Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet330/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ^ о н у н л а р и. 
Т у р т и н ч и к и т о б
Зардобии тозаловчи д ор ил ар —^уритувчи дорилардир, масал ан , ач- 
чицгош, мози, анор пусти, к унду р елими кукуни, куйдирилган кургошин, 
арпа уни. арпа тол^они, лола ва ^айрагоч барги. 
ёнроц
дарахтининг 
^ул барги ва мевасиии, узнча ёки шароб билан ^айнатиб цуйиб боглан- 
са, ж у д а фойда е т ка з а д и ва рутубатларни а зи ят бермай шимиб олади.
Яхши таркибли м ар х ам : куйдирилган цуррошпнни олиб, т о о к а р -
гуича унга бир гал сирка ва бир гал зайтун ёги ^уйиб турилади; ксйин 
сурма, куйдирилган мис, з арчуба, мози, анор гули, б ацам дарахти ели- 
ми, аччи^тош ва к ум у ш туиолидан баробар булакла рни олиб, яхшилаб 
май да ^илиб янчилади; буларнинг ^ар бири [таркибга] цушилаётган 
куйдирилган ^уррошиннинг олтидан бирича в аз нд а булади; кейин бу­
ларнинг хаммасини кориштириб ишлатилади. Биз «Карободинэда айт- 
1
'ан дорилар .^ам ишлатилади.
Купинча, зардобни суго^ дорилар билап биз чуцур я ра ла р бобида 
ай т ад иг ан де к ^илиб ювишга э хт ис ж тушади; денгиз суви шул ар дан би- 
ридир. Аччиктош сувига к елсак, у ювади, к а й т ар ад и ва к,уритади. Агар 
яра билан бирга шиш булса, бу хозир айтилган дориларнинг х;аммаси 
унга з ар а р етказади.
Тупалоц цайнатилган сув яхши цуритувчидир. ^ а л и л а ва омнла 
^айнатмаси,
озоддарахт
ва 
кунор
д ар ах т и к ай нат мас и х ам бу жихат-
дан фойдали.
Туртинчи фасл. Чиркли яраларни д ав олаш
Бундай яраларии д а в о л а ш д а тозаловчи дорилар ишлатиш керак. 
Биз [даволаш] ^онунида айтганимизга мувофи^ а вва ло энг кучли ва 
энг ачиштирувчи дорини ишлатишдан бошлаб, сунгра аста-секин чака- 
м уг ва аристолохия кабиларни а сал ва озгина сирка цушиб ишлатишга 
утилади. Яна, са^ични узига баробар гул ёги ёки сариёг билап кушиб, 
шунингдек, савсан илдизини асал билан к;ушиб ^ а м д а ясми^ уни ва 
говшир чупи ишлатилади.
М у р а к к а б д орилардан хинд маржами ва барча к у к мар.\амлар: 
заигор мархамининг ё л ш з узи ёки унинг ц а в р а к елими ва бош^а нар- 
салар ^ушилгани, жилвиртош мар^амла ри, ёввойи ясмик; уни кушиб 
тайёрланган м ар ^ ам ла р , туз маржами, цора к улча [дори], к у к кулча 
дорп ва 
^урмужонис
деб танилган к ул ча ла р ишлатилади.
Куритувчи
1
д орилардан бири мана бу: зайтун ёгининг цуйцаси, 
асал ва аччи^тошдан баробар бул ак ла рни ёки цургошин упаси 
ва 
ж улахдан
баробар булакла рни олиб [ишлатилади]. Яраннпг чпрклани- 
ши з урайса. асал билан цушилган канавча фойда етказади. Тузлапган 
зайтун куйиб богланадиган яхши дорилардандир.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish