Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet322/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т у р т и н ч и ф а н
329
М у ъ т а д и л таъсир курсатиб 
дорловчи
яхши д орилардан бири м ан а 
бу: ту ху м оцини олиб, учирилмаган о ха к билан цушилади ва бунга 
цуён юнги ёки шунга ух шаш нарсани ботириб цон чикаётган ж ойг а
цуйиб борланади.
Зира ва охакни ^он чикаётган ж ойг а цуйиб борланса, купинча, бу 
х а м т у ла фойда е тк аза ди . Гоз^о бу таркибга сариц ва бош^а хил зок- 
лар цушилади. Б у дорилар д огл аш билан бирга буриштирувчи з^амдир. 
Оз^акда эса д оглаш хусусияти булса хам, айтарли буриштирувчилик 
хусусияти йу^. Буриштириб 
дорловчи
доридан з^осил булган цовжираш 
ЧУКУРР°К булиб, узоцро^ туриб к;олади. Э ш а к теза ги да н си^иб олин- 
ган сув ва бу тезакнинг ж а в х а р и кучли д огл аш билан бирга ёпишти- 
риш хусу сия тига х а м эгадир.
Ёпиштириб ^онни тухта тувчи нарсалар: ювилган ганч, ^айнатилган 
са^ич, к р а х ма л , тегирмон тошининг кукуни, турлп елимлар, кундур 
елими ва са навбар елими кабилардир; у з у м майизининг ёлгиз узи з^ам 
шундай. Айтишларича, ^урбаца х а м шулар ж ум л а с и д а н д и р ; самое 
лойи з^ам шундай.
Куритиб ва э т битириб, конни тух та тувчи дорилар, м ас ал ан , сабр, 
кундур елимининг кукуни, майпз урурининг м а й д а л а б янчилгани, 
ё щ а  
б у л г а б куйдирилган ва алангаси т у г а г а н д а н кейин учирилган мози, 
куйдирилган папирус, са навбар елимининг ^овурилгани, темир занги, 
от ва эшак ла рнинг куйдирилган .ва к уйдирилмага н тез аклари, с у я к ва 
садафнинг ювилмаган кули, — чунки 
ювилгани 
ёпиштирувчилардан- 
дир,— зайтун ёги ёки шаробга ботириб, сунгра куйдирилган янги бу- 
л ут ва куйдирилган м уй лард ан иборат.
Ун саккизинчи фасл. Конни т у х та т иш д а кучли таъсир этувчи турли 
м у р а к к а б дориларнинг сифати
Жолинус яхши деб тавсиф цилган, ундан кейин табиблар т а ж р и б а
ь^илиб куп фойдали деб топган дори: сариц зокдан йигирма [^исм], кун­
дур елимининг м ай да сид ан ун олти, сабр, мурч ва цуруц сацичдан саккиз 
[булак]дан, зирнихдан турт, ж у д а янчиб, г а р д д е к ^илиб, кейин э ланган 
ганчдан йигирма [булак] олиб, бу [таркиб]ни пиликларга сепиб ишла- 
тилса ёки цон чицаётган жойнинг уз иг а сепилса, ажойиб доридир. 
ё к и
а нзиратгуштхур, сабр, м аста ки ва бацам д ар а х т и елимини олиб, пилик- 
к а цуйиб [цон чикаётган жойга] борланади. 
ё к и
сабр ва кундур елими­
нинг узини, юцорида билганингдек, юнг билан борлаб ^уйилади. Яна 
биз айтганимиз дек куйдирилган булут, куйдириб янчплган пишиц ришт, 
к ал а й чирки, тутиё ва сабрни олиб, ёки кундур елими, сабр ва олтингу- 
гуртни [цушиб ишлатилади]; ёки кундур елими ва олтингугуртни олиб,
www.ziyouz.com kutubxonasi


330
Т и б к о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
бул ард ан с е п з
1
;::\зн дори ясаб ёки т у х у м о^и билан пилик ^илиб ишла- 
тилади. 
ё к н
с з р и к
зокдан йигирма [булак], кундур елими ёки унинг ку- 
кунидан с а к к ;
1
з. са навбар д ар а х т и елимидан сакк из ва куйдирилган 
ганчдан саккиз [булак] олиб [ишлатилади]; ёки сари^ зок, куйдирилган 
мис, ок зок ва ковурилган зокдан баробар [булаклар] олинади.
Кон о^ишига, айни^са, бошдан оцишига царши яхши дори: д а г а л
бадан учун сабрдан бир булак, юмшо^ бад ан учун ярим бул ак , д а г а л
бадан учун кундур елимининг май да сид ан бир б ул ак , юмшо^ бадан 
учун кундурнинг узидан бир б у л а к олиб, шу и кк ал аси билан чеклани- 
лади, [168] ёки бу и к к а ла си г а бацам д ар а х т и елими ва анзиратгуштхур- 
ни цушиб з^аммасини т у х у м о^и билан корилади ва цуён юнги устига 
цуйиб ишлатилади ёки цон к ет аё тг ан жоп та^озосига ^араб сепилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


УЧИНЧИ МАЦОЛА
ЯРАЛАР ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ 
Бнринчи фасл. Я р а л а р х а к и д а умумий суз
Ярал ар ж а р о х а т тешилиб окувчи чики^ ва то шм ала рда н келнб чи- 
^ади; этнинг узлуксизлиги бузилнб у з о кк а чÿзилca ва йирнпгбойласа, 
буни « я р а » деб а та л а д и ' . Иирннгланиш эса[| шу э тга бораётган озик;- 
нинг аъзо кучсизлигн туфайли бузилишидан келиб чи^ади. Шунинг- 
дек, уша аъзоннкг кучсизлигн сабабли ^уш^и а ъ зола рда ги чицинди- 
ларнинг унга томон тарцалиб, сорилиб бориши ёки р уту батл ар и ва 
ë F - 
лари билан аъзоки бушаштириб ва х у л ла б т ур ган м а р ^ ам ла р туфайли 
хам [эт йиринг йигади].
[Ярадан чи^аётган] модда йирингга 
ÿ x u i a r a H
булиб, 
cyrorç 
б\/лса, зар- 
доб, rçyrorç булса, чирк деб ата лад и. Чирк ь^ую^лашиб ^отган нарса 
6
ÿ- 
либ, orç ёки корамтир рангли, баъзиси эса шароб цуйцаси сингари бу- 
лади. Зардоб эса хилтларнинг cytorç ва сув ^исмидан ёки хароратли 
хилтлардан, чирк эса rçyiorç хил тла рд ан пайдо булади. Зардоб, купин- 
ча, шиш пайдо к;илади. Зардоб цуритувчи дори, чирк 
эса тозаловчи 
дори ишлатишга э^тиёж турдиради.
Яраларнинг баъзиси тери юзасида, баъзиси чу^урликда булади. 
4 y r ç y p
у рн а шг ак я р а ла р [икки ^олатдан] ^оли булмайди: ё уларни 
ÿ p a 6
т у рг а н эт ц аттиклашади ва бундай яра 
носур
деб а т а л ад и х а м да у
найга ухшаб [эт] чукурлигига у тг ан булади; ёки у цатти^лашмайди, бу- 
ниси « к а в а к л а н и б хоналанган» деб ата лади.
Баъзи [табиб]лар тери т а г иг а ÿî raH ва тери ундан а ж р а л иб тург ан 
ярани « к а в а к л а н г а н » деб, э тга утиб ва х она лаб
2
кенганган яраии эса 
« х о н а л а г а н » деб атайдилар. Баъзила ри эса кенгайганини « к а в а к л а н -
гап», тор ва чуь;урини 
носир
деб атайдилар. Исм бериш устида торти- 
шувнинг ^ожати йук. Юзадаги я р а д а ^аттицлик пайдо булса, уни «со- 
полсимон я р а
»3
деб ата лади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


332
Т и б ко н у н ла pu. Т у р т и н ч и кит о б
ё м о н
г \ я с с н з
яра булиб, ^анчалик сезгисиз булса, шунчалик 
ё мон.
У 
г 
т у т р и , б а ъ з и с и э г р и булади. Ас абг а етиб боргани,
г
:
.
ч
: : : ; п : г а
мил чупи теккизилса, цаттиц оррийди. Б аъз ан
[
il

у 
-:г. 
а ъ з о
цийинчилик билан ишлайди. У н и н г р у т у б а т и с у я к -
ка с::-:: ' ‘ ?. „ниники сингари суюц ва латиф бÿлaди. 
Носур
б о й л о ^ а
- . т •' г.-.-ннла х а м
ундан оцадиган нарса шунга ÿ xma m булади, лекин 
;• ••••: н:: С о й л о к к а е т и б
борганининг 
o f p h f h ,
купинча, ^аттиц булмайди.

l t í i ú
борганидан чицадиган р ут у б а т cyiorç Ва сарриш булади.

ле на в а
арте рия га 
е т иб
борса, купинча, ундан шароб к;уйцаси 
н а р с а
чикади; баъзи в а ^ т л а р д а

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish