Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet383/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б е ш и н ч и 
ф а н
4 1 7
л ад и га н тадбир билан д а в о цилинади. Аммо ум ров суягининг е л к а бу- 
ринига ёндашиб ун дан а ж р ал и б турган учи, купинча, урнидан ц узгал - 
майди, чунки ун га [213] [ёпишувчи] икки бошлик м у ш а к урнидан цуз- 
ралишига цуймайди; кур акн и н г боши х ам бунга моне булади. Умров 
су яги цаттиц х а Ра к а т ^ ам цилмайди, чунки у фацатгина кукракн и н г 
очилиб кенгайиши учун ^уйилган, шунинг учун умров суяги х а м м а
Хайвонлар орасида ф а^ат инсондагина бор.
Агар бун да умров суяги кур аш тушиш ёки шунга ухш аш нарса 
сабабли чицса, уни к ул билан туррилаб ж ойи га туширилади в а устига 
цалин бойлоц цуйиб лозим бул ган борич билан боглаб цуйилади. Б у 
тадбир е л к а суягининг учи [жойидан] ^ узр а л га н д а х а м мос келади, уни 
ш у у с у л д а уз ж ойига цайтарилади.
Умров суягинп е л к а бугикига боглаб тур а дн га н нарса тогайсимон 
су якди р ; шу сабабли ори^ киш иларда янглншилади: у [суяк] урнидан 
^ у з г а л г а н д а , бу сох ада таж р и б аси з [табиб] ю^ори билакнпнг боши а ж ­
ралиб ж ойидан чи^иб кетибди, деб гумон цилади, чунки бу пайтда ку- 
р а к суягининг боши ингичкароц, а ж р а л г а н жойи эса чу^ур курннади, 
лекин *биз кел гуси д а баён ^ и л ад и ган 1 дал и л л ар билан уларни бир- 
биридан а ж р а т а билншинг керак.
Бешинчи фасл. К у р а к синиши
К у р а к суягининг кенг жойи к а м д а н - к а м синади. Купинча, синиш 
суякни нг ч ек к а атроф ларида в а кичик б у л а к л а р и д а юз беради. Синиш 
воце бул са, уни уш л аб куриш билан ва синиш [н ати ж аси да] б ул ади ган
санчилишдан билинади. Л екин к у р а к су я ги д а , купинча, ёрилиш пайдо 
бул ади, бун га уш л аб к у р га н д а сезиладиган дарал ли к, уш а жойнинг 
орриши, а га р м а в ж у д б ул са санчилиш, шу билан бирга, бошца алом ат- 
ларнинг булм аслиги д а л о л а т цилади. Б аъ за н [с уякд а] ичкари томонга 
цараб
синиш юз бериб, бунга пайдо булган чуцурлик, аницлаш учун 
уш л аб к ур и л га н д а эшитиладиган бир оз кисирлаш, синган томондагн 
^ у л д а пайдо б ул ади ган увушиш ва оррик дал и л булади.
Бунинг иложн хам охисталик билан тортиш, олд томондан секин- 
а с т а итариб туррилашдир. Б аъзан, гумонимча, ^орти^ цуйишга х ам эх- 
ти ёж туш ади ; цортик; ботган жойни орца томонга тортиб баробарлай- 
д н ;
шу билан бирга, цорти^нинг м одда 
h h f h
6
зар а р келтиришидан эх- 
тиёт булиш кер ак.
Аммо куракн ин г кичик ь^исмлари синганида — ага р ул ар ^имир- 
л аб в а санчилиб ази ят берса, уларни чи^ариб таш лаш лозим, ага р
у л а р ц им ир лам аса, уларнн турриланади в а умров с у я ги га ишлатила- 
диган боричларга ухш аш богичлар билан боглаб цуйилади.
К ураги синган киши [ётганида] ф а^атгина 
c o f
томони билан ётиши 
керак.
2 7-1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


418
Т и б ц о н у н л а р и. Т р р т и н ч и к и т о б
Олтинчи фасл. К у к р а к суягининг синиши
К у к р а к с у яги да го^о оддий ёрилиш в а го^о ичкарига ^ар а б си- 
ниш юз беради. Аввалгиси цул теги зи лган да ва цулоц тут и л ган да се- 
зи лади ган товушдан, икки б у л а к к а а ж р ал и б туришидан в а огри^нинг 
узок^ ва^ тгач а д ав о м этишидан билинади. Иккинчи хил [синишдан] ке- 
¡пм: эса нафас цисиш ва ЦУРУЦ й утал дан иборат ёмон белгилар юз бе- 
радн, баъзан бундай к а с а л ^он туфлайди; баъ зан бундан кукрак-ц о- 
р; ; I пардаси чирийди. Б ундай касалн и [тузатиш] пложи ел ка бутини 
синган кишига ц улл ан и л ади ган илождир.
Агар к у к р а к суяги [синишдан] цуйига мойил булиб к;олса, ум - 
ров суяги синиб чукиб безовта цилганида раем бул ган илож ^уллани- 
лади. Агар цовурралар ичкарига ботса, уларни туррилаб, устидан бо- 
ричлар цуйилгач, [яна] юнгдан юмало^ ^илиб тай ёрл ан ган борич иш- 
л ати лади ; кейин х а Р и к к а л а боричнинг учини йигиб, бир-бирига ор- 
л аб цуйилади, бундай тадбир юмалоц богичларни ечилиб кетишига 
цуймайди.
Еттинчи фасл. Ц овурга синиши
Еттита чин цовурра ^ар икки томондан ^ ам синиши мумкин, аммо 
ёлрон ^овурралар у м у р т ^ а томонидангина синади, чунки уларнинг 
бошца томони, билиб утгани н гга ку р а , то га й л ар д ан иборатдир, шунинг 
учун у л а р д а фак;ат м аж ац л ан и ш юз беради.
Ковурра синганини билишга к ел сак , бу осон, у узининг д а га л л и ги
в а уринсиз х аракати н и н г сезилиши сабабли цул тегизи лганда билин- 
май цолмайди. Б аъ зан ^улоц тутилса, енгил цисирлаган товуш эшити- 
лади.
Агар бирор ковурра и чкарига ботса,— бун га зо ти л ж ам каса л л и - 
гининг белгилари д а л о л а т т^илади, б аъ зан бун да цон туф ланади,—■
хникастабандлар бошка у с у л урнига уни сиртга тортиш тадбирини 
ц улл аш га ж у р ъ а т кил м аси нл ар. Б у ишни ^ортицсиз [бажариш ] ^ийин 
х а м д а цорти^ ишлатишда го^о уш а ж о й га куп м одда йирилиши хавфи 
турилади; [м одда йигилса] бирон офат юз бериши аниц. Агар о^исталик 
бнлан цорти^ и ш латсанг ва [214] уни узо^ в ац т тутиб т ур м ас ан г, за- 
р::п килмайди. Лекин ^оринда ел пайдо булиб, бу ел синган цовуррани 
к;!с;:б сиртга итарсин учун, купинча, бундай к а с а л л а р г а куп ел турди- 
рг;.:::гг;1 овцатлар б ер а ди л ар 1. Гарчи баъзи в а ц т л а р д а бу тадбирни
383 к;'.'.'.а.’.:асликка илож б у л м а с а ^ам , у || шиш пайдо цилувчи зур сабаб-
Д |!р .
Бир и м к а с т а б а н д олимнинг айтишича, [цовурра синган] жойларни 
исснк зантун ёгига ботирилган юнг билан беркитиш, ^овурра орали^-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и
ф а н
419
ларини л а т т а п арчалар билан тулдириб цуйиш кер ак, шунда, биз кук- 
р а к су яги синиши [фаслида] тавсиф ^илган юмало^ ш аклли бойло^ни 
у р а л г а н д а , у текис урнаш ади. Кейин борични 
шуса
к аса л л и ги га уч- 
р аган киш иларга у р а л га н и д ек [килиб] синган с у я к к а мое к ел ади ган
д а р а ж а д а ур а л ад и .
Агар зур бир холат бизнн ^ийин а^волда цолдирса, яъни синган 
с у я к кукрак-кори н п ардаси га санчилиб ази ят берса, бунда терини 
ёриб синган цовургани очиш кер ак. Кейин синган с у я к т а г и га плевра- 
ни1 ж а р о ^ а т л а н и т д а н са ^лай ди ган цурол ^уйилади; шундан кейин
• санчилаётган суякларн и о^иста-о^иста 
цисиб 
чи^арилади. 
Сунгра, 
а га р иссиц шиш пайдо б ул м аса, ёрилган жойни бириктириб, маржам 
билан д ав о л ан ад н ; ага р иссиц шиш юз берса, у жойни ёц^а ботирил- 
ган л а т т а п арчал ар билан беркитилади. К асални ов^атлантирилади ва 
иссиц шишни т у х т а т а д и га н тадбир цуллан илади ; унп ётиши осон 
томони билан ётцизилади.
Саккизинчи фасл. Ум уртц аларн ин г синиши
Б авлусн и нг айтишича, ум уртц ан ин г юмалоц ери б аъ зан м а ж а ц л а -
нади 2, синиш эса к а м учрайди. Б у пайтда орца миянинг [пардаси] ёки 
унинг узи цисилади, булар билан бирга а с а б з^ам оррийди; шундан к е ­
йин, айницса, шу х о л ат буйин у м ур тц ас и д а юз берса, улим етишади. 
Шунинг учун биз олдиндан айтиб, к ел ад и га н з^алокатдан х а б а р бериб 
цуйишимиз кер ак.
А гар х ав ф -х а тар га [рози булиб], ази ят бераётган суякни ёриб 
олиш мум кин б ул са, шундай [цилинади], а к с з^олда бундай к а с а л л а р г а
иссиц шишларни т у х т а т а д и г а н тадбирни ц уллаш ке р а к . А гар ум ур тц а- 
нинг «ти ка н акс и м о н » деб а т а л а д и г а н туррун [усиц]ларидан бир ози 
[чицарилмай] ^олиб к е т с а ,— биз 
текширишни 
и стасак, бу 
дар^ол 
б ар м о в да илинади, чунки 
м ай да л ан ган и [уш лаб кур и л га н да] х а_ 
р а к а т цилиб ж ойи дан ц узрал ади,— уни терини сиртдан ёриб туриб 
чи^ариб олиш ке р а к , кейин терини бириктириб тикилади в а [эт] бити- 
р ади ган тадбир ц уллан илади . Агар суякн и н г бел дан пастки [цисми] 
ёки д у м г а з а синса, чап ^улнинг курсатки ч барморини Чзр^а теш и кка 
киргизиб, синган суякни иккинчи 1^ул билан м ум кин булганича туррила- 
нади. А гар синган суякни нг ж ойидан аж р а л и б цолганлиги билинса, 
буни х ам юцорида ай тган и м и здек ёриб чицариш кер ак. Кейин орца 
т еш и кка муносиб богич и ш латилади в а ун га мувофик тадбир ц улла- 
нилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


420
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Туодизинчи фасл. Юцори билакнинг синиши
Юцори би лак суяги синганда, купинча, у сиртга мойил булиб цо- 
лади, ш унда синган суякни уз в ази я ти га цайтариш да [юцорида] билиб 
утгапиигга мувофик керакли тадбирни ^уллаш ва цул билан тутиб 
етарли д а р а ж а д а туррилаб текислаш лозим. Кении, гарчи е л к а бури- 
нигача бул са хам , пастдан ю^орига к;араб богла; синган жой е л к а бу- 
ринига я^ин булса, [елкага] бириктириб боглаб к;уй. Сунгра, синган 
жой ти р сакка якпн булса, билиб 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish