Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б к о н у н л а р и



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet409/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   405   406   407   408   409   410   411   412   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б
к о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и
к и т о б
шашдир; у мает ^илади, бундан олдин цатти^ кунгил айниш, .\и^ичо^, 
ич буриб огриш ва 
иловус
каби ^олат юз беради. Б аъз ан к;он кус- 
тиради, ич суради, [кишини] бе^у шликка олиб боради; огир упруга уч- 
ратади. Бутун баданни у вушти рган да н кейин т у рт — етти кун ораенда 
улдиради. Д ав оси у мумий даводир.
Саксон биринчи фасл. Мингдевона
Буни ичган кишининг аъзолари бушашади, тили шишади, орзн- 
дан купик келади, икки кузи ^изаради, боши айланади, куз [олди] пар- 
д а л а н а д и , нафаси ^исади, цулори эшитмай цолади, бадани ва тиш 
милки кичийди ва м ает булиб
щ л и
^оришади; баъз ан тут ка но ^ тута- 
ди. Буни ичган кишилар баъ зан турли товушлар чи^аради: го^ ханг- 
райди, го^ кишнайди, го^о букиради ва го^о ^агиллайди.
Саксон иккинчи фасл. Д а в о л а ш
Тезда а сал билан сув ёки сигир, эчки ва цуй сутларини а сал би- 
лан ва асалсиз ичирилади; яна сариёр >^амда зайтун ёгида ^айнатил- 
ган са навбар донаси, са навбэр бодоми1, ёки анжир цайнатмаси, яна 
анчагина ширин шароб ёки цовурилган пиёз берилади: [шунингдек] 
турп уруги, х ар д ал , индов, цичитциут урури [цайнатмалари] ва барча 
парчаловчи уткир [нарсалар] ичирилади; ян а пиёз, саримсоц, турп ва 
буларнинг урурларининг [^айнатмаси] ичирилади; 
митридат,
тарё^, 
сажазониё
ва шунга ух шаш нарсалар ^ а м д а афюн тарёци каби [фой- 
дали] нарса йуцдир. Уни цустириш билан ^ам [даволанади].
Саксон учинчи фасл. Сассицалаф
Бундан б у т и л и т , ^ул-оё^ совуши, бурувчи кучли тортишиш, куз 
[олди] пардаланиб, ^атто ^еч нарсани к у р м ай цолиш юз беради, [киши] 
уйлаш цувватини йу^отади, щуло^-бурун каби] атрофлар совуйди, у 
кейин тиришиб ва бурилиб улади.
Саксон туртинчи фасл. Д ав о л аш
Билнб утганингга мувофиц, д а с т л а б ^уцна, цустириш ва сурги тад- 
бирлари цулланилади. Аввало, ^у^на ишлатилиб, кейин шаробнинг ёл- 
риз узини оз-оздан д а м - б а д а м ичирилади, чунки бунинг фойдаси зур- 
дир. Кейин сигир сути билан э рман ичирилади ^ а м д а мурчни шароб 
билан кушиб ичирилади. Шунингдек, цундуз цири, г а за г ут , бор ял- 
пизп, ангуза, дафна д а ра х т и барги ва меваси э^амда узумнинг цайнатиб 
цуюлтирилган шираси ичирилади. Бундай [з а^арланган] кишилар учун
www.ziyouz.com kutubxonasi


О л т и н ч и ф а н
453
афюн тарёци фойдалидир; цичитциут уруги, болдиррон, ёввойи зира ва 
м а й ъ а елими х ам у л ар учун фойдали дорилардандир. Тут пустлори- 
нинг цайнатмаси, сут билан бирга б ал ь за м ёри х ам шундай [таъсирга 
эга]. [230] Касалнинг цорни ва м еъд ас иг а бурдой унини у з у м шароби 
билан цушиб борлаш керак.
Саксон бешинчи фасл. Буриштирувчи ёмон и тузум
Бундан [кишининг] ранги х ира лашад и, тили ^урийди, з^ицичоц тута- 
ди, куп ^он цусади, цон ташлайди, ичак шилиниб, ичдан шиллиц ута- 
ди, ориздан сут м азас и каби м а з а келади.
\
Саксон олтинчи фасл. Д ав о л аш
Б у билан [ за хар ланганла р] у мумий ^онунга мувофиц дав оланади-
лар. Ул ар га а сал суви цушилган э ш а к сути ва Рум арпабодиёни ^у- 
шилган эчки сути ичирилади. Барча садафлар улар учун фойдалидир; 
тову^нинг кайнатилган туши ва аччик бодом ейиш [хам шундай].
Саксон еттинчи фасл. )^ул кашнич

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   405   406   407   408   409   410   411   412   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish