Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet421/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   417   418   419   420   421   422   423   424   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б

о н у н л а р и . 
Т у р т и н ч и
к и т с б
ларни бошкарувчи аъ зо ла рда н у з о в д а йуналтирувчи дори булиб, [бу- 
лар оркали] аъ зола рга йуна ла ётган [за^ар] ^айдалиб чи^иб кетади, 
бунга хам уша сурувчи, ^устирувчи ва сийдикни юргизувчи дорилар 
мисолдир.
[Хашаротлар] чав дани га царши сую^ с у рт ма ла р тарзида ншлати- 
л ад ига н дориларни ^уйишдан [маълум] м а ц с ад ла р к у з д а тутилали. 
У ла рд ан бири за^арнинг б а д а н г а утишига т.усцинлик цилишдир. Бунга 
ё боричлар борлаб йулларни тусиш билан ва турма ^арорат сиртга 
томон ^ а р а к а т цилиб за^арни ^айдасин учун касални у х л а т м а с л и к би­
лан эришилади; [^ашарот] ч ав д ан аъзони кесиб т аш ла ш >^ам шулар 
ж у м ла с и д а н д ир ; ёки бунга доглайдиган дорилар ва тортувчи сабаблар 
билан эришилади, шунинг учун буриштирувчи дориларни [^ашарот] 
ч а в д а н г а [царши ишлатиш] зарарлидир. Чунки, айницса, ^али з ах а р 
б а д а н г а т а р ц а л м а г а н вацтда, за^арни сиртга тортадиган, уни ичкарига 
утишига тус^инлик циладиган доридан к у р а фойдалироц нарса йук. 
К,ортиц цуйиш шу цабилдандир. Аг ар з а^а р чуцурлашиб, ба да нг а ут- 
ган булса, баъзан тилиб [цортиц цуйишга] э ^тиёж тушади. Имкониятн 
булса, шу пайтда з у л у к солиш ^ортиц цуйишга ^ а м д а ^али з а^а р те- 
рида экан, уни суриб олишга ^ам э ^тиёж цолдирмайди. Б а ъз а н шун- 
д а суришнинг узи кифоя ^илади. Сурувчи [киши] руз адор булмасин, ак- 
синча [олдин] ов^атлансин, 
о р з и н и
ювсин; унинг тишлари ейилмаган 
булсин; 
о р з и н и
х ушбуй шароб билан чайсин, шу шаробдан озгина ич- 
син ва орзида гул ёри ёки гунафша ёрини олиб турсин. Аг ар [у киши- 
нинг] орзида бирор офат булса, уни четлатиб боища киши билан ал- 
маштирилади. Сурувчи киши нимаики суриб олса, уни туфлаб ташла-
ши керак.
До ри ла рг а к ел сак , у л а р — ичилганда терлатувчи ^ а м д а суртил- 
г а н д а ^изартирувчи ва тортиб олувчи булиши керак . Жолинус айтади: 
«За^арни тортувчи дорилар ё циздирувчи цуввати билан, ёки шаклдош 
нарсани тортиши туфайли ^амшак ллиг и билан тортувчи булади. М а са -
лан, тимсо^ ёри тимсо^ ч ав д ан иг а царши таъсир к ур с а т а д и; икки то- 
мони [бош в а думи] кесиб та шл ан га н 
афъо
илонининг гушти эса, унинг 
за^арини тортади. З а ^ а р л а р г а ^арши фойдали дориларнинг баъзиси, 
^атто, узи за^ар булади, лекин у ^ашарот [чавдандаги] з а^ ар ид ан куч- 
снзроц ва б ад а н мизожи билан з а^ар мизожи оралигидадир». Б у суз 
файласуф — табиатшунослар эътибор бериб, пишиц эмаслигини аниц- 
л ашлари лозим булган сузлардандир. Аммо табиб учун буни бнлмас- 
ликнинг зарари йу^.
Куйиб пшлатиладиган купгина тортувчи дорилар яра кнлиб ца- 
варчитади; к ав ар чиг ан ж ойд аг и модда о^изиб юборилишн керак. Бу 
суртиладиган дорига [^ам] та а лл у^ л и ш артл ард ан бирнднр. Шартлар- 
нинг [яна] бири шуки, дори за^ар табиатини [куйндаги] холатлар дан
www.ziyouz.com kutubxonasi


О лт и н ч и ф а н
467
бири томон у зг арти рад ига н булсин: ёки мезфигиёз^ илдизи каби ^оти- 
рувчи ёки олов, зайтун ёги ва зифт, айни^са, цайнатилган зифтлар би- 
лан дорлаш сингари,— бу мисрликларнинг иши1,— таъсири цотирув- 
чи булсин, ёки дори иссиц ва сову^ликда з а ^ а р г а зид кайфияти билан 
уни [узгартирсин].
Д а с т л а б к и пайтда бирор тортувчи нарсани ёки биз айтиб утган 
т аъ си рла рда н биронтасини б а ж а р ув чи дори ишлатилса-ю, у фойда 
цилмай иш улрайса, [з^ашарот ] чав дан жойнинг атрофини кесиб, этни 
с у я к к а тацаб бутунлай олиб ташланад и. Агар хавф бундан з^ам зур- 
роц булса, у ша аъзо кесиб та шл ан ад и в а дорлаиади.
З а ^ а р г а царши ишлатиладиган барча дорилар, [237] айницса, сую»^ 
с у рт ма ла р оррицни тухтатиш, [з^ашарот] ч ае да н да н кейин юз беради- 
ган махфий з^олатларнинг олдини олиш х усу сия тла риг а э га булиши 
зарурдир. М а с а л а н , [з^ашарот] ч ав да ни да н кейин куп цон оцаётган 
булса, уни тухтатиш учун [з^ашарот] ч а э д ан иг а царши [ишлатиладиган] 
суюц с у р т м а л а р г а сари^ зок цушилиши керак.
З а ^ а р л а р ва [з^ашарот] ча^ишлари руй берганида эс да са^ланиши 
лозим булган т а в с и я л а р д а н бири к а с а л заз^ар з ара рид ан сорайгунича 
жароз^атнинг битишига тус^инлик цилишдир.
Иккинчи фасл. [^ аш ар о тл а р ] ч а в д а н и г а царши 
ичиладиган дорилар
К,ора йунрич^а у ру г и яхши дорилардан булиб, уни су вга ёки ша- 
робга солиб ичирилади ёки ялпизнинг уч турининг цайнатмаси ичири- 
л ади; цундуз цири ажойибдир; ам м о 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   417   418   419   420   421   422   423   424   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish