Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


д а Г к у о Г о о т 01* МУДДЭТ ^УЙИлб ТурИЛСа* т о з а б а д а н д а [ м о д д а н и ] т о р т г а н -



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet375/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

д а Г к у о Г о о т 01* МУДДЭТ ^УЙИлб ТурИЛСа* т о з а б а д а н д а [ м о д д а н и ] т о р т г а н -  
д а н к у р а о р т ш ф о ц т а р ц а т и б ю б о р а д и , т у л а б а д а н д а н э с а , а й н и ц с а , у
сувни цисца вацт цуйилса, тортиши лозим б ул ган дан ортицро^ [мод­
дани] тортади. Д е м а к , сув иссиц булиши билан бирга м уъ тади л , уни цу- 
йиш вацтининг [узоцлиги] эса аъзо буртиб ва купчиб куринадиган 
мицдорда булиши лозим; аъзо п уч аяё тган д а сув цуйилмасин. Бугин 
чициши бобида сув цуйишнинг бу ерда хам эътиборга олиш зарур бу- 
л ад и га н цоидаларини баён цилиб утдик.
Менимча, синган ж ойда оириц б у л м а га н д а аъ зога хеч бир ёр ва 
иссиц сув и ш латм асли к маъцулрок;; лекин [битиришдан] олдин э^тиёт 
ю засидан ишлатиш мумкин. Бурин тойган ва эзи лганда уни битирган- 
д ан кейин пайдо б ул адиган цаттицлнкка царши цуйиладиган дорилар- 
дан бири хурмо ва д у м б а ёридир.
---------------------------------------------
Б е ш и н ч и ф а н
-------------------- — ------------------------------------------- 405
Ун туццизинчи фасл. Синган жойи ту за т и л а ё т га н
кишига бериладиган овцат в а ичимликлар
Б ундай кишига бериладиган овцат цуюц цонни, лекин цуюц цуруц 
эм ас, балки ёпипщоц цуюц цонни пайдо цилувчи н ар сал ар д ан иборат 
булиши к е р а к ; ш унда цадоц цуруц, кучсиз, синувчи булиб эм ас, майин 
в а кучли булиб пайдо бул ади. Улар, м а с а л а н , почалар, а т а л а , цорин- 
лар, к а л л а л а р , улоц териси, цайнатилган цузичоц [гушти] ва ш ул ар га ух- 
шаш лар, ичимлик — буриштирувчи цуюц шаробдир. Тотиладиган нар- 
са л ар эса ш о^баллут ва ^ткир м азал и б у л м а га н м а ги зл а р д а н иоорат. 
К а с а л конни суюлтирувчи, циздирувчи ва цуюлишдан узоцлаштирув- 
чи н арсал ар, м асал ан , суюц шароб ва куп дориворлар цушилган ов- 
ц атл ар д ан сацланиши кер ак. Кисцаси *унга ёпицщоц ва юмшоц ов- 
к а т л а р берилсин1. Лекин у ерда ж а р о ^ а т д а н иборат монелик булиб 
латиф овцат беришни тацозо цилса, [жаро^атнинг] каттал и ги ёки ки- 
чиклиги в а ал ам пайдо булиш хавф ига цараб овцат бериладн. Аммо 
бундай монелик б ул м аса, овцат ва ичим ликларда кенгчилик берилсин.
Э^тиёт цилишни истаган киши д астл аб к и пайтда шиш зарари дан
сацланиб цолиш учун * ж у ж а ва товуц гушти каб и 2 латифлаштирувчи 
тадбир цулласин. Б аъ за н шунда томирдан цон олиб, сурги цилишга э^- 
т и ёж тушиб, сунг бир неча кун утгач, [яна] уш а латиф тадбир ц^лла- 
нила беради. Ш у билан бирга, цадоц х а д д а н ташцари к аттал аш и б , уни 
тухтатиш зарур бул са, бундай тадбирни ц у л л ам асл и к керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


406
Т и б ^ о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и
к и т о в
Йигнрманчи фасл. С у я к цадоги цатти цлаш аётган пайтда 
истеъмол цилиниши мувофиц бул ган
овцатнинг сифати
Кепаксиз нон, гуруч уни, семиз цорамол ёри в а сутни олнб а т а л а
ясал а дн , уни яхш илаб к а в л а н а д и . Б ундай к а с а л [суякни] битириш учун 
истеъмол циладиган дорилар ичида 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish