Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Саксон учинчи фасл. Чукмадан олинадиган далиллар



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Саксон учинчи фасл. Чукмадан олинадиган далиллар
Сую^-кую^ликда ва рангда хилма-хил булиб, хилтларнинг купли- 
гига далолат ^иладиган чукма ёмондир. Унинг энг ёмони булаклари 
кичик булганидир, чунки бу табиатнинг булаклари кичик булмаган 
Чукмани хайдашдан ожиз эканлигига далолат цилади.
Чукманинг силлиц булиши, купинча, оц чукмага Караганда купро^ 
яхшиликка далолат цилади. Чукмаси цизгиш, лекин силлиц [сийдик си- 
ювчи] киши, купинча тирик цолади; чукмаси о^иш, нотекис ва йирик 
[снйдикли] киши эса улади. К^юц-сую^лиги яхши булган чукма ранги 
яхшн булганидан кура осонро^ ^айдалади. [Чукманинг силли^лиги] 
хилтларнинг касалликдан унча таъсирланмаганлигига ^ам далолат 
килади. Шунингдек, чукма яхши булиб, жисми кичик булса, табиат 
унга кучли таъсир курсатиб касалликнинг таъсир курсата олмаган- 
■■'га далолат цилади.
Хаво аралашганлиги сабабли оцариб купикланиб турадиган чукма
- : 
Vо и [101] ва табиийликдан ташцаридир. Хом чукма ^ам ёмон.
- • - 
-оп^а булиб, цимирлаб турадиган чукма, тепаси ясси булиб,
- - ' т>г':
1
нган чукмадан кура яхширо^ ва касалликнинг тезда [ку-

' ’ 
я'ига етишига ва уткирлашувига далолат ^илади.
,-уюк ва чукмасиз сийдик чицмай туриб, [касалликнинг] ав- 
в а . ¿ к ■
.--.■куд булган чукма — хилтнинг етилганлигига эмас, куп-
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и н ч и ф а н
203
лигига далолат килади. Балки бундай чукма [хилт] етилиш давридан 
сунг сийдик аввалда суюц булиб, чукмаси кам булганидан кейин кели- 
ши керак; шундай булмаган чукма рализ ^уй^али ^уюц модданинг куп- 
лигига ва касалликнинг улдирншига далолат цилади.
Сийдикнинг жуда рангдор ва чукмасиз булиши э^ам яхшиликка ва 
¡модданинг] стилганлигига далолат цилмайди. Го^о бундай [сийдик] 
алам, цатти(с 
рорат ва очлик сабабли пайдо булади, чунки оч киши 
сийдигининг рангдорлиги ортади ва чукмаси камаяди1.
К*изил чукма цон куплигига ва етилишнинг кечикканлигига далил 
булади. Бундай чукмага куйдирувчи иситмаларда безсузурлик ва рам- 
гинлик биргалашади. Бу [чукма] цирц кунгача чициб турса касаллик 
узоцца чузилади, || з^атто олтмиш кунда ^ам бузфон булади деб умид 290 
цилиб булмайди.
Идишда юкорига мойилро^ муалла^ турадиган цизил чукма сук»с 
сийдикда мавжуд булса, бу албатта, уткир касалликларда ацл цори- 
шувига далолат ^илади; агар бу давом эта берса, улим хавфи тугилади. 
Агар сийдик вдло^лашишга, унинг муалла^ чукмаси эса, [идиш] тагига 
чука бошласа ва сийдик о^арса бу согайишдан дарак беради. Уткир 
иситмаларда модда стилганлик далиллари булмасдан, гушт парча- 
лари шаклида тушган чукма, бу гушт парчаларининг буйракдан бошца 
аъзоларнинг шплинишидан келаётганига далолат ^илади. Агар бун­
да модда етилган булса-ю, иситма булмаса, буйракнинг сен билиб ут- 
ган а^волларига далолат цилади.
Чукма балик тангаларига ухшаш булса, шунингдек, модда етил- 
ганлик белгиси булмай, иситма уткир булса иситманинг асаб, суяк ва 
томирларни шилишидан чукма келаётганлигига далолат цилади; бош- 
ца ^олларда чукма цовуц [шилиниш]даи келаётган булади. Кепакси- 
мон чукма ^ам шундай [^олатларга] ва иситма [баданнинг] чук;уррок; 
жойларини шила бошлаганига далолат цилади. Б у хил чукма цовуц- 
дан келаётган чукмадан шу билан фарц циладики, агар чукма цову^- 
дан келаётган булса, унда цовуц огриги, модда етилганлиги ва сий­
дик цуюлганлигининг аломатлари булади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish