Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet377/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   373   374   375   376   377   378   379   380   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Д у . у о
бош териси фацатгина ёрилган булиб, лекин с у я к ус т пар- 
даси к ур гн ад и ган к а т т а бул са, купинча, уни борлаб цуйиш, шунииг- 
дек, совутуз :•! куюц суртмаларни ишлатиш кифоя килади. Л екин тур-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и
ф а н
409
рирош, аввало, ёрплган ж ойга гул ёгини илитиб цуйиб, кейин ж ар о ^ ат- 
нинг икки томонини йигиштириш ва к е р а к деб топилса, уларни тикиб 
цуйиш, кейин унга цора андиз кукун ин и 1 сепиш, усти дан т у х у м оци 
билан хУл лан ган каноп л атта цуйиш, бунинг устидан зайтун ёги би- 
л ан аралаш ти рилган буриштирувчи шароб шимдирилган л а т т а пар- 
чалар цуйиш, кейин бошца бойлоц цуйиш кер ак. Касални тинч цуйиб 
ором берилсин, ухлатилсин, э^тиёж бул са, томирдан цон олинсин.
}^ар бир ёрилиш ва синишда с у я к
[ с и н и р и ] н и
б утунлай чицариб 
таш л аш га уринма! Чунки бу х а м м а ж о й д а м ум кин б ул авер м ай ди ; биз- 
нинг с у я к синпши ва уни битириш х а ЦнДа ги ум ум и й бобда ай тган тав- 
сияларимизни эсда тут. Ш у билан бирга, куп кишиларнинг бошларидан 
с у я к с и н и т ни кирциб ёки бошца бир у с у л д а олиб таш л а н га н д а , у 
ёрилган жойдан эт ва тери униб, у л ар яш аб юрганлар.
[Суякнннг] м ан далан иб синиши в а ундан кейинги х о л а тл ар га кел- 
ган д а, бнлгннки, бош су як л ар и синганда бошца синган с у я к л а р д а н
бошцачарок булади. Чунки ул ар синганда таб и а т бошца с у я к л а р усти ­
д ан ундириб Сарпо килган идек бош су як л ар и ус ти да б а ц у в в а т с у я к ц а -
догини барпо килмай, балки кучсиз [бир] нарса ундириб чицаради. 
Ш у сабабдан. Оошнинг ичкарисига йиринг цуйилмаслиги учун, ага р
бош суягп ту.та ёрилган булса, [суяк синицларини] чицариб олиш ёки, 
т у л а ёрн лм аггн булса, уларни кесиб олиш к е р а к х а м д а у [синицларни] 
тузати ш га маг^гул б ул м асл и к кер ак. Б у ишни ёзда етти кун дан, циш- 
д а ун кундан нарнга уткази л м аси н ; цанча тезроц цилинса, шунча ях- 
широц ва к атта офатлар юз беришидан узоцроц булади. [Синиц с уяк- 
ни тезроц чицариб олишни] тацозо циладиган ва т а л а б э тад и ган сабаб- 
л а р д а н бири шуки. боглаб цуйиш бош су яги дан бошца су якл ар д ан ги - 
на моддаларни ка ¡“¡тара олади, бош суягини бу хилда борлаш бош 
суяги синганда мумкин булмайди. Шунинг учун, зар у р топилиши била- 
ноц, [бош косаси] каттицроц синганда йиринг чициб турсин учун синиц 
суякларн и олиб таш лаш зарур.
А гар моддани хай дайдиган цилиб сициб борлаш н ат и ж а с и д а би- 
тирилган с у я к ичкарнсида сариц сув пайдо б ул са в а у сариц сув уш а 
[синган] жойнинг узида пайдо булиб, иликка утс а, уш а ерни очиб тоза- 
лаш зарур булади-ю, [бош] каби аъ зода цандай цилиб зарур булм а- 
син!
Д е м а к , бу пайтда с у я к синицларини териб олиш ёки цирциб олиш 
х а м д а жойнн очиш ва то унинг хавфидан цутилгунча уни битишга цуй- 
м асл и к зар у р ; ичкарига зардоб оциш хавфи б ул м аса эди, суякни кес- 
м ас эдик. Кесиш энг мувофиц ж ойдан булсин; энг мувофиц жой — с а ­
риц сув яхши оцади деб тахмин цилинадиган [ёрицца] рубаруликни, ке- 
сишнинг осонлигини, силкинтириш ва цийнашга к ам э^ ти ёж тушишини 
у зи д а ж а м л а г а н жойдир. Шу билан бирга, бу жой, м асал ан , бош те-
www.ziyouz.com kutubxonasi


4 1 0
Т и б ц о н у н л а р и . Т § р ти н н и к и т о б
паси каби, а с а б л а р д а н ж у д а узо^ булиши кер ак, чунки бош тепаси асаб- 
л ар ус ади ган ж о й л ар билан ту^н аш м ай ди лар. М и я п ар д аси га сову^ тек- 
ки зм ас л и кк а х а Ра к а т ^ ил» чунки б у ёмон ва хатарли ди р. К а с а л г а л а -
тиф овцат бер, [бошга] илитилган ёрни ^уйиб тур. М и я п ар даси да цо- 
р ал и к куринса, бу, купинча, парданинг юзида булиб, за р а р цилмайди, 
б аъ зан ун га дорилар сабаб булади. Б ун д а то цоралик кетгунича узи- 
га уч баробар гул ёги цушилган ас ал билан д ав о л ан ад и в а цора ан- 
диз дориси1 сепилади. А гар ^оралик урнашиб ^олса, ун дан цоч!2
С уякн и нг бир ^исмини шилиб, кесиб чицариб олиш зар у р ати тур- 
ри топилса, буни тезл ат, [209] у ж о й д а т ул а-тук и с йиринг в у ж у д г а
келишини кутиб т у р м а ; уни кутиш «о н а» деб а т а л а д и га н п ар да ^исил- 
май ди ган ёки [унга с у я к
с и н и р и ]
санчилмайдиган холдагина мумкин, 
санчилиш дар^ол шиш в а тиришишни келтириб чи^аради; б аъ зан бу 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   373   374   375   376   377   378   379   380   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish