Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet379/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   375   376   377   378   379   380   381   382   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

412
T u 6 
к е ч у
н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
цупориб олпш учун, бундан енгилроц ва тезро^ б аж а р и л а д и га н бош^а 
бир турли тадбирнн топпш м ум кин эм ас.
Арралар за 
усуянкандис
1 деб а т а л а д и га н цуроллар ёрдам и да тад- 
бир куриц^га ксл сак, бу хил тадбирнинг но^улайлиги сабабли кеиннгн 
[табиблар] уни ём он лаганлар. Бош суяги ёрилганига ^арши тадбнр 
х ак и д а бнзнинг сузимиз ан а шулардир. М а н а шу тадбир бош суяги да 
юз берадиган синишнинг барча турлар(ига ^арши ^ у л л а ш га 
хам 
у.ог
келади, гарчи биз ёри лган га царши к ур и л ади ган тадбирни 
баён 
кнлган б ул сак -да , буни ёрилишдан бош цаларга х ам ц улл аш га наму- 
на енфатида келтирдик.
Б авлуснинг2 айтишича, Ж олинус 
хам 
кесилиши к е р а к буладиган
су як л ар мицдорини бизга билдиради; унинг сузи ш ундай: к а с а л су як- 
дан цанча кесиш лозимлиги м а с а л а с и г а ке л га н д а [шуни айтиш керак- 
кн], унинг баъзиси ж у д а м ай далан и б кетган бул ади; бунинг хам м аси- 
ни олиб таш лаш кер ак. А ммо баъзиси у зу н а с и г а анча чузилиб ёрила- 
ди,— бу 
Kÿn 
учрайди,— шу п айтда ёриц устини охиригача [очиб] бо- 
риш к е р а к эм ас, х усусан , баж арилиш и зар у р х а м м а ишлар керакли 
мицдорда б аж а р и л г а н булиб, шу ёрилиш сабабли бирор зар а р юз бер- 
маслигини билсанг, [очиш к е р а к эмас].
Сунгра темир цурол билан тадбир ц улл ан ган дан кейин, ж а р о х а т
Хажмида кенг каноп л аттан и гул ёгига ботириб, шу билан ж а р о х а т ог- 
зини беркитиш керак. Кейин икки ёки уч букл ан ган л аттан и олиб, уни 
шароб ва гул ёги га ботирилади ва ж ар о х атн и н г х а м м а ж ойига гул 
ёгини суртиб, кейин уш а л аттан и мия п ар даси га огирлик ^илмасин 
учун ж у д а енгил цилиб ж а р о х а т усти га цуйилади. Кейин устидан эн-
380 ли бойлоц билан I] фацат л аттал ар н и тутиб тур а ди га н д а р а ж а д а г и н а
[си^иб] боглансин. Б ундан кейин алан ган и босадиган ва иситмани кет- 
к а з а д и га н тадбир ц улланилади. М ия пардасини ю^оридан гул êFH би­
лан тез-тез х.уллаб турилади. Учинчи куни бойло^ни ечиб, [ярани] ар- 
тилади в а эт ун ди ради ган тадби рлар билан д а в о ^илинади; а л а н га
тух тати л ади , бош дорилари деб ат а л а д и га н цуруц дорилардан эл аки
дори ясаб, мия^ п ар даси га сепилади; агар с у я к [чети] туртиб чиц^ан3 
булиб, устидан эт ундиришга эх т и ё ж туги л са, с у я к усти га 
хам 
гохо- 
гохо сепиб тури лади. Б ундай беморларни биз ж ар о х атл ар н и дав о л аш
бобида айтиб утган дорилар билан х а м дав о л ан ади .
Бавлуснинг айтишича, купинча мия п ар даси га темир [асбоб] иш- 
л атган д ан кейин у н д а иссиц шиш пайдо булади, 
х а т т о У 
бош суяги- 
нинг ^алинлиги ва терининг ^алинлигидан х а м кутарилиб [шишиб] чи­
тали. Шу билан бирга, табиатнинг х а р а к а т и г а тусцинлик циладиган 
цаттиклик пайдо булади. КУпинча, бундай к а с а л л а р д а тортишиш ва 
бош^а холатлар юз беради, б ул ар дан кейин улим келади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и 
ф а н
413
Туртиб чи!\иб м и яга санчилаётган су як, ёки ишлатилган пиликлар- 
нинг орирлиги, ёки сову^, ёки ов^ат, ё шаробнинг 
K ÿ n
[истеъмол цили- 
ниши] ёки бошка бирор махфий сабаб туфайли мия п ардаси да иссиц 
шиш пайдо булади. Агар иссиц шиш бирор аниц са б аб д ан бул са, тез- 
д а уша са б аб га ^арши чора куриш ке р а к ; а га р у махфий саб аб дан
бул са, уни кезкизиш га х а Ра к а т цилинсин; томирдан кон олишга 
T ÿ c -
^инлик ^иладиган нарса б у л м а с а , 
içoh
олинсин, а к с х.олда ов^ат кам
берилсин ёки исси^ шишларга мос к ел ади ган тадбир, м асал ан , иссиц 
гул ёри цуйиш ёки сари^ йунгич^а, зигир уруги, бобуна ва шунга 
ÿ x -
шашлар ^айнатилган сувни ^уйиш тадбири [^улланилсин]. Арпа уни, 
иссиц сув, ëF ва зигир уруридан я с а л г а н ^уюк суртм а боглансин; то- 
вуц ёгини юнг устига цуйиб ишлатилсин — бундай юнг билан бош, бу- 
йин ва у м ур тц ал ар ^Ул л а б ' турилсин. [Касалнпнг] кул о кл ар и га харо- 
ратни тух т а т ад и га н ёгл ар д ан оз-оз томизиб турилсин. Касални уй ичи- 
д а
иссин; 
сувга утказп б турилсин ва ун га ёг суртнлспн. Агар иссиц 
шиш узоц даво м этса, сурги дори ишлатишга монелик килувчи нарса 
б у л м а с а , сурги дори ичишга буюр, Буцрот шундан буюрган.
Б авлуснинг айтишича, мия пардаси цорайса-ю, цоралик унинг сат- 
.^ида б>'либ, бу хам ишлатилган дори туфайли келиб ч и ^ а н б у л с а ,— 
чунки rçopa рангли дори, купинча, шундай ^илади,— [2 1 1 ] шунда асал- 
д ан бир б у л а к ва гул ёги дан уч б у л а к олиб, аралаш ти рилади в а бу 
а р а л а ш м а г а л а т т а парчани б у л габ мия пардаси устига к.уйилади. Агар 
мия пардаси уз-узи дан цорайса в а цоралик чуцурлаш са, айницса, у 
бош^а ёмон ал о м атл а р билан бирга бул са, бундай беморнинг сорайи- 
шидан у м и д узиш к е р а к , чунки бу турм а 
х а Р ° Р а т н инг 
тугал и б кетга- 
нига д а л о л а т цилади.
Мен бош суяги синган бир кишини курдим , унинг бош суягини 
бир йилдан кейин к а в л а н г а н д а , у согайиб кетди. Синган жой бош те ­
па суяги булиб, синиш отилган У^дан бул ган экан . Унда ёмон модда 
о^иб чи^иб кетад и ган йул бор экан , шунинг учун мия п ар даси га за- 
рар етмай, у бузилишдан са л о м ат долган.
Ж олинус бундай дейди: «М ен га бош тепа суяги х а м да ч а к к а с у я ­
ги у зу н а с и г а синган бир кишини курсатиш ди. Синган суякни уз холи- 
д а ^олдирдим, лекин бош тепа су яги дан бир озини м а ъ л у м м а ^ с а д г а
K ÿ p a к е с и б
таш л ад и м ; шу тадбир кифоя ^илиб, у киши согайиб кет- 
ди».
Иккинчи фасл. Жар синиши
Олимнинг1 айтишича, ага р ж а р суяги ичкарига цараб букилса-ю, 
и кки га а ж р а л м а г а н булса, ш унда а га р ун г томон ж ар су яги синган 
б у л с а , чап цулнинг курсатки ч в а Урта бармо^ларини, ага р чап томон
www.ziyouz.com kutubxonasi


4 1 4

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   375   376   377   378   379   380   381   382   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish