Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet328/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и к и т о б
[172] 
Аг ар яранинг холнс узи б у л с а 1, яра чик^ан аъзо сезгили 
б у л с а — охисталнк билан тадбпр к уллашинг ва кучли дори ишлатиб, 
орригишдан саклапишинг керак. Аммо аъзо уткир сезгили бу лм ас а, за- 
рур тадбирпи к у л ла ш д ан т у х т а м а ! Ички аъзо, куп фойдали шарнф ва 
улур аъзо х а м да турли офатларни тез ^абул циладиган аъзолар сез-- 
гили аъзо туридап булиб, буларнинг з^укми х ам уша [сезгили 
аъзо] 
хукмидир: уларнинг зидлари сезгисиз ёки кучсиз сезгили аъзо туридан 
хисобланади. Шундай с а б а б г а к у р а ички я р а ла р, айни^са, ичнрилади- 
гаи дори билан д а в о ла н ад и га н ла ри зангор ва шунга ухшашларни 
к у т а р а олмайди; у л ар купроц катиро ва араб елими каби ёппштирувчи 
дорнларга му>;тож булад и; >^уцна билан д ав ол ан а ди г ан ла ри эса, икки 
хил [кучли ва кучсизлик] урта сида ги д орнларга м у ^т ож булади.
Яраларни д а в о л а ш д а ярали аъзони тинч ^уйиш ва цимирлатмас- 
лик турри тадбир ^исобланади. У аъзонинг д а в о ла ш бошланишида 
аста-секин х а р а к а т цилиши кейинги цатти^ ^ а р а к а т д а н кура, айник;са, 
ёмон хилтли б а д ан д а к а м зарарлидир. Яраларни д а в о л а ш д а ёндош ик­
ки аъзонинг ^ушнилиги сабабли бир-бирига бирикиб цолишидан, ма- 
салап, 
1
^ово^ билан к уз орасининг, и к ка л а цовок, орасинипг ва пкки 
бармо^ орасининг ёпишиб колишидан э^тиёт булиш керак.
Ковакланиб хопалаб кетгаи я ра ла р тезда 
носурга
айланади. Ар­
терия ва к а т т а в ена ла рг а ёндош я р а л а р [узига] ёндош юмшок этда, ма- 
салан, чов, цулти^ ва цуло^ ор^аларида шиш [без] пайдо цилади. Чунон- 
чи, ^утир ва биз баён цилган шу каби к а с а лл ик ла р , айницса, бадан 
ёмон ва чи^индиларга тули^ булса, худди шундай о^ибатга олиб кела- 
ди. Б у холда орри^ зурайиб, шиш я р а г а айланади; шунда бунга кар- 
ши бадаиии тозалаш ва уз бобида айтилган тадбирларни цуллаш к е р а к
булади. Чунки шишпи т оз а л а м а й туриб, ярани д а в о ла б булмайди- Бу 
холда, — а га р бад ан тоза б у лс а , — ярани 
босили^ун
ва шунга 
ухшаш 
[дори] билан аз ия тд ан са^лаш, [яъни] у билан аъзо уртасига х а м м а
х о ла тда [^ам] тус^инлик циладиган туси^ цуйиш к е р а к булади.
Бир ^анча нарсани уз ичига олган ^уйидаги тавсияни эшитиш к е ­
р ак ; у шундан иборат: я р а г а царши ишлатилаётган дори, ал батта , ё му- 
вофи^, ё помувофиц булади. Мувофи^ дори дар^ол фойда цилмаса ^ам,
ундан з ара р етмайди. Номувофиц дори ё узининг кучсизлигп туфайли 
я р а г а турри келмайди, бунга у дори бош^а бирор з ара р е т к а з м а г а н хол­
д а, ундан к утилган ^уритиш ё то зал аш ёки бошк;а хусу сия тла р зиддн- 
нинг кучайиши д а л о л а т ^илади, шунда бу дорини кучайтириш к е р а к б у ­
лади; ёки боища в а ж ^ л а р туфайли турри келмайди, масал ан , дори кера- 
гидан орти^ ^издириб, ^изиллик в а а лан гал ани ш пайдо ^илади; шунда 
уни кучсизлантиришга ва дар.^ол совутувчи м а р х а м ишлатиб, алапгаси- 
ни сундиришга э хтиё ж тушади. Б а ъз а н яра бу дори таъснрнда корам-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish