Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги Низомий номидаги



Download 4,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/25
Sana19.02.2022
Hajmi4,61 Mb.
#458224
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   25
Bog'liq
O`zbek tili fe`llarining ma`no tuzilishi 2 nashr

БИОЛОГИК ХОЛАТ ФЕЪЛЛАРИНИНГ
М АЪНО 
ТУЗИЛИШИ
Узбек 
тилида 
биологик 
холат 
феъллари 
нисбатан 
куп 
ку зати л ад и . Улар кен г м аъ н од аги т и р и к (жонли) м авж удотларн и нг 
хаёти, усиш и, р и вож лани ш и каби л ар билан богланиб, уларда 
таби ий , зар у р и й м авж уд булган и рси й ж а раён -хо л атл ар н и иф ода 
этади. Бундай холат феълларига хос мухим хусусият шундаки, улар 
мазмунида ифода этилувчи холат муайян предметнинг (мавжудот)нинг 
Холат белгиси 
булади. 
Бу холат предметнинг доимий 
белгиси 
си ф ати д а ж и см они й , рухий ж а р а ё н л а р билан б евоси та боглан и б , 
д и а л е к т и к м у н о са б а тд а , у з а р о т а ъ с и р д а кузатилади.
Биологик 
холат 
тирик 
мавжудотларнинг 
яшашини, 
ташки 
т а ъ с и р л а р д а н т а ъ с и р л а н и ш и н и , б и р о р ш а р о и т т а мослашишини, 
вазиятта, вактга кура узидаги ирсий белги-хусусиятларини бевосита 
намоён килишини, муайян и рсий имкониятларининг ю зага чикиши 
учун ишлатилишини, "кураш иш и"ни хам узида акс эттиради.
Биологик 
холат феъллари 
j
гущ 
фаолиятида 
холат 
манбаи 
(о б ъ е к т а )га к у р а ш ахе, \а й в о н ва уси м л и кл ар билан богланади. 
Ушбу 
ф еъллар 
баъзан 
вакт, 
урин, 
ухшатиш 
каби 
т а р к и б и й
к и см лар га хам эга булади. Б и о л о ги к хол ат феъллари туб ва ясама 
феъллардан таркиб топади. Улмок, чиримок, очилмок, етилмок, 
буртмок, гулламок, ёш армок каби холат феъллари маъноларининг 
фарк,ловчи семалари куйидагича:
Улмок - яш аш муддати, хаёти, умри тугаган холатда, булмок: Отам 
улди, колдим кузимни ёшлаб (Балогардон). Кейин колган бари улди 
(Алпомиш). Кизнинг севгилиси уруш да улибди. (У. Хошимов). Бу орада 
яна туртта сигир улди (А. Ка\х,ор).
Чиримок “ 1. Мурт холатда булмок: Уч-уч шохлари эса узун ва 
нозик, улар куриган, чириган (О. Мухторов). 2. Айниган, еб булмас 
Холатда булмок: Суйилган ковун ичидан чириган экан (Латифалар). 
Чиримок огзаки ва ёзм а нущ ка-ум ум нущ ка хос.
Очилмок - усиб, кузга куринган холатда булмок: Ёнбагирларда 
лолалар очилган (П. Кодиров). ... ораларидаги лолакизгалдоклар кип- 
кизил булиб очилган (М .Исмоилий). Кизил, сафсар, пушти очилибди 
кашкаргуллар 
(М. 
Исмоилий). 
Очилмок сузлашув 
н ущ ида 
куп 
кулланилади.
Етилмок - хар том онлам а вояга етган холатда булмок: Й игит 
кирк ёшга кирганда аклий ва ж исм оний томондан етилади (Ш. 
Шомаксудов, С. Долимов). Кашкирлар етилибди, овчи кели б ... 
т е р и с и н и ш илиб олади (Г. Ж ахонгаров); Етилмок купрок бадиий 
н ущ ка хос.
Буртмок - усиб чиккан, буртиш холатида булмок: Д арахтлар
52


ялтираб, буртди хар куртак (Зулф ия). О лча новдалари мунчок- 
муичок буртиб ... (Мирмухсин). Буртмок, асосан, ёзм а н ущ ка хос.
Гул, 
ёш 
каби 
от, 
сифатларга 
-ла(ш), 
-ар 
ясовчиларининг 
куш илиш идан ясалган х °л ат ф еъ л л ар и н и н г фарк,ловчи семалари 
к;уйидагича: Гулламок - гул чикарган, гулли холатда булмок: Гузалари 
усиб, гуллаб, кусаклар таккан (Х-Олимжон). Богдаги мева дарахтлари 
гуллаган, хаводан бол иси ан к и й д и (М. О си м ). М ан а чулда хам 
олча гуллади (У. Хошимов). Зинапоянинг ёнгинасида урик гуллаган 
эди (А.Мухтор). Гулламок умумнущ ка хос булиб, 
к уп
кулланилади.
Ёшармок - ёш куринган холатда булмок: Хамма ёшарди, факат 
М авлон кариди (А, Каххор). У ёш ариб, кайта куч- кувватга тулгандек 
(Альманах). Ёш армок куп рок китобий, адабий услубга оид.
"Холат" муш тарак семали, "биологак" бирлаш тирувчи семали 
Холат ф еъллари яна к^уйидаги ф архловчи семаларга хам эга. а) 
’’истеъм ол дараж асига етмок": пишмок, етилмок. Ушбу ф арк^овчи
семали холат ф еъллари манбаига кура уси м л и к, куп и н ч а м евали
д ар ах г, хул м е в а л а р билан богланиб, уларнинг курув сезгиси билан 
идрок килинувчи ирсий холат белгисини акс эттиради. Кайд этилган 
х;олат ф еъллари предмегнинг си ф ат дараж асини, яъни истеъмол 
Холатига етганлигини, истеъмол килиш мумкинлигини -пиш ганлигини 
иф одалайди. Кайд этилган х;олат ф еъ ллари туб феъллардан тузилиб, 
гапда к,уйидаги мантикий ифодага эга булади.
П иш мок -1. И стеъмолга тай ёр х,олатда булмок: Нодир богни ■
куриклаб колганида, эртаги узум гарк п и ш ган эди (С. Ю нусов). 
О та, 
м ан ави
бехи ларн и
куринг, 
хиди 
оламни тутади, 
бирам 
пишибдики: -деди саман отлик —- (М .И см оилий). М евал ари гарк 
пиш ган катта богнинг турида м арм ар гумбазли хаммом бор эди 
(П.К,одиров). Бу муддат ичида шоли пишди, урилди, янчилди (Х-Гулом).
2. 
Усиб етилган холатда 
булмок: 
Ана эгатлардаги тутларнинг 
новдалари пишибди (М.Исмоилий).
Етилмок 

пиш ган, 
и стеъ м ол
килиш 
холатида 
булмок: 
Самарканд богларида катта дона ан орлар етилган (П. Крдиров). Бир 
йили А фандининг бодринги жуда 
эрта етилибди 
(Латифалар). 
Ж он и вор хуб етилибди-да, - деди М ад ам и н ху ж а ковунни коса 
килаёти б 
(М. 
И смоилий). 
Пиш мок ва етилмок сузлари узаро 
синоним ик муносабатда булиб, уларнинг асосий, бирлаш тирувчи 
маъноси бир хил. А йни вактда п и ш м ок м а ъ н о с и д а п р ед м етн и н г 
б елги дараж аси аник булиб, бу суз, асосан, сузлаш ув н ущ и га хос. 
Кушимча маъно буёги ж ихатидан бетараф . Келтирилган гапларда 
пиш мок сузи бош, тугри маънода кулланади, аммо у, асосан, китобий 
услубга 
хосдир. 
Ш унингдек 
етилмок 
сузи 
м а ъ н о с и
х и сси й
т а ъ с и р ч а н л и к
б у ёги
ж и х а т и д а н
иж обийликка 
эга. 
Етилмок 
маъносида 
ифодаланган 
белги 
дараж аси 
пишмок 
маъносида
53


ифодаланган белги дараж асига нисбатан мавхумрокдир. Ш унингдек, 
пиш мок сузида и ф о д а л а н г а н б е л г и -х у с у с и я т п р е д м е т н и н г таш ки
куриниш ига хам, ички, маъза-таъми, истеъмол дараж асига нисбатан 
хам тегишли, улар учун умумий саналади. Етилмок сузи м аъноси
купрок п р ед м етн и н г ш акли - таш ки куриниш ига хос хусусиятлар 
билан богланади.
б) 
«шаклий»: 
куримок, 
сулмок, 
ковжирамок, 
какрамок, 
шалпаймок. "Шаклий" маъноли биологик х,олат феъллари асосан 
мевасиз дарахт, унинг муайян кисми, гул, ут каби усимликларнинг 
куриш
сезги си
оркали 
идрок 
килинувчи 
холат 
белгисини 
ифодалайди. Улар предметларга хос белгини мухим х;олат белгиси 
сифатида 
билдиради. 
Бунда 
предмет муайян 
ташки, 
шаклий 
куриниш га 
эга 
булади. 
Бу 
ш аклий 
белги, 
ташки 
куриниш 
предметнинг хаётийлиги, фаоллиги, таьси рчан ли ги ни , "яшашдан" 
тухтаган 
- и ж о б и й куриниш ини йукотиб, салбий муносабат 
уйготувчи шаклга, таш ки куриниш га утганлиги билан узига хосдир. 
Ушбу фаркловчи семали х,олат феъллари туб феъллар семантик 
гурухини таш кил к,илади.. Улар к,уйидаги суз маънолари оркали 
намоён булади:
Куримок - усиш, кукариш, гуллаш кабилар тула тухтаган холатда 
булмок: М ана етти йилдирки, Найманчанинг томирига сув етиб, 
куриган дарахтга ж он кирди (А.Мухтор). Агар сув булмаса ... 
дарахтлар курийди (С.Юнусов). Ховли хийла катга, уртасида чогрок 
гулзор, сувси зли кдан хамма гуллар куриб, факат гултожихуроз 
колибди (А. Каххор).
Сулмок - шалпайиш, сулиш холатида булмок:: Хазон булиб богда 
гуллар сули бди (Фозил Йулдош). П урвикор А ббосхон булса сулиган 
т ар р акд ек буш аш иб ... (Мирмухсин). Ш окир 
эртасига 
караса, 
кеча диркиллаб турган барглар сулинкираб колибди (Шухрат).
К овж ирамок - куриб буж майган ^олатда булмок: Болалар куча 
бекатидаги ковж ираган утларни, арик буйидаги чимларни чимдир 
(С.Юнусов). Ковжираган палакларнинг у ер бу ерида колиб кетган 
сапчалардан узиб, чайлага олиб борди (Х-Назир). У ковжираган 
жухориларга ... н азар таш лаб бормокда (А.Мухтор).
Какрамок - бутунлай куриган х;олатда булмок: Даштда бир ж у ф т 
гул кукариб, какраган (О.М атжон). Агар сув булмаса экинлар какраб, 
дарахтлар курийди (С.Юнусов).
Ш алпаймок - сулиган х;олатда булмок: Барглари ш алпайган, 
тузон босган д арахтлар ж и м ги на мудрайди (Ойбек). Аттанг, деди 
хурсиниб Адолат, сувсизликдан баргларини шалпайтириб турган 
гузаларга караб (И. Рахим). Куримок, какрамок, ковжирамок сузи 
маънолари белги дараж асининг ортиклиги билан аж ралиб туради. 
Айникса, какрам ок су зи д а белги д ар аж аси кучли булиб, бу суз,
54


асосан, китобий-поэтик услубга хос. "Шаклий" мантикий и ф о д ал и
б и ол оги к х °л а т ф еъ л л а р и к у п и н ч а сузл аш ув нущ ига хос булади. 
Улар хиссий-ъаъсирчанлик буёгига кура аж ралиб туради.
в) «ёши ортмок»: каримок, кексаймок, улгаймок- Ушбу феъллар, 
асосан инсон, баъзан 

Download 4,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish