T fj р т и н ч и ф а н
327
керак . Баъзи жойл ар да, ма са ла н, буйинда, бу бошланган жой ^уйида,
баъзи ж ойл ар да , масал ан , сон в а оёцда эса юцорида булади. Уша
томон ани^лангандан кейингина борлаш ва танриш тадбири «¡уллани-
л а д и 1.
Б у со^ада к уриладиган тадбирнинг бири шуки, [томирни] ёпиб беки-
тиб т ур ган этни бир оз булса ^ам, [томирни] илмо^ ёр д ам и да чикариб
олинади, кейин уни [латта билан] ураб
1
\уйилади ва биз айтадиган до-
рилар ишлатилади. Агар у урувчи томир булса, уни каноп ип билан бор
лаш яхшироц; томир урувчи булмай, к а тт а булиб, ^они т у хт а ма й ди г ан
бул са э^ам шундай ^илинади2. Бу тадбирни «¡уллаганингда дориларни
доимо ишлатиб туриб, бойлоцни уч-турт к унгача ечмайсан- Ёпиштирувчи
дори цон к етаё тган жойга ёпишиб колганини курсанг, уни хеч кучирма,
лекин унинг атрофига намлаб турувчи д орилардан бир озрок цуй. Агар
цон к етаё тган жойга ёпиштирилган нарсани очмо^чи булганингда, у дори
уз-узидан кучиб кетса, томир келган томондан уша жойнинг т аг ид ан
барморинг билан тутиб, цон отилиб чикмасин учун босиб тур; кейин к у
чиб цимирлаб тург ан [дорини] олиб та шл а ва урнига бошкасини ёпиш-
тир. Ш у пайтда у [кон кетаётган] аъзони муносиб в а з и я г д а куй; бу ва-
з ият шуки, томирнинг OF
3
H унинг бошланаётган томонидан юцорироц
туради. Х^атто. масалан, [жаро^ат] ичак ёки бачадоннинг
1
^уйи томон-
ларид а булса, т у ш а к цуйиб [гавданинг] ^уйи томонини юкори, говори
томонини эса паст ^илиб ва орритмайдиган цилиб цуйилади. То ^он
тухта гунича — уч кунгача доимо шу йусинда цуйилади.
[Бирор нарса] ти^иб ^онни т ух та тишг а келганда , бу тадбирни к а т
та а рт ерия лар га к ул лаш мумкин, бунинг учун ^уён юнги, ург имчак уя-
си, ингичка толали пахта ёки эскириб титилган каноп л а т т а д а н пилик
я с ала ди , кейин пилик устига ёпиштирувчи ёки ^он чи^ишига тусцин-
лик цилувчи дорилардан сепиб, артериянинг узига ти^индек цилиб
киргизиб ^уйилади, кей^к устидан бойло^ борланади. Баъза н фацат-
гина >^уён юнгидан ишланган пиликнинг узи [х[ам] ^онни тухтатишга
кифоя ^илади. Борлаганда то эт битгунича а ж р а т и лм а йд иг а н к,илиб
м а х к а м борлаш зарур. Пиликни [чи^аришга] келганда , уни табиатнинг
узи оз-оздан чикариб ^айдайди ёки бош^а бир тадбир куради.
Кон чи^аётган жойни бирор нарса ти^май беркитишга келганда,
беркитадиган нарсани томирга киргизмай, унинг орзига куйиб, устидан
борланади.
ё к и
конни бойлоцлар, айни^са, булутли бойлок.тар ва ^аттиц
борлайдиган нарсалар ё рд ам ида тухта тилади. Б ул а рд а ги борлаш цонни
тортишдаги боглашнинг аксича булади; биринчисида томир орзига яцин
ердан борлаб, сунг o pe a r a цараб ураб кетилади ва аста-секин [борлаш-
д аги]цаттицликни бушатиб борилади; бунисида эса аксинча булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
328
Т и б ц о н у н л а р и . Т р р т и н ч и кит о б
Билгинки, богич ва бойлоклар буш борланса, з ара р етади: бунда
яна кон тортилиб, цонни тухтатиш ва тусишдан иборат фойдани кел-
тирмайди. Бу бобда э^тиётлик билан иш куриш керак-
У жойни яхшилаб богланганда моддани [бошца томонга] пуналти-
риш ва бу богичнинг тортувчи таъсирига тусцинлик цилиш учун ^арши
томон х ам борлаб цуйилиши керак. Борлаш цонни тухтатиш д а р а ж а с и -
д а булиб, орритмайдиган булсин; агар орритадиган д а р а ж а д а борлаш-
га э ^т иё ж тушса, олдин шундай борланади-ю, кейин аста-секин буша-
тилади. Купинча, ёрилган этнинг и к к а л а лабини бириктириб тикиш ва
борлаб куйиш зару р булади, баъ зан эса и кк ал а лабини бириктириш ва
бириккан холда тутиб ту ра ди га н м а ъ л у м нарсаларни цуйиш
^ам
кифоя ^илади. Сунгра эт битирадиган дорилар сепиб борланади. М аса -
лан, буйин томири ёрилса, д а с т л а б уни бир цулнинг бармо^лари би
лан цнсиб туриш, бош^а цул билан ёрилган жой орзига дорилар ёпиш-
тириш ва борлаш керак.
Конни куюлтириб тух та тишга к ел ган да , бу
ё
томир
орзи
юзасини
то цон котгунича тусиб тур ади га н д а р а ж а д а доимо борлаб ^униш би
лан, — шунда [^отган] ^он тусицка а йла над и, — ёки конга таъснр курса-
тиб, уни ^отирадиган ж у д а совутувчи нарса билан булади.
3 4 4
|| К он оцаётган жойнинг этини ^исиб, цонни т ух та тишг а к ел га нд а ,
м ас ал ан , томир к ун да ла нг иг а кесилган булса, томир а в в а л и к к а л а ёни-
га цараб цайрилади, шунда цон оциб [келаётган] томоннинг эти унинг
устига келиб бирикади; бу фа^атгина этли жо йл а рд а ги н а булади. К у
пинча, томир чуцурроц ботсин учун, унинг бир томонидаги шохобчаси-
ни кесишга турри келад и; кейин унинг устиг а дорилар ^уйилади; шун
д а купинча, «
1
^он онаси» юз бермай, [жаро^атли] жой битиб кетади.
[Этни] ^овжиратиб ^онни тухтатиш [167] цон кетиш кучли б ул ган да
олов билан, кучсизроц булса о^ак, зангор, турли зоклар ва зирнихлар
^ ам да зира ва шунга ухшаш дорловчи дорилар билан б а ж а р и л а д и ; бу
дорилар уша ж онг а сепилади. Шунингдек, купинча, денгиз купигини бор
л аб цуйилса хам ^онни т ух та тад и. Лекин цовжиратиб ^онни тух та тишд а
х а та р бор, чунки ^ овжиратилган жой уз-узидан ёки ь^оннинг озгина
[булса хам] каршилик курсатиб туртишидан, ёки бошца бирон энг ки-
чик с аб аб дан ^ам кучиб к етаверади. К о в ж и Раган ж °й кучиб тушгач, иш
яна ь^айтадан у л г а я д и . Шу сабабли цовжираш чу^ур, ^алин ва осонлик
билан тушиб кетмай ди ган ёки таг ид ан эт униб у л г у ра д иг ан д а р а ж а д а
узоц м у д д а т ту ра ди га н булсин учун, доглашни оловда ж у д а цаттик; циз-
дирилган темир билан б аж а р и ш г а буюрганлар. Кучсиз«дорлашдан юп-
ца ^овжираш ^осил булиб, у кичик бир са баб билан тушиб кетадн: шу
билан бирга, у моддани куп тортади ва цаттиц цизарадн. Аммо кучли
дорлаш, [жарохатни] цаттиц цовжиратиб бекитади, ёрикни бужмайти-
риб ва буриштириб йуцотади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |