Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги Низомий номидаги



Download 4,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/25
Sana19.02.2022
Hajmi4,61 Mb.
#458224
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25
Bog'liq
O`zbek tili fe`llarining ma`no tuzilishi 2 nashr

хайвонни 
- уларда вактнинг кечиши, утиши 
билан боглик содир булувчи холат белгисини англатади. Бундай холат 
феъллари инсон ёш ининг ортиши, и н со н н и н г улгайиш и н ати ж ас и д а 
ун ин г ки ёф аси да акс этувчи холат белгисини билдиради. Инсон 
ёшининг "усиши" натиж асида бевосита унинг таш ки-ж исмоний 
тузилиш ида табиий изини, таъ си рин и колдиради. Демак, инсон 
ташки киёфасидаги ж исм оний узгариш ирсий-табиий х.олда ёш
хусусияти билан хам боглик холда ю з беради. Ю корида кайд этилган 
Холат 
ф еъллари туб ва си ф атга -й 
ясовчисининг 
куш илиш идан 
хосил
булган ясам а ф еъ ллардан таш ки л топади. Айни ф архловчи сема 
куйидаги суз маъноларининг х аб ар -д а р ак таш увчи н у щ и й сем аси
булиб кузатилади:
Каримок - кексайиш холатида булмок: Отаси шу ерда кариди 
(Т.Тула). Кодир ота энди кариган (Шухрат). Дадам бечора ж уда 
карибди (X- Гулом). Уришкок кучкор кариган эди (О.Матжон).
К ексайган - кариган, катта ёш га борган холатда булмок: Энди 
х а зр а т и Ш охрух к е к са й д и л а р , ян а ш ахзодалараро тагин низолар 
(Ойбек). Булар халк хизматида кексайган (М.Исмоилий). Салохиддин 
домла у вактдагига Караганда анча кексайган (А.Каххор). Каримок, 
кексаймок сузлари у зар о си н они м булиб, кексайм ок сузи м аъноси да 
белги д араж аси ортикрок ■
Каримок сузлаш ув н ущ и га хос, кексайм ок 
китобий.
Улгаймок — 1. Балогатга (вояга) етган холатда булмок: М ен 
улгайдим 
кураш ларнинг 
наш ъаларин 
эмарак 
(Г.Гулом). 
Бизлар 
хушчакчак 
авлод 
дунёда 
энг 
бахтиёр, 
улгаямиз 
яй раб
шод 
(И.Муслим). 
2. Ёши ошган, ёш ига ёш куш илган холатда булмок: 
Ёш им из улгайди (О.М атчон). Ёши улгайиб, огир мехнат белини 
кийшайтиргач ... (Шухрат). Улгаймок сузи кичик ва катта ёшдаги 
одамларга нисбатан кулланилади. У китобий-ш еърий услубга хос.
г) "туе": кукармок, кукламок, саргаймок, кизармок. "Туе" м антикий 
ифодали биологик х°л ат ф еъллари, асосан усимликларнинг х°лат 
белгисини англатади. Улар турлича рангларни акс эттиради. Айтилган 
мантикий 
ифодали 
х°лат бошка 
биологик 
холат ф еълларидан 
предметнинг ранг, туе белгисини ясам а ф еъл шаклида иф ода этиш и 
билан хам фарк,ланади. Бундай холларда си ф атга -ар, -ла, -ай 
ясовч и лари кушилади. Булар куйидагилар: К укарм ок - униб, усиб, 
куким тир тусли холатда булмок: ... эски уйларнинг томлари четида 
майсалар кукарди 
(Ойбек). 
Барча япроклари бирдай 
кукар ган
(Х-Олимжон). Гиёх унмаган чуллар м ехнаткаш лар кони б ар ав ар и га
55


ям -яш и л кукар ган эди (А. Крдирий). Кукармок умумнущ ка хос.
Кукламок - усиб, кук барг чикарган холатда булмок: Эрта бах.ор 
вакш да ток чикариб куйилган урнидан куклайди ва узум килаверади 
(Ш. Ш омаксудов). К укламок китобий булиб, кам кулланади.
С аргайм ок - сарик тусли холатда булмок: Д арахтларнинг 
б арглари учидан саргайган (Н. Ёкубов). Ялангоч, саргайган кимсасиз 
урмон (А. Орипов). Япроклари бирдай саргайган (О. Мухторов).
К,изармок - кизгиш тусли холатда булмок: Урик япроклари 
совукда уйнаган ёш боланинг луппи ю зидай кизарди (М. Исмоилий). 
Богимда кизариб пишди олча (Ж. Ж абборов). Саргаймок, кизармок 
умумнущ ка хос булиб, куп кулланади.
д)"сувга эхти ёж ”: чанкамок, ташналамок, чулламок, сувсамок, 
сувсирам ок. 
Ушбу 
фарк,ловчи 
семали 
холат 
ф еъ ллар и д а 
и ф о д ал ан ган холат б ел ги си н и н г м анбаи (су б ъ екти ) булиб, асо сан
и н со н , б а ъ з а н х ай вон ва усимликлар катнашади. Бундай холат 
феъллари 
тирик 
мавж удотларнинг 
сувга 
булган 
эхтиёжини, 
и н ти ли ш и ни -сувга таш на, сув талаб холатдали гин и англатади. Бу 
сем ан ти к гурух б и рли клари -п аради гм а аъ золари, асосан, ясама 
феъллардан таш кил топади. Улар сифат-ла, от-са, от-сира каби 
тузилиш ига эга булади.
"Сувга эхтиёж" мантикий ифодали холат феъллари к,уйидагилар: 
Чанкамок - сув, чойга таш на холатда булмок: Аямни хар куни ёки 
кун оша дард тутади: Аввал хуп чанкайди, кейии кулларининг томири 
тортиш ади (А. Каххор). Эрта билан шур нарса еган эдим, тоза 
чанкатаяггги (Мирмухсин). Гуломжон чанкаб келган эди (М. Исмоилий). 
-Полвон, чаккон булинг, сувсаб колдим, туялар хам чанкади (Олмос 
ботир).
Таш налам ок - чанкок, анча сув талаб х,олатда булмок: Пилла 
шоширади, 
полиз 
ташналаб, 
уйда 
гудагимиз 
кумсайди 
кукрак 
(Зулф ия).
Чулламок - чанкаш, сувсаш холатида булмок: Узи узиб еганн и нг 
м азаси
бош кача 
булади, 
ахи р 
ш ахардан 
чуллаб 
келгансан 
(Ф .М усаж онов). С емург дарёга кетди, Сувни шимирди чуллаб, 
канотларини хуллаб (X,- Олимжон).
Сувсамок - сув талаб, чанкаган холатда булмок: Азонда сувсаб 
уйгонадиган одати бор (А. Каххор). С увсасанг-чанкасанг болам, 
н етай (Балогардон). Бир том он дан кун иссик, и кки н ч и том ондан 
одам хаддан ташкари сувсаган, 
сув берганлари 
билан конмайди 
(Ш.Шомаксудов, С. Долимов}.
С увсирамок — тез-тез сув талаб, таш на холатда булмок: Одам 
узини панага-салкинга тортиш га харакат к;илади, иш таха йуколиб, 
ки ш и т е з - т е з су в си р ай д и (Узбекистан овози). С емантик парадигма 
бирликлари "сувга эхтиёж" сем асига - умумий таркиб и й кисмига


кура синоним ик муносабатда булиб, чанкамок услубий имкониятига 
кура б етараф -си н они м и к каторнинг етакчиси хисобланади- У адабий 
тилда хам, сузлашув нущ ида хам куп кулланади. М аъно имконияти 
кенг - инсонга хам, хайвонга хам, б аъ зан уси м ли кларга н исбатан 
хам иш латилади. Ташналамок, чулламок, сувсирам ок маъноларида 
хиссий 
т а ъ с и р ч а н л и к
б уёги
орти к. 
А й н и к са, 
таш н ал ам о к, 
сувсирам ок м аъноларида уш бу буёк ортикрок. Яъни бу сузларда 
сувга талаб, эх ти ёж д ар аж аси ю кори. Б уларга киёсан чулламок, 
сувсамок маъноларида эса белги дараж аси кам . А ммо б у л а р н и
у за р о к и ёс ан о лган да ч уллам ок м аъносида белги д ар аж аси сал 
ортикрок. Таш наламок, чулламок, сувсамок, сувсирамок нутвда кам 
кулланилади, купрок 
китобий. 
Шунингдек, 
чулламок, 
сувсамок 
шевага хос .
Сувсирамок 
талаф ф узига, 
кулланишига 
кура 
"гализрок", 
"янгилик" буёгини тула йукотмаган. Ш унинг учун булса к е р а к , у 
ж у д а кам и ш л ати л ад и . С у вс ам о к с е м а н т и к имкониятга бой, куп 
кулланади, талаф ф узи осон, 
"силлик", услубий буёгига кура у 
семантик гурухда чанкамок билан мантикий алокада.
Хуллас, б и о л о ги к д олат ф еъ л л а р и "х;олат" сем ал и феълларнинг 
семантик майдонида жонли мавж удотларнинг и рси й холат белгисини 
туб ва ясам а ф еъ л ш аклида ифода этиш и, м азм ун ан и рси й хаб ар 
(тушунча) таш иш и билан нисбий мустакилдир.
Каранг Л Хожиев Уша лугат 219-бет
57


Ф ИЗИОЛОГИК ХОЛАТ ФЕЪЛЛАРИНИНГ 
МАЪНО ТУЗИЛИШИ
Ф изиологик 
холат 
феъллари 
айни 
феъллар 
семантик 
м айд он и н и н г энг катга, асоси й лекси к -сем ан ги к гурухини таш кил 
к,илади. Ушбу ф еъллар инсон ва хайвон аъзоларининг жисмоний 
Холатини 
ифодалайди. 
Бу 
ж и см он и й

Download 4,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish