Виз даре тайёрлаб Утирганимиада, эгнига хонак1Г кнйим кийган «янги тала6а» билан каттакон парта


Мана масала шу ерда-да (анг.) — Шекспир ислрлдаги Г^м-



Download 18,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/196
Sana23.02.2022
Hajmi18,11 Mb.
#119544
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   196
Bog'liq
bovari-xonim-roman kutubxonachi.uz

Мана масала шу ерда-да (анг.) — Шекспир ислрлдаги Г^м- 
летшщг с?зи.
Ш
я 
I


бемордарга царапай 
цУйдн, 
ётнб 
ухламадн, у ^адеб 
Эммашшг томирини ушлаб курар, горчичникяащ со­
ву if 
компресс 
лар црйнт билан овораи сарсон 
адм. У 
Жюстешш Нефшателга музга чоптирар; муз аса йУлда 
арпб кетар, Шарль уни таган ^айтариб зоборарди. 
У 
консультация учун жаноб Канивени, Руаидан у* усто- 
ан 
доктор Ларнвьерни ча^иртирдн. У тамоман гакгиб 
цолган ади, Эмманинг гамоман дармонсизлашппи уни 
цУрфстарди. Эмма бир огиз гапирмас, з^еч нарса эпшт- 
г.асди. КУринишдаи у ^еч ^анана азоб чекма ганга Ух- 
шарди, гуё у ^амма ташвишлардан кейин э^ам ру^ан, 
^ам жисман ором олаётгандек эди.
Нифонт, октябри и нг У рта лари да у ёстицг^а суяниб 
урнида Утира бошлади. У биринчи марта бир бурда 
понга цкём суртнб егаяини кУрнб, Шарль э^Унграб 
йиглаб юборди. У ^увватга кира бошлади. Кундуз кун- 
лари у бнр неча соатга урнидан турарди, кунлардан 
бир кун, Эмма анча тузалгандан кейин Шарль у би­
лан богда айланиб юрмоцчн бУлди. Й У л ка лар да ги 
цумнинг усти тУкилган барглар билан ^онланганди. 
Эына туфлисини судраб босиб? бутун огирлиги билан 
Шарлга суялиб, табассум билан секин-секин юриб бо­
ра рди.
Шу з^олда улар богнинг этагига етмшди — нарёги 
у-ар лик эди. Эмма зУрга-зУрга бошини кУтариб, кафт- 
ллрн остидан атрофга тиюшди. Унга олнслар кУрннар, 
Спроц
шу бфм-буш ялангликда тута б ётган гулханлар 
к у зга ташланарди, холос— тепаликДа 
хас-чУпларни 
ёндиришмовда эди.
— Узилиб цоласан, жонгинам,— деди Шарль.
У 
Эммани астагина пгойпончага олиб келди.
— Утир скамейкага, бу ерда ором оласан.
— Hyif, йуц! У ецца бормайманГ Бормайман!— де­
ди Эмма нафаси ичига тушиб.
Унинг боши айланди. Кеч^урун у яна ётиб цолди. 
Лекин унинг касалини аницлаш энди жуда цийин эди. 
Хасталик белгилари низ^оятда эшлма-хил эди. Эмма­
нинг гоз$ юрагп санчар, го^о кУкраги, гоз^о боши, гоа;о 
осц-^Уллари огрирди. КУнгил айнаб, ^усиш з$ам бош- 
ланди, Шарль буни ракнинг дастлабкн белгилари, деб 
а^исоблади.
Улганнинг устига тепгандек, бу орада Шарль бечо- 
ра пулдан з$ам сицглиб цолди.
230


Аваало Шарль жаноб Омега дориларнинг пулами 
^андай цнлиб тУлашни билмасди. У врач булганлиги 
учун т?ламаслнкка тУла ^а*рш эди» лекин карз эснга 
тушса баданидан тер чициб кетарди. Ундан ташцари 
уйларидаги рУзгор ишларяни идора тдолиш ошпаа 
jlo
- 
тинга Утганди ва хУжалик чн^имлари доддан зиёд 
оигаб бормовда эди; счетлар ёмгирдек ёгилар» мол 
берувчилар вайсашарди; айникса» Шарлни жаноб Ле­
ре цонига ташна цилиб юборди. Эмманинг касали энг 
авжига чивдан маз^алда у, вацтни раннмат билиб» i(apa~ 
ларни кУпайтириш учун плаш» г;опкУрпа, биттанинг 
Урн ига икита чамадон, яна анча-мунча нарсалар олиб 
келиб ташлашга шошилди. Шарль унга бу нарсалар- 
нинг асло кераги йУдоигини шунча тушунтирса *ам 
савдогар сурбетлик деслиб, доммасн илгари буюртирнл- 
ган, энди ^айтиб олмаЙман, деб туриб олди. Бовари 
хонимнх беаовта ^илиб бУлмайди — бу у киши учун 
зарарли. Жаноб Бовари нима ^илсалар ^илсинларки, 
Лере молни ^айтиб олнб кетмайди, керак булса, Узи­
нинг ^ац эканини судда исбот ^илади. Шарль бу нар- 
саларни бетУхтов магазинга олиб бори б ташлашга бу- 
юрди. Биро^ бу Фелиситенинг эсидан чих^иб кетди. 
Шарлнинг усиз ^ам ташвншлари бошидан ошиб ётар- 
дн, шун,инг учун нарсалар шу цолганча цолиб кетди. 
Шунда жаноб Лед^яна бир уршшб кУрди. Го* елво- 
риб, гоз; ду^-пупнса цилиб, ни^оят, Боваридан ярим 
йиллик муддат билан вексель олволди. Биро^ вексел- 
га црл ^Уйиб улгурмасдан Шарлда жаноб Лередач 
минг франк царз олнш фикри тугилди. У журъатсиз- 
лик билан, минг франкни бир йнлда тУлаш шарти би­
лан заердан олса бУларкин, ^ар ^анча процент булса 
^ам тУлашга тайёрман, деди. Жаноб Лере оёги олти, 
цУлн етти булиб дУконига чопди, пул олиб келди ва 
яна битта векселни узи айтиб туриб ёздирди. Бу век* 
сель бУйича, Бовари келаси йилнинг биринчи еен* 
тябрига тУлаш шарти билан бир минг етмиш франкка 
црл
^Уйди, шундай ^илиб, биринчи векселдаги бир юз 
саксон франк билан цУшилиб бир минг икки юз эллик 
франк царз бУлди. Шундай 1$илиб, олти процент билан 
пул берган жаноб Лере ^амма пулнинг чорак ^исми- 
ни комиссия учун Умариб ва моллари учун ^амма
X IV
2Э1


п у л нин г учдан бир цисмини олиб, бир йнлга бнр юз 
уттиз франк нацд фойда олишни м^лжаллаган эди. 
Яна у иш бу билан битмаслигидан умидвор: Вовари 
цачон пулни вацтида тУлай олмайдн, у векселни 
бошцатдан ёпишга мажбур буладн ва жаноб Лере* 
нияг сармояси докторнинг зУлида бурдо^ига бо^ил- 
гандек, ажойиб кунларнинг бирида, Уз хУжайинига се­
ми ри б цайтиб келади, ана шунда курасиз, мулл аж и- 
рингни ^уйшдга жой тонолмай с$олади.
Умуман, кейинги вацтларда жаноб Леренинг ошиги 
олчи: у Невшатель касалхонаси учун сидр етпштириб 
туришга киришди, жаноб Гильомен Грюмен ’ль торф 
цазиб чи^арадиган ширкатнинг акциясини олиб бериш- 
га ваъда берди, Узининг бУлса АргеЙль билан Руан Ур- 
тасида киракаш дилнжон юргиэнш нияти бор, бу 
жуда тез кунларда «Олтин шер»нинг катта, огир ара- 
васини ситиб чицарадн, деган сУз эди; дплижон тез 
юради, арзон туради, юкнн куп олиш мумкин, шундай 
фышб, сал ва^тдан кейин Ионвиль савдо ишларинннг 
барча калаваси жаноб Леренинг цУлига Утади-цУядп!
Шарль келаси йнлига мана шунча пулни цаердан 
топа олишини Уйлаб узоц бош цотирди. У пул топиш- 
нинг хилма-хпл йУллари устида хаёл -сурди. Отасига 
мурожаат этмасмикин ёки бирор иарса сотсамикин? 
Лекин отаси Улса ^ам унга пул бермаиди, сотишга 
ва^о -йУц* Ацвол ни^оятда мушку л эди, гам еявериш- 
нинг фойдаси булмагандан кейин у кунгилсиз фикр- 
ларни мпясидан ^айдашга уринди* Уй-рУзгОр гам-таш- 
вншлари Эммадан чалгитгани учуй у Укиыар, айни 
ва^тда, бутун фикр-зикрн Эммада билиши керак, бош- 
ца
бирор нарса ^ацида Уйлаш ундан бир нарсанн тор- 
7и б олмоц демакдир.
BJnm цаттиц келди. Бовари хонимнинг тузалиши ^ам 
чУзнлиб кетди. З^аво очи^ кунлари уни креслога Утка- 
знб, майдонга ^араган дераза тагига олиб келишар, бог 
томоига ^араган деразага энди доим парда тутилган 
эди, Бовари хоним богни эсга олмасди. Отни сотиб 
юборишга буюрди — олдинлари севган нарсалардан 
унинг кУнгли цолган эди. Фикри зикри Узи атрофида 
айлаиарди. Уринда ётиб енгил овцат еяр, хизматчи 
аёлнп ^Унгироц чалиб чацириб, декокт1 тайёр булган-

Download 18,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish