Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

урмон^ара, фуфал
ва мипгдевона rçÿ- 
шилади. Шишнинг бошлаииш пайтида «шишлар ути
» 1
исми билан маш- 
хур булган ут яхшидир.
Го^о [дориларнипг] ^уритиш ва буриштириш хусусиятига заъфарон 
билан ёрдам бсрилади; [шиш] бошланишида ^улловчи дори ишлатиш ха- 
тарлпдпр. Совутиш тадбири ^аддан таищари куп к;улланса, бу аъзони ва 
шншда камалпб к>олгап хилтни бузилишга олиб боради, натижада шиш 
кукарпш ва корайишга утади. Шуидай ^олатларнинг бири юз берпшндан 
цурксапг, уша [касал] жойга арпа уни, ^Уйпечак ва бушаштириш хусу- 
снятп булган парсадан i^yioi^ суртма богла. Агар шу [бузилиш] белгила- 
ри очиц курипса, модда йигилиб етилишиии кутмай, уша жойни 
t h f
би­
лан ёриб оч; бу тадбирни Уша жойга 
Kÿn 
модда йигилаётганини курга- 
иипгда ^у'ллансан: баъзан бу модда аъзони улдириб цуяди. Ериб очиш 
шиш турган «чойга ва аъзонинг ^олига rçapa
6
баъзан юзароц ва баъзан 
чуцурроц буладн. Ёриб очгапдан кейин [шишга] денгиз суви ёки боии^а 
шур сувларнп куй, кеини бушаштириш хусусиятига эга булган куюк; 
суртмани богла. Агар сув сепиш ва цуйишга э^тиёж тушмаса, бушаш­
тирувчи дорилар [ишлатиш] билан чеклан.
Билгиики, [флсгмопанннг] бошланишида ^айтарувчи кучли дориии, 
охирида эса тарцатувчи кучли дорини ишлатиш ёмопдир; буидан мумкин 
цадар са^лаиилспн. Катпщ совутиш сен билиб утган [о^ибатларга] олиб 
боради, шунинг учуп сарамас кабм шишдаи бошца шишларда совуц сув- 
дан хам caiyianiiui ксрак. Катти^ эритиб тар^атувчи [дори] ишлатнлса, 
orpurç пайдо булади, шиш бошланишида огрик,ни тухтатиш тадбприни 
кулламо^чн булсаиг, унга иссик сув ва бушаштирувчи ёгларни ^амда шу
www.ziyouz.com kutubxonasi


234
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и нч и к и т о б
каби бушаштирувчи дорилардан тайёрланган ^уюц суртмалгрни як;ин- 
лаштнрма, чупки улар модда цуйилишини тухтатиш учун зарур тадбирга 
жуда зид туради. Шунда арман лойини совук; сувда ивитиб ёки гул ёги 
билан цушпб ишлатилсин. Гул ёрининг энг яхшиси гул ва зайтун ёрлари- 
дан тайёрланадиганидир, чунки зайтун ёгида бир ^адар тарцатиш хусу- 
сиятп бор. Еки гул билан цушиб цайнатилган ясмицни, ёки куйдирилган 
кургошин кушилган гул ёгиии ишлатилспи. Агар шулар ва шуларга
302 ухшаш дорилар фойда етказмаса, ^уйпечак пшлатилади, [| чупки у 
[шишнинг] бошланишида ва охирида жуда мувофик; келади; рум исма- 
логн, темиртикан, петрушка ва тог цора рай^онн ^ам шундай.
Купннча гул ёги аралаштирилган ширин шароб, ^атто шинни хам 
огрицни тухтатади; юнг устига к;уйилган озгина мумни ёки зуфо
1
юнгн- 
ни ёзда совутиб, ^ишда илитиб ёки буриштирувчи шароб, ё сирка ва со­
вук сувга ботирилган булутни ишлатилади; заъфарон ^ам огри^ни тух- 
татувчи дорилар таркибига цушилади.
Шишиииг чициц^а айланаётганини курсанг, совутувчи тадбир цулла- 
май, етилтириб йиринглатувчи тадбир ^улла; аммо шиш авжига чи^ка- 
нида укроп, бобуна, гулхайри, зигир уруги ва шунга ухшашларни, з^атто 
[
1 1 0

диёхилун
ва 
босилщун
мар^амларини 
ишлатмай 
чора йук;. 
Сарнц зок мар^амида [шишни] огритмай 
цуритиш 
хусусияти бор. 
Шунинг учун уни флегмонанинг алангаси тухташ олдида ва модда йи- 
гилиш хавфи булмаганда ишлатиш мос келади. Яхшиси бу маржам ус- 
тидан буриштирувчи шаробга ботирилган юигни цуйишдир.
1
\уритиш тадбирини ^уллашга асабдан кура этнинг э^тиёжи кам- 
ро^дир, чунки эт озгина ^уритиш билан уз мизожига ^айтади. Этнинг 
артериялари цанча кам булса, у ^уритишга шунча кам му^тож булади. 
Купинча, модда етилишидан илгари [шишни] ёришга э^тиёж турилади, 
баъзан шишни тортувчи тадбирлар билан олий аъзодан паст даражали 
аъзога тортиб, унга даво цилиш ор^али йиринглантирилади.
Ииринглантирилиши зарур булгап иссиц шишларнинг учнга испа- 
рул цуюц суртмаси, атрофларига эса [^ароратни] сундирувчи дорилар 
к,уйиб борлансин. Сую^ ^ам ^УЮ1^ суртмаларни пат билан суртилсин, 
чунки бармоц орритади.
Туртинчи фасл. Сарамас ва унинг турлари
Сарамаснинг сабаблари ва турларини Биринчи кптобда билдинг. 
Унинг флегмонадан фар^ циладиган жойи шундаки, унда кнзиллик ти­
пик ва раишан курпниб турадн, флегмонада эса цизиллнк кора ёки кук 
рангга мойил булнб куринади; флегмона конининг ранги чу^уррокда
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish