Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet229/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Ишта^алилик давом этса-ю, бадан цувватлиликка ва этлиликка ^а- 
раб узгармаса — ишта^а ва ишта^а аъзосининг цуввати 
со рло м

^азм 
аъзоси ва унинг цуввати эса заиф булади. Яхшиси касалдан янги тур- 
ган киши тор каклиги ва ж уж а гуштларидан аста-секин уло^ гуштига 
утиши керак. Унинг томирлари ^али тор булгани учун одатланган ов- 
^атларини ейишга утмай турсин. 
Сиканжубин,
ундай 
кишиларнинг 
ичаги заиф булганлигидан, уларни, купинча, ичак шилиниши касалига 
учратади, барча нордон нарсалар ^ам шундай.
Касалдан янги турган кишиларни уз турган жойларининг ^авосига 
зид эсаволи жойга кучириш улар учун ь^улланиладиган тадбирлардан- 
днр. Уларнинг тадбирларидан [яна] бири — шу касаллик навидан са^- 
ланиш ва тннчнтадиган тадбир билан унга царши туриш зарурлигини 
кузда тутишдир. Масалан, 
барсом
касаллнгига учраганлар тадбирида 
кукрак дагалланишидан цур^иш керак.
Касалдан янги турган кишини х;аммомда куп терлатмаслик керак, 
терлатилса, унинг заифлашган эти эрнб — тар^алиб кетади. [Касалдан 
янги турган киши] куп терласа, [107] унинг [баданида] чи^индилар бор 
булади. Бундай кишиларнинг сочини устара билан олиш, айтиб утил- 
ган сабабга кура, зарарлидир.
Туксон еттинчи фасл. Касалдан янги турган кишига бериладиган 
овцатлар
[Бундай кишига] бериладиган овкат кайфиятда яхши каймусли ва 
^азми енгил булиши керак. Ундай киши оч ва ташна зфлда цолмаслиги 
керак. Баъзан касалликдан из цолганлиги туфайли ёки э^тиёт юзаси- 
дан собиц касаллик мизожига зид кайфиятли ов^ат беришга зарурат 
тугилади.
Билгинки, рутубатли суюц овкатларнинг ози^лиги тез ва кам була­
ди, аммо хох[ ов^ат, хо^ ичимликларнинг рализ ва цуюцлари бунинг ак- 
сичадир. Бундай кишиларга, агар ^арорат 
цолдири
та^озо цилмаса— со- 
вуцлик нарсаларни куп бермаслнк керак. Балки муътадил, латиф харо- 
ратли. рутубати етарли ва тез хазм буладиган нарсаларни цуллаш ке­
рак. Овкатнп яхши ^азм буладиган ва ичаклардан ажралиб чи^адиган 
мнкдорда бериш зарур. Агар у кишнда орирлик, ^орин цулдураш, ов^ат- 
нинг тез утиб кетиши ва жуда кечикиб утиш ^олларини кузатмасанг, ов- 
цат микдорннн аста-секин купайтирасан; шу ^олатлардан биронтаси руй 
берса, мицдорни камайтирасан. Бундай киши бир йула туйиб овцатла- 
ииб, меъдасн тортишса, купинча иситма чи^аради. Шунингдек, бир йула 
[туйиб] ичмаслик хам керак; бу баъзан хатарлидир.
(
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и н ч и ф а н
215
Овцат бериш вацти,— бирор зарурат шошилинч овцат беришни та­
кого цилмаса,— ^аво муътадиллашган, яъни ёзда кеч кириш пайти, 
цишда эса тушдан кейинги цайтлардир. Ов^атни [кишини] туйризадиган 
мицдордан камрок булакларга булиб бериш керак.
Касалдан янги турган киши жуда совуц сувдан э^тиёт булиши за- 
рур; купинча, бу айрим ички аъзоларга зарар етказади; баъзан тириш- 
тиради; биз бу билан улган кишини учратганмиз.
Билгинки, касалдан янги турган кишннинг иштаз^аси 
меъдасидаги 
кучсизлик ёки хилтлар сабабли гсцо камаяди; купинча, бунга бе^ушлик- 
ка ухшаш бир 
бирлашади. Гохоишта^а жигар сабабли, яъни
унимг озицни кам тортиши сабабли камаяди, бу нарса кишининг рангидан 
ва унинг суюц оь; ахлатидан куриниб туради. Гох;о бутун бадандаги хилт­
лар ва меъда бузилнши сабабли ишта^а камаяди; || баъзан эса бадан ^95 
^увватининг ва турма ^ароратининг заифлиги сабабли, ёки меъданинг 
узидаги заифлик сабабли ^ам иштаха камаяди. Буларнинг хар бирига 
узингга маълум тадбирларни мумкин кадар о^исталик билан 
1
\улла.
Билгинки, касалдан янги турган, айник,са, меъда 
о р з и н и н г
заифли­
ги сабабли иштахаси пасайган ва ичак шилинишидан бехавотир киши 
учун бе^и 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish