Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги Низомий номидаги



Download 4,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/25
Sana19.02.2022
Hajmi4,61 Mb.
#458224
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   25
Bog'liq
O`zbek tili fe`llarining ma`no tuzilishi 2 nashr

Харакатсиз 
(тинч) хо л атд а булмок: Тун ухлайди, л е к и н уйкуда тотли 
хаёт, ором бор, ж о н бор (Зулф ия). К оялар ухлайди - д ен гиз ухламас 
(О.М атчон). Учиб колган сокийдай гунгурс ухлайди токлар (Т.Гулом).
М удрамок — х ар ак а тси зл и к к а берилган холатда булмок: Ш им ол 
гузал, урм он м удрар ю з т о в л а н и б б и р ёнда (Т.Хамид). Бундан яри м
соатча олдин ... ялти-ялт этиб, куз к и с а ё т г а н ю л д у зл а р м у д р а б - 
м у д р а б о х и р и су н д и (У.Хош имов). Б арглари ш алпайган, ту зо н босган 
д ар ах тл ар ж и м ги н а мудрайди (Ойбек).
е) 
"харакатсиз": котмок, м ихланмок. Бу холат ф еъ лл ар и ш а х е ё к и
п р е д м е т н и н г м у т л а к о х а р а к а т с и з л и г и н и иф одалайди. Бунда ш ахе 
ёк и п р ед м ет би р холатдан 
и к к и н ч и х олатга, 
яъ н и
х ар ак ат д ан
Х аракатси зли к ка утади, м у ай ян холатга эга булади. Н ат и ж а холат 
тасви р и й л и кка эга давомли холатлиги билан аж р ал и б туради. Уш бу 
ф ар кл о вч и сем али м аън ога эга об р азли холат ф еъ л л ар и хуйидагилар: 
Котмок - м утлако х а р а к а т с и з холатда булмок: Тош дай котдим 
уш ал они бир токатдан а й р и л и б (А. О рипов). С ул ув я ш и н у р и б
к у м и р га а й л а н г а н ч и н о р д а й ж о н с и з , х у ш еи з котиб колди 
(А. 
М ухтор). Б и лм ам н еч у н с и з н и н г нигох б и р нуктада котм иш дир (А. 
О рипов). Котмок сузи д а белги д ар а ж а с и , т а ъ с и р ч а н л и к ортикрок.
М и х л а н м о к я с а м а х о л а т ф е ъ л и (от-лан ) с и ф а т и д а м а ж б у р и й
ти н ч хол атд а б у лм о к и з охи б и л а н катнаш ади: Ш табдагиларни нг 
кузлари кук ва кизил ч и роклар билан тулган хари тага м ихлани б колди 
(И.Рахим). \а л о й и к к у зи б илан эмас, бутун ф и к р у зи к р и би лан хам 
м и н гб ош и га м ихланган эди (М. И смоилий).
ё) 
"туе": 
о л ти н л ан м о к , 
ку м у ш л ан м о к, 
си м о б л ан м о к . 
"Туе" 
м ан ти к и й и ф о д ал и х о л ат ф е ъ л л а р и ж о н с и з, б аъ за н ж о н л и п р е д м е т
н о м л ар и б илан боглани б, п р е д м е тн и туе б е л г и с и г а к у р а б ах о л а й д и . 
У ш бу 
ф е ъ л я с а м а
(о т-лан ) 
ф еъ л л ар
булиб, 
н у щ д а
к;уйидаги 
и зохлард а и ш т и р о к этади: О л ти н л ан м о к - олтин р а н ги х о л ати д а 
булмок: К уз ф асли . Н ак ал ан гад ек олти нланган д арах тл ар ким ир 
этм айди 
(О йбек). 
У зумлар 
п и ш аб ер си н и ш ком ларда олти нлани б 
(Г.Гулом). Д убулгалар, калконлар, о й б ол тал ар куёш билан олтинланган 
хавода порлайди (Ойбек).
К ум уш лан м ок - кум уш ран гл и хол атд а булмок: Н а м у а т т а р
ч а м а н з о р л а р , н а м у х т аш а м к у ш к л а р , н а кум уш ланган ховузлар ... 
уни ки зикти рм ади (О йбек). Тог ён б агр и д а ти ки л ган ок утов ой 
ш уъл аси да кум уш ланиб, к у к а л ам зо р ад и р л ар га яна хусн куш ган 
(У збекистон овози).
С им обланм ок - сим об рангли холатда булмок: А р ч а л а р н и н г
47


ж о м а с и ку м у ш , с и м о б л а н а р х о зи р к о р а сой
ж ) 
" б и р и к и ш " : к а п и ш м о к , к о в у ш м о к . У ш бу и ф о д а л и
холат 
ф е ъ л л а р и доим о и к к и п р ед м ет о р аси д аги м уносаб атни акс этгиради. 
П р ед м ет м уносаб ати уларнин г бир бири билан б и р и к к а н , г у т а ш г а н
к у р и н и ш г а , " ё п и ш г а н " х о л а т г а утган лиги, ш аклан б и р бутун ли ги 
б и л ан а ж р а л и б туради . Уш бу м ун осаб атд а предмет, б аъ за н ш ахе 
булиб, 
у л ар н и н г м у а й я н
н у к т а л а р и
о р а с и д а ги
м а в ж у д
алока 
(б и р и к и ш ) 
м у ай ян саб аб т а ъ с и р и д а ю з беради. 
К айд этилган 
м ан ти ки й и ф о д а куй идаги хол ат ф еъ л л ар и д а кузатилади. Капиш м ок - 
бутунлай ёпи ш ган холатда булмок: 
Й игитнинг куллари 
к и зн и н г
б е л л а р и г а ч и р м а ш д и , к у к р а к л а р и б и р - б и р и га капиш ди (О йбек). 
П а н ж а р а оркаси даги ип ак гуллар тонг к и р о в и д а н е р г а к а п и ш га н
(А .М у х то р ). Ё м ги р д а е р г а капиш ган м ай салар м агрур кек каяд и
(Ш ухрат).
К овуш м ок - туташ ган холатда булмок: Ш ундай кон и к и б , ш у н д ай
м и р и к и б к е р и ш д и к и , б и р з у м г и н а к и п ри к л ари б и р -б и р и билан 
ковуглди (М .И смоилий). Куша кари м окка мухр булади хаётд а и к к и
л аб кову ш ган б и р зум (Г. Гулом). К апиш м ок ковуш мок билан 
си н о н и м и и хосил к,илади. К апиш м ок м аъносида белги д араж аси , 
т аъ си р ч ан л и к ни сбатан
кучли. 
К апиш мок 
сузи 
куп рок 
ж он ли 
нущ ка, ковуш мок эса ш еъ р и я тга хос. Ш унингдек, капиш мок сузи
м а ъ н о с и н и с б а т а н с а л б и й , ко ву ш м о к с у зи м а ъ н о с и э с а и ж о б и й
б уёк ка 
эга. 
К ап и ш м о к ш а х с г а
хам, 
п р е д м е т га
н и с б а т а н
хам 
кулланилади. К овуш м ок эса а с о с а н ш ахсга, уни нг ж у ф т аъ зо л ар и га 
н и сбатан иш латилади.
з) "йук оулмок": сулмок, куримок. Бундай ф арк^овчи сем али холат 
ф еъллари мавхум предм ет билан богланиб, уни х о л а т б ел ги си
т о м о н и д а н ан и к л ай д и . Х,°лат б ел ги с и п р е д м етн и н г эн г мухим 
ф а р х л о в ч и б ел ги л а р и д ан б и р и саналади. Бундай туб холат ф еъ ллари
бирор ходиса, рухий кечин м а, ж а р а ё н к аб и л ар н и н г тухташ ини , 
й уколиш ини и ф од ал ай д и . "Йук булмок" м ан ти к и й и ф о д аси ^у й и д аги
о б р азл и хо л ат ф еъ л л ар и д а воке булади:
С улм ок - 
ф аолли ги 
йуколган 
холатда 
булмок: 
Тунлар 
хам 
халоватинг 
олган 
гам 
ш у 
су б х и д ам
сал ки н и д а 
сул ад и
(М. 
Э га м б ер д и ев ). Ё ш ли гим сулди, ч ак м о к д ек б и р ч ак н ад и -ю , утди 
к етд и (Ойбек).
К урим ок - хаётийлиги йук холатда булмок: У е р л а р с и з сен и н г 
иж о д и н г курийди (У.Назаров).
и) "кучи киркилмок": ю мш амок, майинлаш мок. Айни м аъ н о га эга 
Холат 
ф еъ л л ар и мавхум 
п ред м етн и н г м уайян вактдаги дои м и й
н и сб атан
тургун 
белгиси ни 
иф од алайд и. 
Бунда 
холат 
белгиси 
пред м етн инг ин сон туюш , хис килиш сезги си га кучли т а ъ с и р и
н а т и ж ас и д а воке булади. П р ед м ет ш у белгисига кура и н сонга таъ си р
48


Килиб, унда ижобий туйгу уйготади. Кайд этилган холат феъллари 
гапда туб ва ясама ф е ъ л ш акл и д а келади . Я сам а ф е ъ л с и ф а т г а - 
лаш ясовчисининг кушилишидан хосил булади. Ушбу фархловчи сем а 
гапда к у й и даги ф е ъ л м а ъ н о л а р и д а катнаш ади . Киёсланг: Ю мшамок
- совуклик кучи кесилган холатда булмок: Тунов кунги бурой ва 
изгиринлардан 
сунг табиат гуё кахридан тушган, 
юмшаган 
(О.Ёкубов). 
Февралнинг 
урталарида 
хаво 
ю мш аб, 
дала-тош ни, 
тукайларни боси б ётган калин кор ёпиги тешила бошлади (А.Ка\хор).
М ай и н л аш м о к - ёким ли ю м ш аган холатд а булмок: Тунов кунги 
бурон ва изгиринлардан сунг табиат кахридан тушгаи .,. майинлашган 
(О.Ёкубов). М айинлаш мок сузида белги д араж аси ва таъсирчанлик 
нисбатан ортик. Айни суз "ёкимли" буёгига эга.
й) "бушашмок": шалпаймок, шалвирамок. Бундай мантикий ифодали 
Холат феъллари тасвирийликни муайян предмет билан, унинг инсон 
курув сезгисига таъсир килувчи таш ки ту зи л и ш и г а хос хо лат 
б ел ги си б и л ан б оглаб англатади. Бу холат ф еълларида предмет 
узининг аввалги таранг, торги лган холатига зи д булган, буш аш ган, 
тарангсизлаш ган холатга утганлиги ифодаланади.
"Бушашмок" 
маъносига 
эга 
холат 
ф еъллари 
куйидагилар: 
Ш алпай м ок - тар а к гл и ги н и йукотган, ш а л в и р аган холатда булмок: 
М аш инасининг бир гилдираги шалпайиб ётибди (С. Ахмад).
Ш алвирамок - тарангсиз, осилган холатда булмок: (Машинадан) 
туш иб карадим. - Баллон латтадек ш алвираб 
колибди 
(У.Хошимов). Угилчаси 
шалвираган 
иш тонини торга бошлади 
(Огзаки нуткдан). 
Ш алвираган сузи маъносида "тарангсизланиш" 
дараж аси 
ортикрок.. Ш алпаймок, ш алвирамок сузлари, асосан, 
огзаки нуткка хос булиб, шалпаймок нисбатан купрок кулланилади.
к) "ёруг": бузармок, ёришмок, ёруглашмок, окармок. «Ёруг» 
м а н ти к и й и ф о д а л и х о л а т ф е ъ л л а р и м у а й я н предметнинг х,олат 
белгисини образли ифодалайди. Бундай холат белгиси инсон &уриш 
аъзосида акс этиши билан моддийлашади. Ушбу ф архловчи семали 
Холат феъллари п р е д м е т н и н г ёр у гл и к б и л ан б огли к б ел ги си - 
у н и н г ёришган, ёруглаш ган х°латдалигини иф ода этиш и билан 
мустакил саналади. Улар тузи лиш ига кур а туб ва яс ам а булади. 
Ясама ф еъллар сифатга -лаш, -ар ясовчиларининг бирикиш идан хосил 
булади. 
"Ёруг" фархловчи семали холат ф еъллари куйидагилар: 
Бузармок ~ гира-ш ира ёриш ган холатда булмок: Тонг бузарди 
(Ш ухрат). Д е р а за оркасидан сахар бузарибди (X- Булом). Кеча окшом 
фалакда ой бузариб ботганда ... 
(А. Орипов).
Ёришмок - 1. Сал ёруг, окарган холатда булмок: Бир зум бахор 
каби ёришди олам (А.Орипов). Куёш тиглари куринмаса хам, шарк 
осмони ёриш иб ... (М.Исмоилий). 2. К айф ияти кутарилган холатда 
булмок: Тундлиги йуколиб, чехраси ёришди (Тошкент окшоми).
49


Бундан кунгли бир оз юмшаб, чехраси ёриш ган Хисрав уни багрига 
босиб упди (М. Иброхимов).
Ёруглашмок - ёругрок, ёркинрок холатда булмок: Куеш хозир 
бизнинг мана шу улкамиз осмонига келиб, тухтаб тулишди, ёруглашди 
(Р.Файзий).
Окармок - ёриш ган холатда булмок: Табиатнинг м армар танли, 
гул сочли эрка кизи - тонг окариб келади (Уйгун).Ёруглашмок сузида 
белги даражаси, "ёруглнк" кучи бузармок сузига нисбатан ортик. 
Ёришмок, окармок маъноларида эса шундай белги ундан ортикрок. 
Бузармок, ёруглаш мок сузлари, асосан, ш еъри ятга хос. Ёришмок, 
окармок сузлари эса сузлашув нущ ида куп ишлатилади.
л) "париш он": анграймок, мултаймок. Бу ф архловчи семали 
Холат феъллари шахе, баъзан предметга хос х°лат белгисини 
ифодалайди. 
Бундай 
холат хам 
инсон 
куриш сезгиси билан 
богланади. Кайд этилган холат феъллари кенг маънодаги предметнинг 
муайян ташки 
холатини 
образли 
ифодалаш и 
билан 
нисбатан 
мустакилдир. Ушбу холат и нсонн и нг б ирор таъ си р н ати ж аси д а 
париш он, 
локайд, 
маъюс 
каби 
"шаклий” 
холатга уттанлигини 
ифодалайди. " П ар и ш о н " м а ъ н о с и г а эга ту б х о л а т ф е ъ л л а р и
хуйидагилардир:
Анграймок - париш онхотир, хайрон холатда булмок: Тугмас 
хотин ... Анграйди нигох 
Кадам тунди ... Эс-хуши гангиди (Г. 
Нуруллаева).
М ултай м ок ~ м а ъ н о с и з ва и л о ж е и з хол атд а булмок: Шу 
чоккача мултайиб ... утирган Кумушбиби бир сесканди-да, кушикчи 
кизларга каради (А. Кодирий). У ... ким нидир ахтарди, лоп этиб кузи 
бир чеккада мултайиб турган "митти" га тушди (X- Назир). Анграймок 
сузида белги дараж аси нисбатан ортикрок. Бу тил бирлиги салбий 
буёкка эга. М ултаймок маъносида иж обий лик белгиси бор. Бу 
феъллар, асосан, жонли нутк,ка хос 
булиб, анграймок купрок 
ишлатилади.
м) "йуколмок": сунмок, учмок. "Йуколмок" мантикий иф одали
Холат 
ф е ъ л л а р и и нсон рухий х °л ати билан богланади. Улар 
и нсонн и нг бир рухий холатдан бошка х о л а т г а у т и ш и н и , м у а й я н
п р е д м е т г а
н и с б а т а н
кизикиш ининг, и нтилиш ининг бутунлай 
йуколиш ини, б еф арх муносабатда булишини, баъзан эса инсонда 
унга нисбатан салбий муносабатнинг юзага келиши кабиларни 
ифодалайди. Айни феъллар шахе рухий холатини туб ф еъл сифатида 
англатади. "Йуколмок" ифодаси гапда хуйидаги ф еъл маъноларининг 
фархловчи семалари оркали намоён булади: Сунмок - таъсири 
тухтаган холатда 
булмок: Захро холанинг юзидаги кувонч уша 
захотиёк сунди 
(У.Назаров). 
Раиснинг тусатдан газаби суниб, 
эсанкирагандай жилмайди (С.Анорбоев). Дустлар, айтинг, сунган
50


дустликни кайга олиб бориб кумарлар (А.Орипов).
Учмок - т а ъ с и р и бутунлай тух таган (йуколган) холатда булмок: 
Урта буйли олиф та кийинган йигитни кури ш и м б илан ю раги м даги
борлик, ж у р ъ а т ва катъ и ят худди сув пуркаган алангадек учди-колди 
(О.Ёкубов). 
Унинг 
ю зидаги 
аввалги 
кизиллик 
хиж рон 
шоми 
ш аф агидек 
учди-колди 
(Х,.Гулом). 
А лимардоннинг 
кузларидаги 
табассум бирдан учди (У.Хошимов). Учмок сузидаги белги дараж аси 
кучли булиб, суз м аъноси "бутунлай" семасига эга. Учмок сузлашув 
нущ ига, сунмок бадиий услубга хос.
н) "таркамок": ту зм о к (тузимок, тузгим ок). Б ун дай фарк,ловчи 
сем ага эга ж а р аён ф еъ ллари баъзан турли предметларнинг х,олат 
белгисини хам ифода этади. Улар туб ф еъллардан и б о р ат булади. 
Тузмок- Бу суз ти л бирлиги сифатида, асосан, х;аракат маъносини 
ифодалайди. Унинг "харакат" семаси етакчи, мухим - хабар ташувчи 
саналади. Ш унингдек, тузм ок ф еъ л и х,олат м аъ н о си д а хам келади. 
Х,олат маъноси нуткда — уни ураган куршов бирликлари таъсирида 
хосил булади. Тугрироги, тузмок сузида х,аракат м а ъ н о с и м у ай ян
гап да в ак ти н ч а " яш и р и н а д и ", ю зага чикиш га т а й ё р и м ко н и ятга 
утади. Т узм ок су зи б а ъ за н тузимок, тузгимок каби ш аклларда хам 
намоён булади. С и н о н и м и к м у н о саб атд аги бу б и р л и к л а р се м ан ти к
ум ум и й л и кка эга булиб, куш им ча м аъно н ози кли ги , таъсирчанлик 
дараж аси, кулланиши кабиларга кура узаро фарк.ланади. Киёсланг:
Тузмок - I. Таркаган холатда булмок: Эш ик очилиб, хаёли патдай 
туз иди (А. Каххор). Ш еър анж умани тузди (С. Абдулла). II Эскирган, 
яроксиз, холатда булмок: М енга овкат беради, кийим им ж уда тузиса, 
кийим к,илиб беради (Ойбек).
Т узи м ок - ту зм ок II дан (давомли и ф ода бермок): Й у л д о ш б о й
уч - т у р т х аф та д а н б ер и и ч к и к и й и м и н и ечмаган, куйлаги терда 
котиб кетган, туни билан этиги тузиб колган эди (X. Нуъмон, Ё. 
Ш орахмедов).
Тузгимок - I ва II дан (такрор ва давомли ифода бермок): Тутикиз 
б и р н еча кун ичида чупдай озиб, гулдай хусни тузгиди (М. 
И смоилий). К,иш-ёз оёгида огир сагир кали ш .М ахси хам ямок, 
бошида кир, тузгиган салла (Ойбек).
Хуллас, турлича холатларнинг тил бирликларида-сузларда образли 
ифодаланиш и узига хосдир. Н ущ да "таъсирчанлик" се м ал и х о л ат 
ф е ъ л л а р и ту б в а я с а м а ф е ъ л ш акл и д а катнашади. О бразли холат 
ф еъллари маъно тузилиш ининг асосини тасви ри й хабар таш кил 
к,илади.
51



Download 4,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish