Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet222/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

олинадиган белгилар
Доимий иситмада суюц сийдик цуюцлашиб яхши белгилар юз бер­
са, бу — тер бузфони булишига далолат цилади. Белгилар яхши бул- 
май, иситма жуда куйдираётган булса, бу юрак ёки жигарнинг аланга- 
ланиб турганига далил булади.
Бу^рондан олдин 
сийдикнинг тиницлиги яхши белги бул-
майди, чунки бу модданинг цамалиб цолганига ва табиатнинг уни 
хайдашдан ожиз цолганлигига далолат цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 0 0
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
Хеч бир чукмаси булмаган ва [идишда] тинмайдиган ^уюк; лойка 
сийдик бегопа ^ароратнинг кучлилиги ва етилтирувчи турма харо'рат- 
нмнг занфлиги сабабли хилтларнинг ^айнаганлигидан дарак беради; 
шунинг учун бундай сийдик ёмондир.
Сийдик куюлиши, айни^са [касалликиииг] туртинчи кунидаги сий­
дик куюлиши, хусусаи, буига бурун конаши бпргалашса, купинча чар- 
чашдан буладигаи иситмаларнииг бузфопи булади.
Саксонинчи фасл. Уткир касалликларда сийдик 
хацидаги з^укмлар
Уткир касалликлардаги ок; [рангсиз] сийдик модданинг томирлар 
ва сийдик аъзоларидаи бошца [томоига] цараб йуналганлигига дало- 
лат ^илади. Баъзан [модда] мияга йуналиб, бунда бош орриги ва 
сар- 
сом
касаллиги пайдо булади; баъзан у айрим ички аъзоларга й\шала- 
ди ва бу шишдан дарак беради.
Белгиларнинг бехавотирлиги модданинг цусуц билан камро^ чкки- 
шига ва, айницса, цусиш белгиси булмаса, купро^ ич кетиши билан 
чицишига далолат ^илади; бунда ичак шилинади- Уткир иситмада сий­
дик 
01
^ [рангсиз] з^ам суюк булиб, кейин оцлик билан бирга лойцалик 
ва цуклушк пайдо булса, бу [касалнинг] тиришишга учраб улишига да­
лолат килади.
Саксон биринчи фасл. Уткир иситмалардаги цора сийдик
1
Билгинки, гарчанд уткир иситмаларда сийдикнинг ^орайиши ёмок 
белги булса з^ам, унга асосланиб [касал] улади деб ^атъий ^укм чиь;а- 
риш турри эмас. Чунки унга ёмон белгилар биргалашса, биро^ цувват- 
нинг кучлилиги хотинлар з^айз ^они ор^али ёмон хилтларни бушат- 
гаиларидек з^ар хил жинслардан булган бушалишларга ^удрати ета- 
дпган булса, ундан кейин енгиллик юз беради. Шунинг учун з$ам бу 
хил [сийдик] хотииларда бехавотирроц булади, чунки улар бундай мод- 
даларни купинча з^айз йули орцали бушатадилар.
Билгинки, цора сийдик ^анча кам булса, бу ёмон [белги] булиб, ру- 
туГатнинг тугалганлигига далолат ^илади. Унинг цуюцро^ булишк хам 
касалликларда яхши булмайди.
Кора сийдик сугоцликка ва латифликка я^ин булиб, унинг чукмаси 
му-ллак турса ва з^иди уткир булса, бундай сийдик уткир иситмаларда 
(■>:::
грнгидан ва акл цоришувидан дарак беради. Ж уда булмаганда бу- 
рундан кора кон келишига далолат цилади, чунки бунда модда уткир 
ва куп С . Б а ъ з а н [^ора сийдик] билан бирга з^аддан ташкарн «уч­
ли ёкп кам С;.'л\:агап харорат булиб, у моддани мушаклар томонига
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и н ч и ф а н
201
хайдаб турса, тер чи^ади; [
1 0 0
] бу тердан олдии эт увушиб хурпайиши 
юз беради.
ТСрра, юмало^ ва тудаланиб турувчи чукмалик ^ора сийдик ^идсиз 
булса ва [касалнинг] иккала бикини тортишса, ^овурра торайлари таги- 
да шиш пайдо булса ва тер чицса, бу улимдан дарак беради; || ковур- 289 
га тогайлари тагида воце булган бундай тортишиш тиришишга дало- 
лат цилади, бупдай тер эса кучсизликдан булади.
Крраликка мойил сувсимон сийдик уз суюцлиги орцали касаллик­
нинг узоцца чузилишига, к;оралиги орцали эса касалликнинг ёмонлиги- 
га далолат цилади.
Латиф ва щора сийдик сияётгаи киши овцат тиласа, у улади дей- 
дилар.
Суюк; 
1
^ора сийдик 
ц и з р и ш
сариц ранг утиб ^ую^лашса ва унда )^ид 
булмаса, б у — жигарда касаллик борлигига, хусусан, сариц касалли- 
гига далолат цилади. Чуики сийдикиинг суюцликдан цуюцликка, ^о- 
раликдан цизгишликка утиши ^ароратнинг камлигига ва ^азм вокр 
булганлигига
1
далолат ^илади; бу эса енгиллик биргалашадиган ёки 
кепинидан енгиллик келадиган ^олатлардэндир. Агар шундай булма­
са, бу жигарга ёпишиб долган, тозалаииб кетмайдиган ва тик;илмалар 
пайдо к;иладиган модда борлигидаи дарак беради. Агар у уткир
2
мод- 
да булса, шиш пайдо ^илганлигиии курасан.
Уткир иситмаларда узок; замой оз-оздан сийиладиган латиф кора 
сийдик бош ва гардан орриги билан биргалашса, [касалнинг] аста-се- 
кин ацлдаи- озишига далолат цилади; бу хотинларда [булса] бехаво- 
тирро^дир.
Саксон иккинчи фасл. Уткир касалликлардаги кизил рангли сийдик
Сийдик цизил булиш билан бирга суюк; булса ва унга яхши белги- 
лар биргалашмаса, бу — тезда бу^рон келишига далолат ^илади; бу- 
ларнипг зидди билан биргалашгаида эса, [касалнинг] тезда улишидан 
дарак беради. Умуман, у ^атти^ алангаланишга далолат цилади. К,и- 
зил рангли суюц сийдик уткир касалликларда бош орришига ва ацл 
коришувига далолат цилади. Цизил рангли 
1
СУЮ
1
С сийдик уткир касал­
ликларда оз-оздан, тез-тез чи^иб турса ва сассик; [^идли] булса, бу 
хавф-хатардан дарак беради, чунки у кучли ^ароратга, бето^атликка 
ва табиатнинг ожизлигига далолат ^илади; агар куп-куп чи^иб, чук- 
маса хам куп булса, касалликнинг касал [баданидан] ажраганидан да­
рак беради; айницса, аралаш иситмаларда шундай булади.
Уткир касалликда тоза цон рангига эга булган сийдик улдирув- 
чанднр. Чунки бу коннинг жуда тулиб кетганига ва [цон] ралаённнинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 0 2
Т и б к о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
тсзлашгаинга далолат килади; бундай тулицликда, агар [модда] юрак- 
ка томон йуналса, юрак коваклари тулиб, бугма касаллиги содир бу- 
лиши хавфи т\тилади, [модда] мияга йуналганда эса 
сакта
касаллиги 
соднр булиши хавфи тугилади.
Чарчашдан булган иситмаларда жуда ^изил сийдик цуюь^лашса, 
ксйин унда куп цуйца куринса-ю, аммо у чукмаса ва касалнинг боши 
огрнётган булса, бу касалликнинг у з о ^ а чузилишига далолат к,илади, 
чункн модда [табиатга] буйсунмайди ва [шунинг учун] аввалрок; цуюл- 
майди, куюлганда эса унинг цуйцаси тезда чукмайди. Лекин бунинг 
бу.\рони тер билан булади, негаки, модда томирларга боради. Бундай 
сийдик сариь; касаллигидаги сийдикка ухшайди, аммо кийимга теккан- 
да уни буямаслиги сабабли, у сийдикдан фарц цилади.
К,исцаси, жавзсари цизил, чукмаси ^ам цизил сийдик модданииг 
хом ва етилмаганлигига далолат цилади; айни^са, цизиллик кучли бул- 
масдан хира булса, касалликнинг узо^ца чузилишидан дарак беради.
Уткир иситмадаги цизгиш сариц сийдик оц ёки кора [рангликка] 
айланса, бу ёмондир, чунки о^лиги модданинг бошга [томон] кутарил- 
ганига, ^оралиги эса касаллик кайфиятииинг уткирлашганлигига да- 
лил булади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish