Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


сакта к аса л л и ги га олиб боради.  С акта



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet378/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   374   375   376   377   378   379   380   381   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сакта
к аса л л и ги га олиб боради. 
С акта
воце б ул ган д а дар^ол у су як- 
ни чи^ариб олинса, сезги шу ондаё^ [аслига] ^айтади. Аммо тешик 
б ул са, ишни яна ^ам тезлатиш кер ак.
Бош косаси синиб мия пардаси куриниб цолса ва шишса,— буни 
фитра
3 деб а т а л а д и ,— биз айтиб утган тадбирни тезлик билан цул- 
лашинг кер ак. А гар кутиш лозим бул са, икки ёки уч кун кутиб тур; 
купинча, иккинчи куни д а в о ^илишга турри келади.
С у я к
с и н и р и н и
кесиш гохо айтиб ути л ган нозик ар р а ёр д ам и да 
а м а л г а оширилади, б аъ зан эса с у я к узилиб туш ади ган д а р а ж а д а ту- 
таш м ай да теш иклар тешиш билан бул ади; шу билан бирга, бундан 
[тешиб тушириш] хатарл и , чунки, купинча, п арм а мия п ар даси га утиб 
кетади , лекин биз [юцорида] айтган хийлани цулланилса, бехавотир 
булади.
Аммо [с у я к синган жойни] д ав о л а ш га к ел ган да , биз бу х а КДа ^ а ‘ 
димги табибларнинг айтганларини баён х и л ам и з- Уларнинг айтишла- 
рича, аввало, боши ёрилган кишининг сочини у с т а р а билан олиш в а 
бир-бирини турри б ур ч ак билан бут ш акли да кесиш адиган иккита ёри^ 
цилиш к е р а к ; икки ёрицнинг бири за р б а д а н в у ж у д г а кел ган ав в а л ги
ёрик булсин. Кейин кавланиш и м у л ж а л л а н г а н с у я к очилсин учун
379 туртта б ур ч ак таги д аги тери шилинсин. Агар бундан цон о^а берса, || 
у ерга сирка цушилган с у в га ботирилган л а т т а парча тицилсин, бул м а- 
са 
цуру^ л а т т а ти^иб усти га зай тун аралаш ти рил ган ш аробга боти- 
рнлган л а т т а парча цуйилсин ва мос кел ад и га н бойло^ билан борлаб 
куйнлсин.
Агар бирор ёмон х олат юз берм аса, эр таси га с у я к синнгини кав- 
лай бошлаш ке р а к ; у м ан а ш ундай: касални утцизиб цуйилади ёки 
синган с у я к к а мос кел ад и га н ^илиб ётишга буюрилади, кейин [^урол] 
зарбаси товуш ндан ази ятл ан м асли ги учун и к к а л а «¡улорига юнг ёки 
п ахта тикнлади, ж аро^атн и нг бойлоцлари ечилади в а л а т т а парчалар-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
411
ни олиб таш л аб артилади. Кении икки ходим га кесиб ёрилган тери- 
нинг, яъни сини^ с у я к ус ти даги терининг т у р т бурчагидан ionrça лат- 
т а л а р билан тутиб ю^орига тортиш буюрилади; а га р с у я к у з табиати 
ж и ^ а т д а н ёки ун да юз берган синиш туфайли заиф бул са, уни бир-би- 
рининг р уб ар уси га цуйиладиган кесиш цуроллари1 орцали кесиб олиш 
к е р а к ; ав в а л о [бу ^уролларнинг] энг энлиги ишлатилади, кейин ингич- 
кал ар и , сунгра аста-секин ^илдек [ингичка]лари и ш латилади; бошга 
аз и я т бериб, б езовтал ан тир м асли к учун аста-секин в а о^исталик би­
лан уриб тешилади. А гар с у я к б а ц у в в а т бул са, а в в а л о «чуцур бормай- 
д и ган 2» деб аталувч и п ар м ал а р билан тешиш кер ак. Б у парм аларни нг 
Уткир жойининг нчкарисида озгина д ун гл и к булади, бу д ун гл и к пар- 
маларни мия п ардаси гача чу^ур боришга цуймайди. Ни^оят, шундай 
п ар м ал а р билан ёрилган суякни бир пула эм ас, балки оз-оздан к а в л а б
олиб таш л ан ади ; ага р бармоцлар билан олиш мумкин булса, бу — 
ж у д а яхши, б у л м а с а , муйчинак, ^исцич ёки ш ул ар га ухшаш цурол би­
л ан олиб таш л ан ади . Тешиклар оралигида мил чупи [учи] микдорида 
жой цолиши керак, [парма] суякни нг ички сат^ига яцин олиб борилади; 
бироц у мия пардасининг ^еч бир ж ойи га тегмасли ги керак, шунинг 
учун парманинг [буйи] с у я к ^алинлиги микдорида булиши в а [>^ар хил 
к аттал и кд аги ] куп п армаларни ишлатиш кер ак. Синиш ф а^атгина с у я к
б уки лади ган жо;":дагина булса, ÿu ia б уки лган ж о й га эътибор бериш 
лозим.
Суякни ка в л а га н и м и зд а бош с у яги да кесиш в а к а в л а ш д а н в у ж у д -
га к ел ад и га н дагал л и кн и эгов билан ёки га з а н г а ухш аш бирор кесиш 
цуроли билан текисланади; бундан олдин бу цуролларнинг т а г и га мия 
пардасини беркитиб тур а ди га н ва уларнинг тегиб кетишидан са^лай- 
диган нарса куйилади. [Ж арохатда] м ай да с у я к ёки синицлардан би- 
ронтаси цолса, уни секинлик билан олиб, кейин пилик ва м ар ^ ам л а р
билан д а в о л а ш га у'тиш к е р а к ; б у д ав о л аш турларининг энг осонн ва 
зарари камрогидир.
Жолинуснинг айтишича, бош су яги дан бирор булагини очганингда, 
унинг т аги га кесиш цуролини туррилаб rçÿft. КУР0ЛНИНГ оркасида те- 
кис Урнашадиган яс м и в д а ухш аш цисми булиб, узунчок томони уткир 
булади; цуролнинг ясмицсимон кенг жойи [210] мия п ардаси га тегиб 
туради . С ун гра унинг устидан кичкина болга билан уриб, суякни ке­
сиш лозим; шундай к;илганимизда, биз эришишимиз зарур бул ган ^ам- 
ма нарса м у я с с ар булади, чунки б у п айтда, ага р даволовчи м удраб 
цолганда х а м >
мия пардаси ж ар о ^ атл ан м а й ди , чунки мия пардаси яс- 
ми^симон ^уролнинг энли томонпга тегиб туради . Агар шу цурол бош 
с у я ги га тегиб турса, у, ал б а т т а , азиятсиз 
уз
ишини б а ж а р а д и 3, чунки 
ясмицсимон юмало^ цисмининг т а г томони кесувчи д а м и г а орца то- 
мондан ё р дам беради, ш унда курол бош суягини кесади. Бу суякни
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   374   375   376   377   378   379   380   381   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish