Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet368/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   364   365   366   367   368   369   370   371   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

.! 
с
г 
и. Т 
р т и н ч и к и т
с 
б
иккинчисини а л м а ш 7и?;:С боглаш к е р а к эм ас, чунки Су тчтрилаб ту- 
зати л ган [суяк] 
!•: а к.: 
и 
б узади ва, купинча, бу хил Соглашдан юз 
берадиган бура.-нГ. kó.-ülu сабабли OFpnrç тутдиради. Тириштираднган 
цилиб Cor.iai" С'.глаги турининг энг ёмонидир, чунки бу хилда каттиц 
б о г л а ::;а . 
o r??.к
::аидо килади, буш богланса цийшайтиради.
Б у к ? 
т Согнчии 
Сир 
кун ечиб, бир кун ечмасликни турри топади. 
шунда;': 
к;:ляш яхш и рок, 
чунки бун да к а с а л [борлашдан] цииналиб 
шп- 
коят кплмаиди ва зарурнн с у р а т д а cyiorç, ази ят берувчи р у ту б ат ке- 
Л1:б 
турган аъзонн тимирскилаб цашина бермайди; бу р у ту б ат кч'пинча 
сарпк 
су вга айланади. Боглаш айтиб утилган ш ар тл ар га мувофиц ях- 
ш и
булганлигини текшириб куриш учун энг ях ш и 1 вацт, [сингандан ке- 
йингн] унинчи в а йигирманчи кун атрофидаги в ацтларди р; чунки м а .у
камловчи с у я к цадоги ан а шу в ац т да унишга бошлайди.
Кейин, с у я к с у я к к а би риккан да ж у д а цаттиц б о гл ам а ва боглан- 
ган жой цисилиб цолмаслиги учун уни [ечиб] шамоллатиб тур; цисиб 
цуйиш цадоцца в а унннг кер акл и мицдорда пайдо булишига тусцин- 
лик цилади; н а т и ж а д а цадок; юпца ва кучсиз булибгина пайдо була- 
ди. Бирок;, цадоц в у ж у д г а келиб, к ер аги дан ортиц в а ж у д а з^аддан 
ташцари к а т т а л а ш а ё т г а н бул са, цаттиц цилиб боглаш ун га тусцинлик 
циладиган [тадбирлардан] биридир; тусцинлик циладиган буриштирув- 
чи [дори] ларни ишлатиш х ам шундай, чунки булар 
озиц [утиши]га 
тусцинлик цилади в а цадоцни буриштиради, н а т и ж а д а у н га озиц х ам 
утм айди. 
Б
о р и ч н и
бевацт ечиб цуйиб, ором бера бериш 
яхши эм ас.
Саккизинчи фасл. Т а х т а к а ч л а р кан да й булиши к е р а к
Т а х т а к а ч я с а л а д и г а н ж и с м цамиш, самбит ёгочи, анор ёрочи в а
ш ул а р га
ÿ x u i a i u
пишиц, эги лувчан в а юмшоц булиши ке р а к ; унинг энг 
f l ÿ r o H
жойи синган ж о й га икки томондан тегиб т ур а ди га н -жойи бул- 
син; т а х так ач л ар н и н г синган ж о й га ёки цаттиц синган ж о й га тегиб т у ­
р а д и га н биринчиси цалин, атроф дагилари юпцароц булиши кер ак, 
[Тахтакачларнинг] четлари силлиц булиб, [тагидаги] бойлоцца ботмас- 
дан , теки с туриши лозим. Т а х т а к а ч л а р тур т томондан цуйилса, б у э^- 
тиётлироц булади. Агар у л а р ортицроц узу н булса, ^еч зар ар и flÿrç, чун­
ки бу з а р а р цилмайди. Т а х т а к а ч бир бурин яцинидан бошлаб, иккинчи 
бурингача цопласа, буриннинг Узини берки тм аса х ам зар ар и йуц.
Т ахтакачн ин г узунроц томони аъзонинг букилиб ^ а р а к а т цилади- 
ган томонида тур а ди . У орирлик цилмайдиган, [203] цаттиц босмай- 
диган ва цисмайдиган булсин; шунингдек, у л а р богичлардан деярли 
цисца булмасин, а к с х олДа т а х т а к а ч л а р [синган жойни] цисиб босиб 
цолади. Ш ундай х о л а т л а РДан биронтасиии учратсан г, м уъ тади л д а р а -
ж а г а келгунича уларн и цисцартир. Т а х т а к а ч л а р очилиб цолган, этсиз 
х а м д а асабли в а су якл и ж о й л а р га тегиб туриши к е р а к эм ас.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   364   365   366   367   368   369   370   371   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish