Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б $ о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о 6
Унинчи фасл. Бухрон кунларининг купчилик касалликларга булган
нисбати
Ж уда уткнр касалликлар бу^ронининг еттинчи кунга бориши ло- 
знмлпппш биллинг. Уткирликда буларга яцин турувчи касалликлар- 
нпнг бухронн эса ун туртинчи ва йигирманчи кунга боради. Булардак 
кейннгп касалликларнинг [бу^рони] цирцинчи кунга боради, бундам 
^■¿¡¡¡н умуман узоеда чузилувчи касалликлар буэдюни келади.
Куйднрувчи иситма жуфт кунларда цаттицлашса — бу ёмон белги 
булиб, купиича олтинчи куни улдиради. Туртинчи кун бундан дарак 
б с р и б, [113] шу куни совуц тер чикади ва шунга ухшашлар.
Сарсом
каби касалликларнинг бу^рони, улар уткир булса хам, ку- 
пинча ун биринчи кунга боради, чунки 
[сарсом]
купинча учинчи ва тур­
тинчи кундан кейин зурая бошлаб, сунгра буедони бир ^афтада була- 
ди. Иситмалар *ва бухрон кунлари
1
ха^идаги суз тамом булди.
\
www.ziyouz.com kutubxonasi


УЧИНЧИ Ф А Н
ШИШ 
ВА ТОШМАЛАР
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б И Р И Н Ч И М А К О Л А
И ССИК ВА Б У З И Л У В Ч И 1 Ш И Ш Л А Р
иринчи китобда шишлар, уларнинг жинслари ва даволари 
^а^идаги умуммй сузларни айтдик. Энди сузламоцчи бул- 
ганларимизни эшнтишнн 
нстайдиган 
киши, албатта, 
Биринчи китобга хам мурожаат килнши керак. Биз бу ерда жузъий 
томонларини кушиб муфассал сузлаймнз.
Биринчи фасл. Шишлар ва тошмалар
Айтамизки, ^ар бир шиш ва тошма исси^ булади ёки булмайди. Ис- 
си^ шиш эса ё ^ондан, ёки шунга ухшаш нарсадан, ёки сафродан, ё шунга 
ухшаш нарсадан пайдо булади. К,ондан булган шиш ё яхши к;ондан, ёки 
ёмон кондандир, яхши ^он ё вдпо^, ёки суюц булади. Эт ва терининг ^ар 
иккисидан чицадиган флегмона ^уюц яхши 
1
^ондан пайдо булиб, унда 
лу^иллаш булади; фацатгина теридан чицадиган флегмона эса сую^ цон- 
дан пайдо булади, буни 
шаро
дейилади ва бунда лук;иллаш булмайди.
Кую^ ёмон цондан турли ёмон чи^и^лар пайдо булади. Агар бундай 
^оннинг ёмонлиги ва куйиндилиги кучайиб кетса, унда сарамас пайдо 
булади ва бунда куйиб цовжираш юз беради. 
Нори форсий
сарамасдан 
хам ёмонро^дир. Суюц ёмон к;ондан сарамасга мойил флегмона пайдо 
булиб, у ярамас ва ифлосдир. Агар ^он жуда сую^ булса, флегмонали 
сарамас
2
пайдо булади; цон жуда ёмон булганда эса елли ва сувли 
цаварчи^ларга эга булган сарамас пайдо булиб, унда куйиб || цов- 300 
жираш юз беради.
Сафродан буладиган шиш ё сирт^и терининг ичкарисида тухтамай- 
диган жуда латиф сафродан булади; бу сафро жуда уткир булиб, ун- 
дан учу
^ 3
пайдо булади; [учу^] баъзан фа^атгина югурувчи булади,— 
бу хили жуда латиф — ёки югурувчи ва уйиб еювчи булади, буниси — 
ёмондир. Ёки [шиш] бир оз ^уювдоц ва исси^лиги камро^ сафродан ке-
www.ziyouz.com kutubxonasi


230
Т и б к о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
либ чицади. Бу [хил сафро] аввалгидан кура терининг ичкарирогида 
тухтайди ва унда балгам хам булади. Бу Сафродан тарицсимон учу^ 
пайдо булади, бунда алангаланиш камроц булиб, у сустроц тар^алиб 
йуколади. Агар модда ь^уюцроь; ва ёмонро^ булса, уйиб еювчи учу^ 
пайдо булади. Агар [сафро] цую^лиги цон цуюцлигича булиб, узи 
ёмон булса, ёмон [сифатли] сарамасни келтириб чи^аради. Шуларнинг 
хам.часида модда кейинчалик .узгариб турлича булса ^ам, [аввалда] 
ёмо:; ва латифдир. Латифлиги сабабли табиат уни ^зйдайди, шунда 
у 
тери ва терига я^ин ердан бонща [жойда] тухтамайди.
Иссик шишнинг моддаси куп булиб, у жуда катта булса, бу улди- 
рувчи 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish