Умурзоқов, А. Тошбоев



Download 0,6 Mb.
bet90/125
Sana02.06.2022
Hajmi0,6 Mb.
#630357
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   125
Bog'liq
Фермер хужалиги буйича-unlocked

10.8.9-жадвал. Ҳисобланган дебет ва кредит счётлари



Фамилияси ва исми шарифи



Лавозими

Ой бошига қолдиқ(6710 сч. Кт қолдиғи)

Хисобланди (6710 сч. Т-ти дан сч.лар д-тига)



Ушланди (6710 сч. Д-тидан сч.лар т-ти)



Беришга

Олинганлиги тўғрисида имзо















2010











6710
сч.к-ти жами

6410


6520
2,5%



6530
1%



жами








1.

Айтбоев Г. К.

раҳбар




14000

-

-

-

14000

4865

350

140

5355

8645




2.


Болтабоев Б. Д.

бухгалтер






13000


-


-


-


13000


4505


325


130


4960


8040





3.


Гоипова Х. С.

бухгалтер






13000


-


-


-


13000


4505


325


130


4960


8040





4.


Худоёров Р. Ю.

бухгалтер






13000


-


-


-


13000


4505


325


130


4960


8040





5.

Рахимов С. Б.

куръер




13000

-

-

-

13000

4505

325

130

4960

8040




6.

Жами:







66000

-

-

-

66000

22885

1650

660

24535

40805




10.8.10-жадвал. Бюджет, суғурта ва бошқа дебеторлар ҳамда кредиторлар билан ҳисоблашувлар ВЕДОМОСТИ (2002 йил январ).



Аналитик счётлар (солиқ, ажратма, тўлов, суғурта ва ҳ.к.)



Ой бошига қолдиқ

6410, 6520, 6710 счётлар дебетига

Кт оборот- лари банк кўчирмасига асосан



Ой охирига қолдиқ

Дт


Кт


2010
счёт

6710
счёт





хам- маси

Дт


Кт


1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12




6410 «Бюджет билан ҳисоблашувлар» счёти бўйича































1.

Даромад солиғи

-

-

-

22885










22885




22885

2.


Бандлик фонди
(1,5%)

-


-


990


-











990





990





жами:

-

-

990

22885










23875




23875




6520 «Суғурта бўйича ҳисоблашувлар» счёти бўйича































1.


Нафақа фондига
(2,5%)

-


-


-


1650














1650


1650


2.


Касаба уюшмаси фондига (1,2







792


-














792


792


3.


Ижтимоий суғурта фондига (37,3%) ва ҳ.к.

-


-


24618


-














24618


24618





жами:

-

-

25410

1650













27060

27060




6010 «Мол
етказиб берувчи ва пудратчиларга тўланадиган счётлар»































1.

Электросеть

-

2400

-

-










-

2400

-




Ҳаммаси:

-

2400

26400

24535










50935

2400

50935





































Қисқача хулосалар
Бозор муносабатида турли мулкчилик шакллари фаолият кўрсатмоқда. Улар ўртасида ўзаро ишлаб чиқариш ва иқтисодий алоқалар орқали фаолият юритиб ҳамкорлик қилинмоқда. Айниқса, фермер хўжалиги билан таъминот ва сервис хизмат кўрсатувчи ўртасида бўладиган иқтисодий алоқалар, уни такомиллаштириш тўғрисида барча қонуний асослар яратилди ҳамда хўжалик юритиш фаолиятида шартнома ва шартнома муносабатлари, хўжалик йиллик фаолият юритишининг бизнес режаси, фермерга хизмат кўрсатиш банклари ва кредитлаш механизми, бахтсиз воқеаларни инобатга олиб мулкни суғурталаш хўжалик фаолиятидан олинган даромадидан ягона ер солиғи тўлаш йўллари, хўжаликда олиб бориладиган ҳисоб-китоб ишларида бухгалтерия ҳисоби ва молиявий ҳисоблар тўлиқ янги тартибда ишлаб чиқилди. Унга қонуний асос яратилиб, иқтисодий механизмлари меъёрий ҳужжатлар асосида қайта амалиётга жорий этилмоқда.


Назорат ва муіокама учун саволлар


  1. Иєтисодий алоєалар тушунчаси ва унинг моіиятини тушунтириб беринг.

  2. Хўжаликда шартноманинг зарурлиги ва унинг тузилиши нимадан иборат?

  3. Бизнес режа нима ва уни тузиш йўлларини айтинг?

  4. Банк иши ва кредитлаш механизмини тушунтиринг.

  5. Сујурта турлари ва сујурталаш механизми ўз ичига нимани асос єилиб олади?

  6. Ягона ер солији нима ва у єандай ундирилади?

  7. Бухгалтерия іисобининг маєсади ва молиявий іисоботларнинг вазифаси нимадан иборат?

  8. Иєтисодий фаолият тизими деганда нимани тушунасиз?



Асосий адабиётлар

  1. Каримов И. А. «Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида», -Т.:

«Ўзбекистон», 246 б.

  1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Қишлоқ хўжалигида ислоҳотларни чуқурлаштиришнинг энг муҳим йўналишлари тўғрисида»ги Фармони, -Т.: “Халқ сўзи” газетаси, 2003 йил, 25 март.

  2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Қишлоқ хўжалик товар ишлаб чиқарувчилари учун ягона ер солиғини жорий этиш тўғрисида»ги Фармони. –Т.: «Халқ сўзи» газетаси, 1998 йил, 10 октябр.

  3. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг «2005-2007 йилларда фермер хўжаликларини ривожлантириш концепциясини амалга ошириш тўғрисида»ги 607-сонли Қарори. –Т.: «Халқ сўзи» газетаси. 2004 йил, 24 декабр.

  4. «Деҳқон ва фермер хўжаликларида шартнома муносабатлари». –Т.: «Шарқ», 2002, 47 б.

  5. «Деҳқон ва фермер хўжаликларида суғурта тизими». –Т.: «Шарқ», 2002, 316 б.

  6. «Фермерлик фаолиятининг ҳуқуқий ва молиявий асослари». –Т.: «Униветситет», 2005, 212

б.

  1. Умурзоқов Ў. П., Султонов А. С., Тошбоев А. Ж. «Бизнес режа» фанидан Бизнес режани тузиш бўйича тавсиянома. –Т.: «ТИҚХМИИ», 1999, 26 б.

  2. Умурзоқов Ў. П., Тошбоев А. Ж. ва бошқалар. «Фермер хўжалигини ташкил этишнинг ҳуқуқий-иқтисодий, ишлаб чиқариш асослари». –Т.: «ТИҚХМИИ», 2004 й. 141 б.

  3. Фармонов Т. Х. «Фермер хўжаликларини ривожлантириш истиқболлари». –Т.: «Янги авлод», 2004, 143 б.


  1. Download 0,6 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish