Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet225/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б к о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т об
KoßypFa тораилари атрофида лУциллаш ва иситма билан бирга у ч и т
пайдо булса, шулар билан бирга, Kÿ
3
бежо з^аракат цилса, ёмон з^олат юз 
берлшинп кутнш керак. Чунки бу з^олат [баданда] купчитувчи ел борлиги- 
га далолат килади, лу^иллаш эса цаттиц шишдан ва катта томирнинг

кучли уришидан келиб чицади. К,аттик, жуда тез ва катта томир уриши 
жинниликда булади. Дивдат билан уйлаб куриш керак: лУциллаш ва 
учиш i ; ч к и аъзоларгача чуцур бормайди, балки ^орин деворининг юза- 
сила булади. Бу, гарчи [^орин деворида] шиш булганда з^ам зарарсиз- 
лекин шиш хаддан таш^ари катта булса [зарарли]. Агар бу з^олат 
йнгирма кун давом этса, шиш [пасаймаса] ва иситма тУхтамаса, шиш- 
нпнг ёрилишига далолат цилади. Касал куп сийса, [бадандаги] модда 
атроф аъзоларга, айницса, 
икки 
oërçrça кучса, у согаяди.
Касалликлардан заифлашган кишиларда тез нафас олиш ва бе- 
хушлнк пайдо булса, улар улимга яцинлашган буладилар ва тУрт 
соатдан нарига Утмайдилар.
Кишида куйдирувчи иситма булса-ю, бушалпш ёки модда кучиш 
билан буладиган 
а н щ
бузфон, етарли даражада иситма cÿi-шши, бир 
мамлакатнинг узида ёки иккинчи мамлакагга к>'чиб ^авони Узгартн- 
риш каби [сабаблар] булмай туриб, [касал] тусатдам спгиллик ва з^аро- 
рат тУхтаганини сезса, томир уришинииг тезлиги тУхтаб у ором олган- 
дек булса, з^укм и;илгинки, у тезда Улади. Кишнда иситма борида ту- 
сатдан унинг юраги уйнаса, з^ицичо^ тута бошласа ва маълум бир са- 
бабспз ичи тухтаб цолса, уии Улди дея бер.
Уткир касалга учраган кишининг сийдиги аввало кизгиш-сари^ ва 
суюц булса, кейин ^уюлса, 
cÿHr 
купириб ок;арса-да, купирганча давом 
этиб эшак сийдиги каби булса ва ихтиёрсиз сийила берса, шунингдек, 
касал уй^усиз ва бетоцат булса, бу икки бицинда тортишиш юз бери- 
шига далолат цилади, кейин бемор улади.
Айтишларича, сийдик [103] илгари ок; булиб, кейин сафро аралаш 
булиб юзида купик пайдо булса, кейин буруннинг икки тешигидан 
кора цон orçca — бу жуда ёмон белгидир.
Табиблардан бир гуруз^и баён ^илган ва цийинлик билангина ци- 
ёсга 
келадиган ёмон белгилар, айтишларича, [цуйидагилар]; агар киши­
нинг 
буйин венаси устида orç [тусли] куп тошмалар билан бирга цовоц 
урурига Ухшаш чициц куринса ва касалда исси^ нарсаларга иштаз^а 
пайдо 
булса, у албатта Улади. Яна кишининг чап чеккасида цаттицва 
кизил чнц
1
Щ 
кУриниши билан бирга у кишининг иккала 
к>гзи 
цаттиц 
кичиса, у 
албатта, тУртинчи куни улади, дейдилар. Касалнинг иккала 
кузи 
тагида ясми^дек чицицлар кУринса, у унинчи куни улар эмиш; 
бундай оррицли киши ширинликка 
уч 
булади. Яна айтишларича 
rçaH- 
дай 
булмаспн ^аттиц касаллик тусатдан пайдо булиб, кетидан цусиш 
ёки ич кетиш юз берса, бу улим далилидир. Бундан таш^ари, иситма-
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и н ч и ф а н
207
га ёки бирор бошца касалликка учраган кишида юмшок; шиш ва яра- 
лар пайдо булиб, кейин унинг ацли кетса, бу унинг улганидир, дейди- 
лар. Айтишларича, инсоннинг бет ва цулларида купчиш булса-ю, огрш^ 
булмаса ва шу з^олатнинг бошланишида бурни ^ичиса, унинг иккинчи 
ёки учинчи куни улиши ани^. Яна, кишининг тиззасида узум сингари 
юмалоц цора нарса пайдо булиб, унинг атрофи ^изариб турса, бундай 
киши эллик кунгача цололмаса, у тезда улади ва ундай касалнинг 
улим аломати совуц
1
тер булади, дейдилар2.
Саксон саккизинчи фасл. Касалликнинг узоода чузилиш 
белгилари
Билгинки, касалликнинг узоцца чузилиши ички аъзоларнннг Бализ- 
лашувидан ёки тадбирни аралаштириб
3
юборишдан булади; хар з^олда 
бунда меъда заифлашади, чунки бундай [касаллик] меъдани оздириб 
гоборади. Бунинг белгиси [касалликнинг] чузилишига далил буладиган 
етилишнинг кечикиши ёки [сийдикдаги] муаллац турган чукманинг 
кечикиб чукиши ёки чукманинг доимо ^изил булишидир. [Касалнинг] 
куринишда камроц озгандек булиши з^ам шунинг белгпларндан. Агар 
уткир касаллик билан бирга томир уриши катта, юз ссмиз, ^овурга 
тогайлари [жойлашган ерлар] озмай купчиб турган булса бу [модда] 
тар^алишнинг камлигига ва касалликнинг узок^а чузилишига далолат 
ь^илади. Модда етилишидан бурун бу^рон белгилари юз берса-ю, ^увват 
тушмаса ва улим белгилари воце булмаса, касаллик узокка чузиладн.
Билгинки, бузфоннинг цурцинчли [белгилари] ва куринишлари фой- 
да з^ам бермай, зарар з$ам килмай, аз^вол уз з^олида давом этса, касал­
лик узоцца чузилади4. Касалликда [бадан] учишининг купайиши, ай- 
ницса унинг аввалданоц бошланиши — касалликнинг узоц^а чузилиши­
га далил булади5; [касаллик] охирида бошлангани эса яхшироц. Куп || 292 
терлаш з^ам касалликнинг узоцца чузилишидан дарак беради.
Табиатнинг моддани цузгатиб, уни тугал з^айдашдан ожизлигига 
далолат цилувчи хоз^ тер, хоз^ бурун цонаш, хоз^ бошцалардан иборат 
оз мицдордаги бушалишларга бош^а яхши белгилар биргалашса ёки 
[шу пайтда] ёмон белгилар булмаса, бу — касалликнинг узоцца чузи­
лишига далолат ^илади.
[Сийдикда] цизил чукма цирц кунгача давом этса, [касалликнинг] 
узоцца чузилишига далолат цилади, бу з^олда з^атто олтмиш кунгача 
з^ам бузфон булади ва [касаллик] тугалади деб умид цилиб булмайди. 
Касалликнинг аввалида из^тилом булиб, булганиб цолиш з^ам унинг 
чузилишидан дарак беради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


208

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish