Тошкент Тиббиёт Академияси



Download 1,93 Mb.
bet170/199
Sana04.07.2022
Hajmi1,93 Mb.
#739031
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   199
Bog'liq
Фармакология redact

Кўрсатмалар: дихлотиазидникига ўхшаш.
МЕРКУЗАЛ (новурит) Нg-симоб, Сукцинатдегидрогеназа (СДГ) ферментдаги –SH гуруҳини блоклайди ва шу туфайли сукцинатдан водород атомини ажралиши кескин камаяди. Натрий ионларининг қайта сўрилиши учун шароит яратилмаганлигидан у пешоб таркибида, сувни бириктирган ҳолда ажралади. Гипохлоримик алкалоз чақиради, препаратнинг таъсири унда кескин сусаяди. Мушак ичига киритилса, таъсири 2-3 соатдан сўнг бошланиб, 1 кун давом этади.
ТЕМИСАЛ, ЭУФИЛЛИН – ксантин ҳосилалари. Томирларни кенгайтириб, буйракда қон айланишини тезлаштиради ва бирламчи пешоб кўп ҳосил бўлади. Лекин натрий ва хлор ионларининг реабсорциясига таъсир этмаганлигидан пешоб ажралишини унча кучли оширмайдилар. Калий ионлари пешоб таркибида ортади. Асосан юрак-томир етишмовчилигида самара берадилар.
СПИРОНОЛАКТОН – альдостероннинг рецепторларини қамал қилади, натижада натрий ионлари қайта сўрилмайди ва у хлор ионлари ва сув билан пешоб таркибида ажралади. Лекин калий ионлари секрециясини камайтиради ва унинг миқдори қонда ошади. Бу аснода спиронолактон триамтеренга ўхшайди. Спиронолактон таъсирида кислота-ишқор мувозанати ўзгармайди. Шу сабабли ацидоз ва алкалозларда ҳам самарадор. Организмда пешоб кислотасини тўпланишига олиб келмайди. Лекин спиронолактон кучсизроқ диуретикдир. Таъсири аста-секин ривожланади. (2-3 кун). Препарат қон босимини туширади. Препарат одатда ичилади.
Нохуш таъсири: гиперкалиемия, гинекомастия, бош айланиши, терида тошмалар; Буйрак хасталикларида қўллаш мумкин эмас.
МАННИТ – диуретик таъсири организмдан кўп миқдорида эркин сувни ажралиши билан боғлиқ. Пешоб таркибида кўп миқдорда натрий ионларини ажралишига олиб келади. Калий ионларини пешоб таркибида ажралишига таъсир этмайди. Препарат концентрацияси қонда қанча катта бўлса, унинг диуретик таъсири шунча юқори бўлади. Лекин буйракнинг фильтрациялаш қобилияти пасайганда таъсири юзага чиқмайди.

Download 1,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish