сиканжубинга
солиб ичирилади, нок, айницса, ёв-
войи нокнинг барги буларнинг тарё^идир,
муррий
з^ам [бунга царши]
т а р ё ^ з^исобланади. Ь^устиргандан кейин набатий
муррийсидан
оз-
оздан, бу ра ^ ва а с а л д а н ичириб туриш керак . Бунинг тарё^и булган
товуц тезагини
сиканжубинга
солиб ичирилса, г о я т да фойдалидир.
Б у р а ^ *хам шундай. ^ и нд тузи, ялпизнинг
сиканжубин
ва буроц билан
цушилган сициб олинган с у ви 1,
фалофилий
ва
камм унийдан
иборат
исси^ м а ъ ж у н л а р , эскирган кучли шароб, аристолохия, говшир илдизи,
шароб дурдаси, х а р д а л ва индовлар з^ам [фойда ^илади]. Эрман, тор
к а к л и к ути, бу иккаласининг ^айнатмаси в а анжир цайнатмаси з^ам
шундай. Бунд ай кишининг цовурра тогайлари т а г и г а доимо компресс
цуйиш керак.
Туксон иккинчи фасл. Арман у^лари
Арман у^лари куйдирган кишига
цулланиладиган
тадбирнинг
баёни шу бобга лойицдир. [Жолинуснинг] айтишича, у ш а [у^ теккан] ер-
д аё ц г ал ьбан елими ичириш к е р а к ; бу унинг давосидир. Айтишларича2,
териси шилиниб, ички аъзолари чи^ариб т аш ла н га н ёввойи латчани
т узлаб, [231] цотириб, бундан икки
мисцолини
шароб билан ичирила
ди. Од ам ахлатини ичирилса, бу [у^]нинг
тарё^и
булади,
деган
гапни эшитдим.
www.ziyouz.com kutubxonasi
И К КИ Н Ч И МАКОЛА
* А Й В О Н М О Д Д А Л А Р И Д А Н ИБОРАТ И Ч И Р И Л А Д И Г А Н
З А ^ А Р Л А Р
^ а й в о н л а р г а тегишли булган ичиладиган за^арларнинг баъзиси
шу ^айвоннинг гуштидан ^ а м д а унинг ^андай булса, шундайича олин-
ган бутун г ав даси дан, баъзиси ^айвоннинг бирор хос аъзосидан, б а ъ
зиси эса ÿui a хайвондан [чицадиган] р ут у б а т д а н иборат булади. М а н а
шу цисмларнинг хар бири икки т у р к у м д а н [иборат]: ÿ
3
ж а в ^ а р и сабаб-
ли з а^ ар нарсалар, м ас ал ан , ту^а й цурба^аларининг гушти ёки уз и да
юз берадиган холат са бабли зах;арлар, масал ан , совуб долган бали^
гушти, [цайноклигида] ÿ p a
6
беркитилган ковурдоц ва м е ъ д а д а ивиб
цолган сутлар шундайдир.
Биринчи фасл. Бутун ж а с а д и билан ул ди р ади ган
ёки [ту^ималарни] б узади ган ^айвонлар
Б у икки ^исмнинг биринчиси геккон к ал т ак ес аг и , о лак ула нг, rçyp-
бацалар, «денгиз куёни» в а сусмор кабилардир, иккинчиси эса совуб
долган бсли^ гушти ва цайноклигида усти ёпилган ^овурдоцлардир.
I
Иккинчи фасл. О л акул ан г
Ол а к у л а нг уткнр, тез ва улдирувчи [захардир], у ични буриб
OFpn-
т а д и ва ички а ъ з о ла р да OFpnrç пайдо цилади: цис^аси, у огиздан то
цовгача чузилиб борадиган орри^ни, шунингдек, ёнбош, буй рак ва rço-
BypFa тогайлари олдида [сезиладиган] орри^ни келтириб чи^аради,
^ову^ни я ра цилиб огритади ва шиширади. Эрлик олати, ков в а цов
теварагини ^ атт ик ал ангалантириб шиширади; сийиш учун [тез-тез]
турриза беради, бундай киши туриб сиймо^чи булса, сия олмайди, ёки
цон ва цаттиц оррик берувчи эт парчаларини сияди. Ш у билан бирга,
ич суриб, ичак шилиниши, кунгил айниш, ai yi ^оришуви, т у рг а н д а
йицилиб тушиш ва бехушликлар пайдо булади; [олдин бош] OFHp-
www.ziyouz.com kutubxonasi
456
Do'stlaringiz bilan baham: |