Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet227/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б hi о н у н л а р'и. Т у р т и н ч и к и т с С
TÿrçcoH иккинчи фасл. Улим сабаблари
Улпм юрак мизожинп бузувчи сабабдан ёки кувватни тар^атиб 
cÿH- 
дирувчи сабабдан воце булади. Юрак мизожининг бузилишига сабаб бу- 
ладиган нарса ё цаттиц OFpHi^, ёки маълум кайфнятлардан бирининг хад- 
дан ташцари булиши, ёки заз^арли бегона кайфият, ски нафас моддаси- 
нинг цамалиб цолишйдир1, 
Барсом
касаллигига учраган кишилар, 
купинча, нафас ололмаслик туфайли Уладилар. Шунинг учун уларни 
чалцанча тушиб ётишларига ва томоцларининг куриб ^олишига йул 
цуймаслик керак.
Туксон учинчи фасл. Иситма вацтларида юз берадиган улим турлари 
ва касал цандай улишининг белгилари
Иситма навбати бошланиб зурайишида ёки к,айтиб тутадиган ва^т- 
да юз берадиган Улим ÿiua улим [турларидандир]; бундай улим купин­
ча ички шиш иситмаларида булиб, шишга чициндилар цуюлиб борган- 
да дафъатан во^е булади; [яна] бу улим табиатни ^очирадиган ёмон 
2 9 3
касалликларнинг || дастлабки кучли з^аракатида, айницса табиат куч- 
сиз булса, юз беради. К>исцаси, бу улим бугилиб [улишга] ва куп утин 
оловни учириб цУйишига ухшаб кетади. Иситма тутиш ва^тининг охи- 
рида табиатнинг касалликдан цочиши сабабли юз берадиган Улим шу- 
лар жумласидандир. Учинчи хил улим — [иситманинг] тушиш вацтида 
во^е буладиган булиб, бу хил улим камдан-кам ва з^ар замонда бир уч- 
райди; унинг купчилиги [касалликнинг] умумий эмас, балки жузъий 
пасайишида во^е булади. Бунинг сабаби шуки, бу [улимда] табиат 
хотиржамдек булиб, з^арорат баданга ёйилиб булади ва [касалликнинг] 
дастлабки вацтларида керакли буладиган тутиб турувчи цувватдан аж- 
ралиб кетади. [105] Бундай касалларнинг купчилиги дафъатан без^уш- 
лик билан, баъзилари эса аста-секин уладилар.
Баъзан [мазкур] пасайиш ёлгон пасайиш булиб, бунга цувватнинг 
бушашуви ва тугма з^ароратнинг таркалиши сабаб булади; шунда[та- 
библар] пасайишни з^ациций деб ГуМон ^иладилар. Х аР иккала паса- 
йишда з^ам томир уриши нотекис булади; томир уриши з^и^ ий паса- 
йишда кучли, ёлгон пасайишда 
6
ÿm, з^ациций пасайишда бир хилда ва 
ёлгон пасайишда нотекис булиб тартибсизлашади.
Умуман пасайишда,— агар касал 
заиф булса,— з^аракат ^илиш, 
Уриндан туриб кетиш ёки разабланиш каби фацатгина сиртдан етиша- 
диган сабаблар туфайли улим юз беради. Го^о жузъий пасайишда з^ам 
шундай улим воце булади, бирок; ундан олдин озгина ёпиш^оц тер 
чи^ади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и п ч и ф а н
211
Чечак касаллигининг пасайишида, купинча, касал улади; бу улим- 
дан олдин купинча нотекис
1
ва совуцца мойил тер чи^ади; у тер фа^ат- 
гина бошдан ёки буйиндан ёки кукракнинг узидан чицади.
Жон чикиш пайтида терн тортишган ва rçypyrç булса, тер чи^май- 
ди; акс з^олда тер чицади. Лекин улдирувчи касалликларда 
Borçe 
була- 
дигаи улимнинг купроги маълум сабаб туфайли бехавотир [утадиган] 
касалликларда яхши бузфон содир буладиган ва^тда юз беради. Ма- 
салан, агар касаллик бузфони жуфт кунда булса, Улим хам жуфт кун- 
да, Torç кунда булса, улим з^ам Т0К кунда воце булади.
Билгинки, куйдирувчи иситма ва шунга ухшаш иситмалар тутиши- 
нинг охирида улдиради. Ш у пайтда а^л цоришуви, каттиц без^узурлик 
ёки цаттик огир уй^у ва иситмани кутара олишдан ожизлик сингари 
ёмон белгилар юз беради; кейин бош оррийди, куз олди цоронгила- 
шади, юрак огрийди, бетоцатлик пайдо булади.
Балгам иситмалари эса тутишининг бошланишида улдиради; шу 
вацтда [бадан] узо^ сову^ цотади, исимайди, томир уриши жуда кичик 
ва ёмон булади, огир yñi^y ва ланжлик кучаяди, кис^аси, шуларнинг 
хаммаси касалга зурлик ^илган ва^тда касалликнинг бошланишида ёки 
[кучайиб] низ^оятига етганида ёки охирида улдиради. [Иситма] ани^ 
зУрайган вацтида Улим кам воце булади.
Биз айтиб утган вацтларда содир буладиган улим белгиларини ди^- 
цат билан ахтарганингда уларни учратмасанг, 
rçÿprçMa, 
агар учратсапг 
Улим воце булишини тахмин цил. Агар, шу билан бирга, айтиб Утилган 
бошца ёмон белгилар з^ам булса, улим юз беришига ишона бер. Kÿn лол­
ларда [иситма] тоц кунларда тутса, касал еттинчи куни, жуфт кунларда 
тутса, айницса, касаллик тез з^аракатда булса — олтинчи куни улади2.
TÿrçcoH 
туртинчи фасл. Бузфонсиз буладиган улимнинг белгилари
Кувватнинг заифлиги ва касалликка царши туришдан ожизлиги шу 
белгилардандир; модда етилишининг кечикиши з^ам, албатта, шулар жум- 
ласидандир. Касалликнинг кечиши суст булиши билан бирга узининг 
кучли булиши з^ам Уша белгилардан з^исобланади. Буларнинг з^аммаси 
бирга келса, бу з^олат Улим 
Borçe 
булишига 
Kÿnporç 
далолат ^илади.
Туцсон бешинчи фасл. Касалликдан янги турган кишиларда юз 
берадиган з^олатлар
Агар касалдан янги турган кишиларда биз касаллик цайталаши 
бобида айтган з^олатлар пайдо булса, баъзан касаллик ^айталайди, 
уларнинг тадбири бобида айтганимизга кура цувватлари зураяди ёки
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 1 2

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish