Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


оболоси, шароб билан бирга ёки  тило



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet413/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   409   410   411   412   413   414   415   416   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

оболоси,
шароб билан бирга ёки 
тило 
шароби билан ичириладиган уша ми^дордаги китрон ва шароб билан 
ичириладиган озгина х а рба цд ан иборат.
[За^арланиш] ^олатлари цузралганидан кейнн икки кун утиб, у 
хола тлар тинчланганда [цулланадиган] дори цора х ар ба^ ; 
сакмуниё, 
д а р а х т пукаги, чучукмиянинг ^айнатиб куюлтирилган шираси ва ка- 
тиролардаи баробар б ул ак ла рни [олиб] тайёрланган з^абдир, бунинг 
бир ичими — бир 
дирхам
ва ун дан озгина купроц булиб, гулоб билан 
ичирилади. Бали^ни к у рг а н д а [касал] ундан н афратланмай ея бериши 
согайганлик белгисидир. К а с а л сил булиб цолса, силга царши д ав о ци- 
линади.
Олтинчи фасл. Геккон к а л т а к е с а г и в а б уц ал ам ун
Геккон к ал так есаг ининг гушти улдирувчандир. Б аъ за н бу к ал та ке-
с а к шаробга тушиб улиб чирийди, шунда бу шароб заз^ар сингари б у ­
либ, уни ичганда ^усиш ва юрак да цаттиц орриц пайдо булади.
Б у ц а л а м у н ^ам шунга я^ин улдирувчидир, унинг тухуми, айтиш- 
л ариг а Караганда, [ичган] соатдаё^ [улдирувчи] заз^ардир, у з^а^да кел- 
гусида гапирамиз. Бир г урух [табиблар]нинг атишича, бу сургалув-
чи [^айвон]ни ^айнатиб, ^айнатмасини х а ммо м сувига сочилса, уша 
с увд а ювинган хар бир киши бир оз м у д д а т яшил рангга кириб тура- 
ди, кейин к а м - к а м узига келади. Мен бу сузни нотурри деб з^исоблай- 
ман.
Д а в о л а ш . Бунинг давоси у мумий булиб, о л ак у л а н г г а [царши 
цулланиладиган] д ав о кабидир.
Еттинчи фасл. Сусмор
Сусморнинг с а л а м а н д р а д еган бир тури бор ёки уларнинг табиати- 
д а ух шашлик бор; унинг мана шу ух шаш хили улдирувчидир. Сусмор 
ичган кишининг тили шишади, у нд а цичима, бош оррири, куйиб ёниш 
ва к уз олди пардаланиши юз беради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


458
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Саккизинчи фасл. Д а в о л а ш
К ун ж ут , набатий ж и н ж а к ва ш а к а р д а н баробар булакла рнн олиб, 
сигир сути сариёри билан ичирилади. [ Кас алг а] янги сорилган сут ичи- 
риш, [баданига] ёр суртиш ва уни х;аммомга тушириш лозим.
Тукцизинчи фасл. С а л а м а н д р а ичиш
С а л а м а н д р а к а лт ак ес а к л а р н и н г бир тури булиб, уни « ча киш»
бобида тавсиф циламиз. Буни ичганда м е ъ д а д а ^аттиц орри^, цоринда 
истис^о каса лл иги каби шиш, 
кузоз
ва сийдик тутилиши пайдо булади. 
Бу сузни айтувчи кишидан бош^а 
олимларнинг, 
[яъни] 
Атюс ул- 
Омидий ва боин^аларнинг айтишича, буни ичганда тил шишади, акл 
кетади, [киши] бушашиб, цуввати йуцолади, баданининг бир к;анча 
жойлари цораяди, б ад ан б у л а к ла р и чирийди, ун дай кишини д а во ла шд а
шу [бу лак лар] кесиб та шл ан ад и ва у сораяди.
Унинчи фасл. Д ав о л аш
Буни у мумии д ав ола р ва афюн [ичган]га царши [цулланиладиган] 
д ав о л а р билан д аволанилади. Куп [хил] тарё^, масал ан , 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   409   410   411   412   413   414   415   416   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish