишдаги асосий функциялари нималардан иборат?
6. Тупроқнинг гумусли ҳолатини қандай бошқариш мумкин?
ТУПРОҚ КОЛЛОИДЛАРИ, УНИНГ ТАРКИБИ,
ТЎЗИЛИШИ ВА ХОССАЛАРИ.
Режа:
1. Тупроқ коллоидлари, унинг пайдо бўлиши ва таркиби.
2. Тупроқ коллоидларининг тўзилиши.
3. Тупроқ коллоидларининг ҳолатлари.
Адабиѐтлар: 2, 4, 7, 10, 11, 39.
1. Тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари натижасида турли тоғ
жинслари,
минераллар ва органик моддаларнинг тухтовсиз майдаланиши ва парчаланиши
юзага келади, ҳамда тупроқ таркибида зарралар аралашмаси-
дисперс система
ҳосил бўлади. Дисперс системадаги улчами 0,2 дан 0,001 μ (микрон) гача бўлган
заррачаларга тупроқ коллоидлари дейилади. Уларнинг миқдори ҳар хил бўлиб,
тупроқ массасига нисбатан 1-2 дан 30-40 фоизгача ўзгариб туради
Тупроқ коллоидлари ҳам бошқа барча коллоидлар сингари хоссаларга эга булса-
да, айрим хусусиятлари жумладан, уларни ташкил этувчи моддаларнинг сифат
таркиби билан фарқ қилади. Одатда заррачалар улчами 1 микрондан кичик
бўлганда коллоид хоссаси руй беради. Шунинг учун коллоидларга қадарли
фракциялар (1-0,2μ) ҳам ажратилади. Коллоидлар хоссасига эга бўлган
барча
заррачалар йиғиндисига т у п р о қ н и н г к о л л о и д к о м п л е к с и ѐки
К.К.Гедройц буйича т у п р о қ н и н г с и н г д и р и ш к о м п л е к с и (ТСК)
дейилади.
Тупроқнинг сингдириш комплекси жумладан коллоидлар тупроқда
кечадиган моддаларнинг сингдириши ва алмашиниши каби жараѐнларида
бевосита иштирок этади. Тупроқнинг турли қаттиқ, суюқ ва газсимон
моддаларни ўзида сингдириши ѐки коллоидлар юзасида улар концентрациясини
ошириш хоссасига т у п р о қ н и н г с и н г д и р и ш қ о б и л и я
т и дейилади.
Тупроқнинг эритмадан баъзи моддаларни ўзида сингдириб қолиш
қобилияти ўзоқ ўтмишдан маълум. Юнон олими Аристотель (эрамизгача 384-
322 й) ва ХVI асрда Бэкон Бербери шур сувни тупроқ қатламлари орқали
ўтказиб, чучук сув олиш тажрибаларини ўтказади.
Англиялик олимлар Томпсон ва Спенс 1845 йилда дастлабки лаборатория
тадқиқотларида тупроқда алмашиниш қобилиятига эга бўлган асослар борлиги
курсатиб ўтилди. Англиялик олим Д.Т.Уэй тупроқ эритмадаги бирикмаларни
тўз ҳолида эмас, балки тўзларнинг асосларинигина сингдиради; тупроқ
билан
эритма орасидаги алмашиниш реакцияси жуда тез-дарҳол ва эквивалент
миқдорида бўлади. Агар эритмада эркин ҳолдаги ишқорлар (NaOH, KOH каби)
булса, улар тупроқда тулиқ сингдирилади (адсорбиланади) деган хулосаларга
келди.
В.В.Докучаев,
П.А.Костичев,
А.Н.Сабанинлар
ўз
тадқиқотларида
тупроқнинг сингдириш қобилиятини урганишга алоҳида эътибор бердилар.
Айниқса тупроқ коллоидлари ва сингдириш қобилиятини урганиш борасида
жаҳон миқѐсидаги янгиликлар билан бойитган олим К.К.Гедройцнинг
хизматлари алоҳида аҳамиятга эга. Кўп йиллик илмий-тадқиқод
ишларининг
натижалари академик К.К.Гедройцнинг «Тупроқнинг сингдириш қобиляти
ҳақида таълимот» (1922) асарида босилиб чиқди.
Тупроқнинг сингдириш қобилияти ҳақидаги таълимотни кейинчалик янада
ривожланишида Г.Вигнер, С.Матсон, Е.Н.Гапон (20-30 йилларда) ва сунгра
А.Н.Соколовский,
Н.П.Ремезев,
А.ф.Тюлин,
И.Н.Антипов-Каратаев,
С.Н.Алѐшин, Н.И.Горбунов, Ф.Келли ва бошқаларнинг хизматлари катта булди.
Тупроқнинг сингдириш жараѐнларида коллоидлар асосий аҳамиятга эга.
Тупроқ коллоидлари асосан икки йул: йирик зарраларнинг механик ва кимѐвий
нураб, майдаланиши ҳамда молекўлалар ва ионларнинг кимѐвий, физикавий
йуллар билан бирикиши (конденсацияси) натижасида ҳосил бўлади.
Таркибига кура тупроқ коллоидлари
минерал, органик
ва улар комплексидан
иборат
органик-минерал
группаларга булинади. Тупроқ коллоидларининг
характерли хусусияти улар солиштирма юзаси : (яъни маълум масса ѐки
ҳажмдаги тупроқ заррачаларининг юзаси м
2
ѐки см
2
ҳисобида)
нинг катта
бўлиши ва шунга кура сатҳий энергиясининг юқори бўлишидир. Буни тасаввур
этиш учун 1 см
3
ҳажмдаги қаттиқ жисмни ташкил этувчи барча кублар юзаси
майдонини ҳисоблашдан олинган қуйидаги рақамларни келтириш кифоя (20-
жадвал).
20-жадвал
Кублар томонлари юзасининг майдони (К.К.Гедройц бўйича).
Қиррасининг ўзунлиги, см
Кублар сони
Томонларининг умумий
майдони, см
2
1
1
6
0,1
10
3
60
0,01
10
6
600
0,001
10
9
6000
0,0000001
10
21
60000000
Демак, 1см
3
ҳажмдаги майдонни миллион маротаба майдалаганда, барча
кублар томонларининг умумий майдони 60000000 см
2
ѐки 0,6 га
ни ташкил
этади. Коллоидларнинг солиштирма юзаси тупроқнинг кимѐвий активлигини
белгиловчи
шароитлардан
биридир.
Турли
тупроқлар
сингдириш
қобилиятининг хусусиятлари, кўпинча тупроқ сингдириш комплекси (ТСК)
жумладан коллиодларнинг таркиби ва тўзилишига боғлиқ.
2. Тупроқ коллоидлари ниҳоятда кичик ультрамикроскопик заррача -
булса-да жуда мураккаб тўзилган.
Коллоид заррача, улар юзасидаги ионлар
қатлами билан бирга коллиод мицелла дейилади. (18-расм)
Do'stlaringiz bilan baham: