Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


Тахеометрик тасвир олиш журнали



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

 
Тахеометрик тасвир олиш журнали 
14.2-жадвал 
К
уза
ти
лга
н 
ну
қт
ал
ар
Ма
со
фа
D,
м
Го
ри
зо
нт
ал
до
ир
адан
ол
ин
ган
са
но
қ 
В
ер
ти
кал
до
ир
адан
ол
ин
ган
са
но
қ 
Қ
иял
ик
бу
рч
аги
Г
ор
изо
нт
ал
ж
ой
ла
ни
ш 
м
ас
офа
си
,d
d
L
– 
ί 
Ни
сб
ий
бал
ан
дл
ик
Ну
қт
а 
бал
ан
дл
иг
и 
Из
оҳ









10 
1−таянч нуқта; НЎ=0
0
00
`

i
=1,28; H=46,60м; Румб1-2 томон ШШ
қ 
64

0` 

160 

0
0

2
0
06

+2
0
06
1
160 

+5,86 
52,4

2-таянч нуқта; НЎ=0
0
01
`

i
=1,30; H=52,44м; Румб 2-3 томон ШШ
қ 
18

0` 

205 

0
0

0
0
17

+0
0
16
1
205 
-1,1 
-0,15 
52,3 
Тепалик 
... 
11 
112 
2210 
141 
-140 
112 

-3,26 
49,18 
Белтепа 
12 
107 
6835 
0,20 
+0,20 
107 
-0,30 
-0,68 
51,76 
... 

123 
28610 
2,15 
-2,14 
123 

-4,79 
47,65 


70 
14.2-расм. Тахеометрик тасвир олиш натижасида тузилган хаританинг кўриниши. 
Горизонтал чизиқлар ҳар 2 м ўтказилган 
III.15 – МАВЗУ: ЮЗАЛАРНИ НИВЕЛИРЛАШ ВА УЛАРНИНГ 
УСУЛЛАРИ. ГЕОМЕТРИК НИВЕЛИРЛАШ УСУЛИ БИЛАН ТАСВИР 
ОЛИШ
Режа 
III.15.1. Юзаларни геометрик нивелирлаш мазмуни ватурлари. 
III.15.2. Юзаларни квадратлар усулида нивелирлаш. 
III.15.3.
 
Дала ўлчаш ишларининг камерал ишлари. 
Таянч сўз ва иборалар:
Юзаларни нивелирлаш, магистрал ва кўндаланг 
чизиқлар, квадратлар усуллари, камерал ишлар 
III.15.1 Юзаларни геометрик нивелирлаш мазмуни ва турлари 
Вертикал планировка даврида тупроқ ҳажмини ҳисоблаш мақсадида 
юзаларни 
тасвирга 
туширишда 
геометрик 
нивелирлаш 
усулидан 
фойдаланилади. Тасвирларни масштаби планда 1:500 ’ 1:50000 ва релъеф 
кесимининг баландлиги 0,1 – 0,5 м. этиб қабул қилинади. Тасвирнинг 
мақсади, жойнинг ҳолатига кўра юзани нивелирлашлар турли усулларда 
бажарилади. 
1. Магистрал ва кўндаланг чизиқлар усули 
катта ва чўзиқ шаклли 
майдонларни тасвирга олишда қўл келади. Планли – баландлик асоси этиб 
А
ва 
В
нуқталардан ўтган теодалит – нивелир йўли қабул қилиниб, йўлнинг 
бош ва охирги нуқталари давлат геодезик тўрларига ѐки зичлаш тўрларга 
боғланади. Магистрал йўллардаги бурилиш бурчакларини учлари доимий ѐки 
вақтинчалик белгилар билан маҳкамланади. Кўндаланглар 
а а
1
, б б
1, 
сс

ва 


71 
ҳоказо маълум масофада лента ва бурчак ўлчаш асбоблари ѐрдамида 
магистраллар чизиқларида режаланади. 
15.1-расм. Магистрал ва паралелл чизиқлар усули 
А – I – II 

 ... – В
магистралл йўли III ѐки IV – синф нивелирлаш дастури 
бўйича тўғри ва тескари йўналишда икки марта нивелирланади. Магистрал 
йўлини нивелирлаш йўлни боғлаш натижасида 1, 2, 3 ..., нуқталар баландлик-
лари аниқланади. Бу нуқталар кўндалангларга каби ҳисобланади. 
Кўндалангларни ниверлаш қўшни кўндаланг чизиқлардан хосил бўлган 1 – 
а 
– 
а

– 2
, 2 – 
в – в

– 3 
ва ҳ.к. полигонларда амалга оширилади. Кўндаланглар 
ва нуқталар оралиғидаги масофалар 50 – 100 м этиб белгиланади. Магистралл 
йўллар ва кўндаланглардан жойдаги предметлар ва контурлар тасвирга 
олинади (15.1-расм).
2. Паралелл чизиқлар усулида 
ҳудуди бўйлаб ѐки унинг ўртасидан ўтган 
теодалит – нивелир йўли планли – баландлик асоси бўлиб хизмат қилади. 
Тасвир олиш йўллари теодалит нивелир йўлининг томонларига 
перпендикуляр этиб паралелл чизиқлар шаклида олинади. 
3. Полигонлар усули
реълефи аниқ кўринишда бўлган текис жойларда 
қўлланилади. Планли – баландлик асоси ҳудуд чегаралири ва релъефини 
ҳарак – терли нуқталардан ўтказилади. Тавсилотни тушириш учун шу 
йўлларда кўндаланглардан фойдаланилади. 
4. Квадратли усули 
очиқ, реълефи текис жойларда фойдаланилади. 
Квадрадратларнинг учларидаги нуқталар планли – баландлик асоси бўлиб 
хизмат қилади. Квадратлар билан нивелирлашда бурчакларнинг учлари 
рақам ва ҳарфлар билан белгиланди. 


72 
15.2-расм. Квадратлар усулида нивелирлаш 
Мисол учун 
М
нуқтанинг белгиси. Квадратлар бўйича нивелирлаш усули 
билан 3, 
N
– нуқатники 
b5
ва ҳ.к. Катта майдонларни нивелирллашда жойида 
аввал бурчак ўлчаш асбоби ва рулетка ѐрдамида томонлари 100 – 1000 м 
масофали ташқи катта квадрат учларини белгилаб олинади. Сўнгра, ҳар бир 
катта квадратлар томонлари 20 м ва ҳ.к. дан иборат ички квадратлар билан 
тўлдирилади. Томонлар узунлиги тасвир олиш масштаби, реълеф кесимининг 
баландлиги жойнинг ҳарактерига боғлиқ ҳолда қабул қилинади (15.2-расм).

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish