Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet371/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   367   368   369   370   371   372   373   374   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

2 6 - 1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


402
Т и б ц о н у н л а р и. Т Ц р т и н ч и к и т о б
м ида итариб туррилаш орцали х ам д а в о л а ш м ум кин; шунла синган 
с у я к [жойига] мослашиб теки с б ул ади ; шу [^олатда] тутрн са кл ан гач , 
с у я к устидаги цадоц х ам турриланади. Б у тадбир айницса юмшоц ба- 
д а н л а р д а [цайтадан] синдиришдан цутцаради.
Ун иккинчи фасл. С инганга иш латиладиган с у р тм а л ар
в а у л а р урнига ута д и га н дорилар
Б у суртм алар ни нг баъзилари шишга тусцинлик цилиб, цнчишнн 
тухтатиш учун, баъзилари цадоцни м а р к а м в а кучли цилиш учун, б а ъ ­
зилари каттал аш и б к етган цадоцни муътадиллаш тириш учун, баъти- 
л ари синган с у я к т у з а л г а н д а н кейин буринда пайдо б ул ади ган цаттнк- 
ликни кеткази ш учун, баъзилари эса, буринларда бушашиш воке бул- 
са, уни йуцотиш учун ишлатилади.
Ун учинчи фасл. Шишга тусцинлик циладиган су р т м а л а р
в а дорилар х а м д а цичишишни к е т к а з а д и г а н дорилар
Борлаш бобида бу туррида билиш к е р а к б ул ади ган н а р с а л а р га
ишорат цилиб, м ум ли су р тм а л ар , цуйиладиган тахир шароб в а шулар- 
га ухш аш ларни айтдик. )^озир ян а цайтариб ай там изки , иш лати лади ­
ган мумли су р тм а ёки бошца дори л арда ^еч бир д а г а л л и к булмаслиги, 
[205] балки у л ар ж у д а майин ва юмшоц булиши к е р а к . Чириш хавфи 
туриладиган ж о й га в а синиц б ул акл ар и куп ж о й л а р га м ум ли суртм а- 
ларни ишлатиш к е р а к эм ас, чунки, аксар и б у хил [синишда] я р а були­
ши сабабли, аъзони чиришга цобилиятли цилиб цуяди.
Иссиц сувларни цуйишга ке л ган д а , у л а р з^ацида гапирдик в а ул а р - 
д а цичиш пайдо ц иладиган м оддаларни тарцатиш в а озиц б ул ади ган
м оддани [синган ж ой га] тортишдан иборат фойда борлигини билдир- 
дик. Борлаш н ат и ж а с и д а синган аъзо ж у д а цуриб цолганида х ам 1ис‘ 
сиц сув цуйишга] э^ ти ёж туш ади , унинг мицдори м а ъ л у м .
Ун туртинчи фасл. С у я к цадогини м а ^ к а м л а ш учун 
иш лати лади ган с у р т м а л а р
Буриштирувчи латиф дориларни цуйиш в а ш ул а р га ухш аш кую:-; 
суртмаларни борлаш бу жиз^атдан фойдалидир; м а с а л а н , мирта цгй- 
натмаси, а га р ё г л а р г а э^ ти ёж туш са, миртанинг ёги, хина ёги, м ;:?т а
барги ва донининг суви билан тай ёр л ан ган сур тм а, Миср акан и я да- 
рахтининг ц айнатмаси, цайрагоч илдизи в а баргининг цайн атм гсн; бу 
кейингиси цадоцни битирувчидир. Мошдан, айницса, ун га загф ар он ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   367   368   369   370   371   372   373   374   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish