Алан кони коннинг кискача геологик таърифи



Download 0,6 Mb.
bet1/11
Sana14.07.2022
Hajmi0,6 Mb.
#794285
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Alan koni bo\'yicha


АЛАН КОНИ
Коннинг кискача геологик таърифи.
Алан кони 1972 йилда очилди. Газ конденсат уюми юкори юра ёткизикларининг XV горизонтида жойлашган.
Уюмнинг майдони куйидагича:
Узунлиги - 7,3 км, эни - 3,7 км, калинлиги - 365 м.
Уюмнинг коллекторлик хоссалари:
- ўртача очик говаклик - 16,3%
- газ ўтказувчанлик - 85 %
- бошланғич катлам босими - 575 кгс/см2
- қатлам харорати - 115 0С
Конни ишлатиш 1979 йилда Култак газни комплекс тайёрлаш қурилмасига 2 та кидирув қудуқларини (№2, 5) вақтинчалик схема орқали ишлатиш билан бошланган.
Алан кони 2014 йилга қадар 2002 йилда «УзЛИТИнефтгаз»АЖ ходимлари томонидан ишлаб чиқилган «Коррективы к проекту разработки месторождения Алан» лойиҳаси асосида ишлатилиб келинаётган эди.
Алан конида қатлам ва қудуқ усти босими кескин равишда тушиб бораётганлиги сабабли конда 2014 йил СКС куриб ишга туширилиши ва конни янги лойиҳа асосида яъни, СКС билан ишлатиш варианти асосида ишлатиш керак эди. Шуни инобатга олган ҳолда
2014 йилда «УзЛИТИнефтгаз»АЖ ходимлари томонидан янги лойиха «Проект доразработки месторождения Алан» ишлаб чиқилди ва ҳозирги кунда конни шу лойиҳа асосида ишлатиш бошланди. Унга кўра кондан жорий йилда 3,189 млн.м3 газ қазиб олиниб, қудуқ сони 92 та бўлиши керак.
2008 йил Давлат заҳира комиссияси томонидан Алан конининг бошланғич заҳиралар миқдори куйидагича:
Табиий газ - 220,650 млн.м3
Газ конденсати:
геологик - 10 150 минг тн.
олинадиган - 8 465 минг тн.


Кондан олинган табиий газ ва газ конденсати
қазиб чиқариш ҳақида маълумот.

2018 йилда Алан конидан лойихадаги 3 918,0 млн.м3 ўрнига 3 860,861 млн.м3 газ казиб олинди, бу эса тасдикланган захиранинг 1,67 %ни ташкил этди. Кон ишлай бошлагандан буён лойиха буйича 189177 млн.м3 газ казиб олиниши керак эди, хакикатда 189 174,079 млн.м3 газ казиб олинди. Бу тасдикланган захиранинг 85,7% ни ташкил этди.


2018 йилда кондан лойиха буйича 91,96 минг тонна имконий конденсат казиб олиниши керак эди, хакикатда эса 87,891 минг тонна имконий конденсат казиб олинди. Бу тасдикланган захиранинг 1,03 %ни ташкил килди. Кон ишлай бошлагандан буён умумий казиб олинган имконий конденсат 7 227,358 минг тонна ёки захиранинг 85,4 %ни ташкил этади.
2018 йилда 3 та №197, 198, 199 қудуқларда бургулаш ишлири тугатилиб қудуқлар ишга кушилди ва кушимча кунлик 285 минг м3 газ ва 6,1 тонна конденсат казиб олишга эришилди.

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish