Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Туцкизинчи фасл. Шилиниш, oërç шилиниши хам шунга киради



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet313/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Туцкизинчи фасл. Шилиниш, oërç шилиниши хам шунга киради
Шилиниш [бирор нарсанинг] rçarnirç тегиши сабабли терн сатхида 
ю з 
берадиган 
nÿcT 
ажралишидир. Б у гоз^о шишли ва 
п щ > iuHiiicH3 6ÿ- 
лади. Б а ъ за н тери бутунлай шилиниб узилиб тушади ёки осилиб rço- 
либ, уни ёпиштириб цуйиш керак булади. Шунда ж арохат бобида айтиб 
утилган ёпиштириш тадбири билан даво цилинади. Терини имкон бори- 
ча кесиб ташламаслик, балки [160] ^айта-цайта булса .^ам, ÿ
3
жойига 
ёйиб цуйиш керак; шундай цилинса, у охири бориб ёпишади; ёпишмаса 
шу мацсад учун ишланган м ар^ам лар билан ёпиштирилади. Аммо ши- 
линган жой очилиб цолганда, имконият булса, унга борламасдан дори 
ёпиштириш яхшироц, чунки шилинган жойни дорилар билан ^авоёр д а- 
мида цуритиш дуруст булади.
Енгил шилинишга келганда, содда шилиниш ва oërç шилинишига 
царши яхши дорилардан бири цуйидагича: упкани, айницса цузичо^ 
упкасини олиб, шилинган жойга ёпиштириб ц\/йилса, уни тузатади. 
Агар шилиниш шишсиз булса, куйдирилган эски терилар ёки гул ëFH 
ва ^изил зирних фойда цилади. Куйдирилган цовоц, айницса, oërç ши- 
линганда, жуда ажойиб ва ишончли доридир. Араб акацияси шираси, 
мози, айникса, бунинг куйдирилгани каби енгил буриштириш хусу- 
сиятига эга булган барча дорилар, эт битириб бириктириб тугатувчи 
дорилардан хисобланади. Енгил ва билинар-билинмас шилинишларга 
шу тадбир цулланилса, кифоя ^илади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т д р т и н ч и ф а н
317
Кучлп д орилард ан бири ман а бу: ^алай упаси, ц а в р а к елими, ци- 
зил гул ëFH ва миртани ёки к а н а к у н ж у т ëFH ва гулсапсар ёрини олиб, 
ц а в ра к елимини с увд а ёки шаробда эритилади ва шу тар ки бд ан м а р ­
жам я с ал а ди . Б а ъз а н шароб билан бирга куйдирилган щфрошиннинг 
узи кифоя ^илади. Татим енгил ва юзаки шилинишни 
цуритади ва 
шишга тусцинлик килади.
Ясмик суви, арпа кашкоби, ясмиц цайнатмаси ва денгиз сувини 
илитиб ^уйилади, айни^са, шилинган ж ой да ёри^ бÿлгaнидa шундай 
цилинади. Шароб чукмасининг цурурини 
куниб
борланади. Аммо тери 
бутунлай [тушиб] кетган булса, ^уритувчи ва [эт ундириб] тугатиши 
кучли дори билан шишга тусцинлик цилиш . зарур булиб, бунда даво- 
лаш ^ийинроцдир.
Унинчи фасл. Ингичка в а üÿFOH нарсанинг санчилиши, санчилиб колган 
тикан, ÿrç в а с у як ларн и чицариб олиш
Бирон нарсанинг [баданга] цадалиши ва санчилиши 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish